S puno zebnje i straha Evropska unija iščekuje ulazak Donalda Trampa u Belu kuću. Ne zna da li će morati da sa SAD vodi komercijalni i carinski rat, dok će u vezi s onim pravim ratom, u susedstvu, u Ukrajini, po svoj prilici morati sama da se pobrine.
Foto AP
Ironija sudbine je htela da se lideri zemalja članica krajem ove sedmice okupe 50. jubilarni put na Evropskom savetu, ujedno i poslednji pre stupanja Trampa na dužnost, s ciljem da iskuju strategiju kojom će pokušati da se oslone na sopstvene snage. Tom prilikom, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, koji je prisustvovao skupu, skrenuo im je pažnju da neće moći sami, bez Amerike, da podrže Kijev protiv Moskve.
I dok Donald Tramp uveliko nagoveštava da će pre svega gledati svoja, američka posla, dotle EU i dalje insistira na nastavku sukoba sve dok “Ukrajina ne trijumfuje”. Jedan od zaključaka sa skupa glasi – Rusija ne sme da pobedi. Koliko će to da košta u novcu i ljudskim životima, za sada, nije sračunato.
U stisci s vremenom pre smene u Beloj kući, lideri zemalja članica EU su izrazili zadovoljstvo zbog brzog sprovođenja inicijative G7 o pomoći Ukrajini u visini od 45 milijardi evra za vojne i budžetske potrebe, kao i za obnovu. U okviru ove incijative EU će započeti već u januaru isplatu koja bi od strane Brisela trebalo ukupno da iznosi 18,1 milijardu u sledećoj godini. Tu je i 12,5 milijardi olakšica u plaćanju. Saopšteno je da će se razmotriti svi pravni i finansijski aspekti da bi se pomoć što efikasnije uputila.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta istakao je da je EU do sada Ukrajini dala 130 milijardi i da će ove godine obezbediti finansijsku podršku od preko 30 milijardi evra. Ali, svima je jasno da bez Vašingtona Kijev ne može da računa na ozbiljniji otpor Moskvi, ukoliko EU ostane usamljena u podršci Ukrajincima. Košta je zato naglasio i da je Unija posvećena nastavku saradnje sa SAD na jačanju transatlantskih odnosa.
U EU smatraju da je sada vreme za jačanje Ukrajine za sve scenarije, i poručuju da će uraditi sve što je potrebno, i koliko god to bude trebalo, da Ukrajina dođe u situaciju da nastupa sa snažne pozicije.
S druge strane, novom stanaru Bele kuće prvi cilj je da kada stupi na dužnost “u roku od 24 sata” prekine rat između Rusije i Ukrajine. U tom raskoraku leži budućnost Ukrajine.
Primorana da se bavi sama sobom i da traži svoje mesto pod gepolitičkim suncem u svetu, EU je, na poslednjem ovogodišnjem samitu, razmatrala i strateške prioritete.
Na osnovu izveštaja “Bezbednije zajedno: jačanje spremnosti i stanje evropske civilne i vojne spremnosti” Evropski savet je potvrdio važnost i hitnost jačanja otpornosti i sposobnosti u prevenciji i reagovanju na krize u kontekstu rastućeg spektra pretnji.
Lideri zemalja članica smatraju da su neophodni ojačana i koordinirana vojna i civilna spremnost i strateško upravljanje krizama, kao deo pristupa „sveukupnog rizika“ koji obuhvata celo društvo. To, kažu, treba da se radi u sinergiji sa NATO-om. Ovaj novi način razmišljanja je, ističu, potreban za jačanje otpornosti EU, zaštitu njenih vrednosti, očuvanje njenog ekonomskog uspeha i konkurentnosti. S takvim idejama ulazi se u novu, 2025. godinu.
RESTRIKCIJE BROJ 15 PREMA RUSIJI
Usvojen je i 15. evropski paket restrikcija prema Rusiji, kojim se ograničava zaobilaženje sankcija, a posebno je usmeren na takozvanu “flotu iz senke”. Kada je reč o sankcijama, iz EU i dalje pritiskaju Srbiju da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela.
