MALA poljoprivredna gazdinstva, koja obrađuju do 20 hektara zemljišta, obezbeđuju gotovo trećinu hrane koja se konzumira u razvijenim zemljama, pokazuje međunarodno istraživanje čije je rezultate objavila Evropska komisija. Iako u poljoprivredi bogatih država dominiraju veliki proizvođači, njihovo snabdevanje hranom u značajnoj meri zavisi i od malih farmi iz drugih delova sveta.
Foto: FotoCorn / Alamy / Profimedia
Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Nature, obuhvatilo je 198 zemalja i 209 poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Autori su povezali podatke o veličini poljoprivrednih gazdinstava, strukturi proizvodnje i međunarodnoj trgovini kako bi utvrdili ko zapravo proizvodi hranu koja stiže do potrošača.
Rezultati pokazuju da gazdinstva do 20 hektara učestvuju sa 31,1 odsto u prosečnoj potrošnji hrane u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), među kojima su SAD, Kanada, Australija i brojne evropske države.
U zemljama izvan OECD-a njihov doprinos je još izraženiji i dostiže 44,2 odsto, što znači da mala gazdinstva obezbeđuju gotovo polovinu hrane koja se tamo konzumira.
Bogate zemlje zavise i od malih proizvođača
Istraživanje otkriva zanimljiv paradoks globalnog prehrambenog sistema. Dok u razvijenim zemljama veliki poljoprivredni sistemi imaju dominantnu ulogu u domaćoj proizvodnji, značajan deo hrane koja se u njima troši potiče sa malih gazdinstava, uključujući proizvođače iz zemalja u razvoju.
Istovremeno, gazdinstva veća od 50 hektara obezbeđuju 41,3 odsto prosečne potrošnje hrane u zemljama OECD-a, dok je njihov udeo u državama van ove organizacije 28,3 odsto.
Suprotan trend prisutan je u Kini i Indiji, gde mali proizvođači imaju važnu ulogu u domaćoj poljoprivredi, ali ove zemlje istovremeno uvoze velike količine žitarica i uljarica proizvedenih na velikim gazdinstvima.
Rast stanovništva i životnog standarda mogao bi dodatno da poveća njihovu tražnju za ovim proizvodima, što bi podstaklo širenje velikih industrijalizovanih farmi u Južnoj i Centralnoj Americi, potencijalno na štetu manjih, raznovrsnijih poljoprivrednih sistema.
Mali proizvođači pred sve većim izazovima
Autori upozoravaju da mala gazdinstva, uprkos važnoj ulozi u globalnom snabdevanju hranom, često imaju ograničene mogućnosti da odgovore na nove zahteve međunarodnog tržišta.
Jedan od primera je evropska Uredba o proizvodima koji ne doprinose krčenju šuma (EUDR), koja predviđa strože zahteve u pogledu geolokacije parcela i sledljivosti proizvoda. Takve obaveze lakše mogu ispuniti proizvođači udruženi u zadruge, dok za samostalna mala gazdinstva predstavljaju dodatni organizacioni i finansijski teret.
Dodatni rizik predstavlja smanjenje međunarodne razvojne pomoći, naročito iz SAD i evropskih zemalja, jer se time ograničavaju programi podrške malim proizvođačima i njihovom prilagođavanju klimatskim promenama.
Istraživači zato ističu potrebu za politikama koje će prepoznati stvarni doprinos malih gazdinstava i obezbediti im ciljanu podršku.
Ključna poruka istraživanja jeste da se značaj malih proizvođača ne može procenjivati samo na osnovu njihovog udela u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji. U globalno povezanom tržištu, oni imaju mnogo veću ulogu u snabdevanju hranom nego što se na prvi pogled čini.
(agronews.rs)
