“Prekretnica za globalnu ekonomiju i poljoprivredu”: Može li se sprečiti mega trgovinski sporazum koji će uticati na živote 800 miliona ljudi?

Prema ovom sporazumu, carine će biti značajno smanjene između EU i Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja, a biće povećane količine dozvoljenih uvoznih i izvoznih proizvoda.

Ovaj sporazum pogodiće skoro 800 miliona ljudi, a u oštroj je suprotnosti sa planovima Donalda Trampa, koji će, kada se sledećeg meseca vrati u Belu kuću, značajno pojačati protekcionizam. Sporazum još treba da odobri svih 27 članica EU, a Francuska planira da blokira njegovu ratifikaciju, strahujući da će naštetiti domaćem poljoprivrednom sektoru, piše Bi-Bi-Si.

Podsetimo, potpisivanje sporazuma je politički čin, nakon čega sledi šest meseci za pravnu pripremu teksta o kome će glasati Savet EU, odnosno zemlje članice i Evropski parlament. Za potvrdu je potrebna kvalifikovana većina u Savetu EU, odnosno najmanje 55 odsto država članica u kojima živi 65 odsto stanovništva EU. U Evropskom parlamentu potrebna je znatna većina.

Da bi odbacila sporazum, Francuska bi morala da okupi još najmanje tri članice koje čine najmanje 35 odsto stanovništva EU, što se ne čini nemogućim. Protiv toga su i Irska, Poljska i Austrija, ali će Italija verovatno morati da pristane na to kako bi ostvarila potrebnu kvotu stanovništva.

Brinite se o budućnosti

Francuska poljoprivrednica Aliks Erto rekla je da je zabrinuta za svoju budućnost, ako se sporazum primeni. “Bojim se da će ovaj sporazum još više otežati pljoprivrednicima poput mene da sastave kraj s krajem“, požalio se poljoprivrednik.

Planirani trgovinski sporazum omogućiće veći uvoz govedine, piletine i šećera iz Južne Amerike u EU, po nižim cenama. S druge strane, evropski proizvodi poput automobila, odeće i vina imaće veći pristup tržištu Merkosura.

S obzirom na to da mediji izveštavaju o veoma različitim stavovima u Italiji, moraćemo da sačekamo i vidimo kakvu će odluku Italijani doneti kada dođe do glasanja sledeće godine.

U međuvremenu, francuski poljoprivrednici nastavljaju da pritiskaju Pariz da ne popušta. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da sporazum „u ovom obliku” nije prihvatljiv za njegovu zemlju.

Heurtault uzgaja repu, pšenicu i ječam na farmi od 150 hektara u malom selu Vilneuve-sur-Auvers, koje se nalazi 60 km južno od Pariza.

„Osećamo se kao žrtveni jarac. Poljoprivrednici u zemljama Merkosura imaju manje ograničenja za pesticide i niže troškove rada”.

Njeno gledište je široko prihvaćeno među francuskim poljoprivrednicima koji poslednjih meseci redovno organizuju proteste.

Seno i baklje

Pre nekoliko nedelja, oko 200 farmera bacilo je bale sena ispred muzeja i izložbenog centra Grand Palais u Parizu, držeći u rukama zapaljene baklje, vičući: „Hranimo vas, pokažite nam poštovanje”.

Protest je održan povodom godišnjeg sastanka uvoznika i izvoznika sirovina koji se održava na lokaciji.

„Današnji protest je posebno usmeren na sporazum EU-Merkosur, kojem se protivimo od kraja 1990-ih“, objasnio je Stefan Gale, stočar i nacionalni sekretar Poljoprivrednog sindikata Konfederacija Pejsan, koja je organizovala protest.

Iako se Francuska protivi sporazumu, druge članice EU, poput Nemačke, Španije i Portugala, snažno ga podržavaju, pozdravljajući činjenicu da bi to bio ogromna suprotnost pretnjama Donalda Trampa da će povećati protekcionizam.

„To bi bio dobar signal u trenutku kada imamo suprotan pravac kretanja ka ekonomskoj fragmentaciji i protekcionizmu, posebno reizborom američkog predsednika Donalda Trampa, koji je skeptičan prema slobodnoj trgovini“, smatra Uri Daduš, prof. trgovinska politika na Univerzitetu Merilend u SAD .

Iako će evropski poljoprivrednici biti negativno pogođeni sporazumom EU-Merkosur, on će biti veoma ograničen, objašnjava Daduš.

„Sporazum predstavlja pretnju evropskim poljoprivrednicima jer najkonkurentniji poljoprivredni sektor u svetu dobija pristup njihovom tržištu, ali je reč o maloj liberalizaciji koja će biti raspoređena na duži vremenski period“, istakao je on, a zatim napomenuo da bi prema sporazumu zemlje Merkosura i dalje imale ograničenja u pogledu toga šta mogu da izvoze u EU. Na primer, njihova predložena početna godišnja kvota za izvoz govedine činiće manje od jedan odsto ukupne potrošnje govedine u EU.

On dodaje da je „sporazum prilika za podsticanje neophodne tržišno orijentisane reforme u visoko subvencionisanom poljoprivrednom sektoru EU, kao i u visoko zaštićenom industrijskom sektoru Merkosura“.

Neki proizvođači će profitirati

Kris Hegadorn, docent globalne prehrambene politike na Univerzitetu Sciences Po u Parizu i bivši sekretar Komiteta UN za svetsku bezbednost hrane, veruje da će sporazum biti od koristi za Evropu, uključujući i njene farmere.

„Sve zavisi od potkategorije koju gledate, ali francuski proizvođači sira i vina će imati koristi od toga“, rekao je Hegadorn.

Takođe je istakao da će sporazum unaprediti zdravstvene i ekološke standarde u zemljama Merkosura i ojačati veze sa EU u trenutku kada „Kina takođe pokušava da zauzme poziciju u Latinskoj Americi“.

Ali David Caila, predavač ekonomije na Univerzitetu Anže u zapadnoj Francuskoj i član levičarskog kolektiva Concerned Economists, sumnja da će EU moći da primeni više standarde u zemljama Latinske Amerike. „Njihovu primenu nemoguće je kontrolisati.

Naši poljoprivrednici će se suočiti samo sa povećanom konkurencijom iz zemalja sa boljom klimom i plodnijim zemljištem. Moramo da zaštitimo evropsku poljoprivredu, to je pitanje suvereniteta hrane“, naglasio je Kejla, napominjući da je pandemija koronavirusa pokazala koliko brzo globalni lanci snabdevanja mogu da propadnu u vremenima krize.

Antoan Gomel, koji je 2017. godine preuzeo porodičnu farmu pilića i govedine površine 24 hektara u malom selu u blizini Bulonj-sur-Mer u severnoj Francuskoj, kaže da se protivljenje trgovinskom sporazumu odnosi na spasavanje francuskog sela.

„Farme nestaju, naša sela ostaju prazna, a sporazum će to samo ubrzati. Oni su ključni za ruralnu koheziju, i to ne samo zato što otvaraju radna mesta. Ljudi u Francuskoj i inostranstvu sve više glasaju za krajnju desnicu jer se osećaju dezorijentisano i usamljeno. Farme mogu da pomognu da se ponovo okupe, da ih bukvalno usidre“, rekao je Gomel.

(Izvor: Poslovni dnevnik)