Osobe sa depresijom izbegavaju da rade ove 4 stvari: To su alarmantni signali

Depresija drastično otežava svakodnevne aktivnosti. Osobe koje se bore sa ovim poremećajem prolaze kroz teška emotivna stanja koja se direktno odražavaju na njihov život. Pad raspoloženja i hroničan osećaj iscrpljenosti dovode do toga da depresija onemogućava obavljanje čak i najosnovnijih, rutinskih poslova.

Depresija nije samo osećaj tuge ili prolazna potištenost; to je ozbiljan poremećaj koji direktno utiče na izvršne funkcije mozga, motivaciju i fizičku snagu. Kada nivoi ključnih neurotransmitera poput dopamina i serotonina drastično opadnu, jednostavni zadaci koji ljudima deluju automatski – za osobu sa depresijom postaju visoke planinske prepreke.

Psihijatri i psiholozi ukazuju na četiri rutinske navike koje osobe koje pate od depresije među prvima počinju masovno da izbegavaju i zanemaruju:

1. Izbegavanje tuširanja i lične higijene

Odlazak pod tuš ili ulazak u kadu u stanju teže depresije postaje jedna od najtežih fizičkih i psihičkih prepreka. Ovaj fenomen se javlja jer proces tuširanja zahteva višestruke korake (ustajanje, skidanje odeće, priprema vode, sušenje, presvlačenje) koji iscrpljuju već minimalne zalihe energije.

Kod depresivnih poremećaja, ogroman izazov postaju i najjednostavnije radnje poput:

• pranja zuba,
• brijanja,
• češljanja i sređivanja kose,
• oblačenja i presvlačenja u pidžamu,
• pranja i sređivanja veša.

Vredi znati: Otpor prema tuširanju ili kupanju ne mora uvek biti povezan sa depresijom. Nekada može proisticati iz specifičnog poremećaja poznatog kao ablutofobija – što je iracionalan strah od pranja i vode, a spada u grupu anksioznih poremećaja.

2. Izbegavanje odlaska na spavanje u razumno vreme

Mentalno zdravlje je neraskidivo povezano sa kvalitetom sna. Osobe sa depresijom izuzetno često odlažu odlazak u krevet, ostajući budne do kasno u noć, čime ulaze u začarani krug nespavanja i iscrpljenosti.

Pored klasične nesanice, učestalo je i opsesivno prelistavanje negativnih vesti na telefonu (takozvani dumskroling) ili besomučno gledanje serija do ranih jutarnjih časova.

Ovakav vid pasivnog bega od sopstvenih misli dodatno remeti lučenje melatonina, uništava kvalitet sna, pa jutarnje ustajanje čini gotovo nemogućim i potpuno briše motivaciju za predstojeći dan.

Hronična depresija se održava kroz tri forme izbegavanja: Štiteći se od stresa “po svaku cenu”, štitimo se i od života, kaže dr Jerotić

3. Zapostavljanje kućnih poslova i brige o drugima

S obzirom na to da osoba koja pati od depresije često nema snage da se pobrine ni za sopstvene osnovne potrebe, briga o domaćinstvu ili drugim članovima porodice počinje da deluje kao nepremostiv teret.

O nastupanju depresivne epizode jasno mogu svedočiti sledeći znaci:

• Ostavljanje nagomilanog neopranog posuđa u sudoperi.
• Gomilanje prljave odeće i izbegavanje pranja veša.
• Zapostavljanje dece, partnera ili kućnih ljubimaca.
• Zanemarivanje svih tekućih obaveza u domaćinstvu.
• Potpuno izbegavanje pripremanja obroka i kuvanja.

Nered u životnom prostoru ubrzo počinje dodatno da pogoršava mentalno stanje, stvarajući osećaj krivice i beznađa.

Apatija nije lenjost niti namerna ravnodušnost: Može da bude znak ili posledica ozbiljnih oboljenja mozga

4. Izbegavanje odlaska na posao i radnih obaveza

Još jedan karakterističan simptom depresije jeste teška borba sa profesionalnim obavezama. Za osobu sa narušenim raspoloženjem, koja jedva uspeva da ustane iz kreveta, umije se i obuče, sam odlazak do radnog mesta predstavlja ogromnu prepreku.

Čak i ako uspe da se pojavi na poslu, javlja se ozbiljan problem sa koncentracijom i fokusom. Depresija stvara plodne uslove za prokrastinaciju (konstantno odlaganje obaveza), što neminovno dovodi do nagomilavanja zaostalih zadataka i nemogućnosti ispunjavanja preuzetih odgovornosti.

Psihološki uzroci lenjosti: Šta se krije iza pasivnosti i kako pobediti manjak motivacije i biti produktivniji

Kako razbiti začarani krug i odakle početi

Prvi i najvažniji korak jeste razumevanje da zapostavljanje obaveza i higijene nije odraz “lenjosti” ili “slabog karaktera”, već direktan simptom medicinskog stanja koje se uspešno leči.

• Minimalna fizička aktivnost: Čak i kratke šetnje na svežem vazduhu od 10 do 15 minuta pomažu u podsticanju cirkulacije i blagom podizanju nivoa endorfina i dopamina u mozgu.
• Smanjenje očekivanja i “mikro-koraci”: Ako je tuširanje ili sređivanje cele kuće prevelik zadatak, cilj se rasparčava na najmanje moguće delove – poput umivanja lica, pranja samo jednog tanjira ili raspremanja jednog stočića.
• Biti nežan prema sebi: Prihvatanje sopstvenog trenutnog stanja bez samooptuživanja ključno je za smanjenje anksioznosti i postepeni povratak funkcionalnosti.
• Stručna podrška: Kada depresija onemogući obavljanje svakodnevnih funkcija, neophodno je obratiti se lekaru opšte prakse, psihijatru ili psihoterapeutu. Kombinacija kognitivno-bihejvioralne terapije i odgovarajuće farmakoterapije daju najbolje rezultate u obnavljanju voljno-nagonskih dinamika i vraćanju životne energije.

Šta raditi kada ne znate šta da radite: 6 praktičnih koraka za izlazak iz životne blokade

BONUS VIDEO:

(medonet.pl)