ZDRAVE BILjNE OSTATKE U KOMPOST, A ZARAŽENE? Ovo je pravilno “čišćenje” plastenika

BERBA plodova povrtarskih kultura u plasteniku ne znači da je sa radovima završeno. Naprotiv, nakon završetka vegetacije ili pripreme za naredni proizvodni ciklus, osim čišćenja i dezinfekcije plastenika, alata i pribora, potrebno je i pravilno postupiti sa biljnim ostacima.

Cilj ove važne mere ogleda se u smanjenom riziku od prenosa biljnih patogena, štetnih insekata i grinja, a istovremeno olakšava obradu zemljišta i doprinosi očuvanju zdravlja i plodnosti zemljišta.

Zaražene ostatke spaliti na bezbedan način

Opale i oštećene plodove, ostatke korenovog sistema, lišća i stabla treba najpre sakupiti, a potom i ukloniti iz plastenika kako bi se omogućilo dalje čišćenje. Pre svega, pažnju treba posvetiti onim biljnim ostacima na kojima se uočavaju simptomi prisustva plamenjače, pegavosti, pepelnice, truleži, bakterioza ili napada štetnih insekata i grinja.

Takve biljne delove nikako ne treba zaoravati ili ostaviti u plasteniku kako se ne bi ugrozila naredna proizvodnja, već izneti i spaliti na bezbedan i ekološki način. Važno je naglasiti da biljne ostatke u svakom slučaju treba izneti iz plastenika, jer mogu biti mesto prezimljavanja mnogih patogena i štetočina koji bi potencijalno ugrozili narednu proizvodnju.

Kompostiranje zaraženih ostataka, takođe, nosi određeni rizik i uglavnom se ne preporučuje, osim ako temperatura u gomili nekoliko nedelja bude između 55 i 65 stepeni. Samo će u tom slučaju doći do uništavanja bakterija, virusa i gljiva. Zaražene biljke najpre treba dobro usitniti i samleti, čime se ubrzava proces razlaganja, a potom ih staviti u središte kompostne gomile gde je ujedno i najviša temperatura.

Redovnim okretanjem gomile, prebacuju se hladniji delovi u unutrašnjost, ne bi li se i oni sterilisali. Zbog rizika od prenošenja patogena i ostvarivanja novih infekcija, ipak je preporučljivo, u te svrhe, koristiti zdrave biljne ostatke.

Redovno proveravajte vlažnost u kompostu

Za pravilan i efikasan proces kompostiranja potrebno je obezbediti dovoljno vlage, vazduha kao i odgovarajući odnos materijala koji sadrže ugljenik i azot. Preporučuje se da se sveži biljni ostaci bogati azotom mešaju sa slamom, suvim lišćem ili dobro usitnjenim biljnim delovima, a potom se materijal ređa u slojevima. Važno je redovno provetravati vlažnost, jer kompostna gomila nikako ne sme biti previše vlažna.

Nakon pravilnog postupanja sa biljnim ostacima, neophodno je detaljno očistiti plastenik, a potom oprati i dezinfikovati pribor i materijal koji će se ponovo koristiti. Na taj način se stvaraju povoljni uslovi za početak novog proizvodnog ciklusa, ali i smanjuje infekcioni potencijal patogena, štetnih insekata i grinja.

(Agroklub)