Uobičajeni problem sa spavanjem povećava rizik od šloga: Posebno su ugroženi mlađi od 50 godina

Ljudi koji pate od hronične nesanice imaju čak 26 odsto veći rizik od nastanka moždanog udara (šloga) i znatno češće završavaju u bolnici, pokazuje najnovije istraživanje.

Svako ko živi sa nesanicom dobro zna koliko hroničan nedostatak sna otežava svakodnevno funkcionisanje, smanjuje koncentraciju i crpi energiju. Međutim, poremećaji spavanja čine daleko veću štetu organizmu od puke pospanosti i umora – oni direktno i indirektno narušavaju kardiovaskularni sistem i povećavaju rizik od nastanka šloga.

U obimnom pregledu naučnih studija, istraživači su detaljno analizirali podatke ukupno 1,3 miliona učesnika iz šest prethodnih istraživanja. Ova opsežna analiza bavila se faktorima rizika za nastanak moždanog udara, povreda na radu i učestalosti hospitalizacija.

Rezultati ove studije, objavljene prošlog meseca u časopisu “Sleep Medicine Reviews“, pokazali su jasnu i zabrinjavajući vezu:

• pacijenti koji pate od nesanice imaju 26 odsto veći rizik od moždanog udara,
• kao i 28 odsto veći rizik od prijema u bolnicu iz bilo kog zdravstvenog razloga.

Zašto loš san udara na mozak i srce

Iako veza između nesanice i šloga nekome može delovati slučajno ili neočekivano, stručnjaci naglašavaju da ona ima duboko medicinsko pokriće.

– San utiče na mnoge aspekte zdravlja i opšteg blagostanja organizma i zbog toga ga moramo shvatiti izuzetno ozbiljno – upozorava dr Bet Malou, neurolog i načelnica Odeljenja za poremećaje spavanja u bolnici “Vanderbilt Helt” u Tenesiju.

Međutim, veza između ova dva stanja je slojevitija nego što se na prvi pogled čini, ističe dr V. Kristofer Vinter, neurolog i specijalista medicine spavanja u Virđiniji.

Ovo nije jedina studija koja ukazuje na opasne posledice neprospavanih noći. Analiza podataka iz 2023. godine u časopisu “Neurology“, sprovedena na uzorku od 31.126 odraslih osoba, zaključila je da su pacijenti sa simptomima nesanice imali značajno veću verovatnoću da dožive moždani udar tokom devetogodišnjeg perioda praćenja. Istraživači su podvukli da je ova veza bila posebno izražena kod odraslih osoba mlađih od 50 godina.

Šta se tačno dešava u organizmu tokom neprospavanih noći

Nesanica se u medicini definiše kao poteškoća sa uspavljivanjem, učestalo buđenje tokom noći ili nemogućnost održavanja kvalitetnog sna tri ili više puta nedeljno. Lekari objašnjavaju da ovaj poremećaj podstiče opasne procese na više nivoa:

• Hronični zapaljenski procesi: Poremećaj sna podstiče sistemske upale u organizmu i ubrzava formiranje krvnih ugrušaka (tromba) koji mogu da blokiraju prohodnost moždanih krvnih sudova.
• Skok hormona stresa: Nedostatak kvalitetnog odmora drastično povećava oslobađanje kortizola u krvi.
• Oštećenje krvnih sudova: Vremenom, povišen kortizol dovodi do visokog krvnog pritiska i ubrzanog rada srca.

– Ove promene mogu podstaći nakupljanje masnih naslaga i plaka u arterijama, čime se potencijalno drastično povećava rizik od nastanka i moždanog i srčanog udara – objašnjava za “Prevention” dr Kristofer Ji, vaskularni hirurg u Kaliforniji.

Pored toga, nesanica narušava kompletan metabolizam, povećavajući šanse za gojaznost, pojavu dijabetesa i skok lošeg holesterola u krvi – što sve zajedno predstavlja vodeće faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i šloga.

Začarani krug: Da li nesanica uzrokuje šlog ili je njegov rani znak

Lekari ukazuju na to da veza između lošeg sna i moždanog udara funkcioniše u oba smera.

– Osobe koje imaju predispoziciju za moždani udar često su izuzetno sklone nesanici ili stanjima koja narušavaju kvalitet i kontinuitet sna. Važi i obrnuto: nesanica stvara podlogu za nastanak kardiovaskularnih bolesti i šloga, posebno zbog toga što je nesanica često nedovoljno precizno definisan pojam i u praksi služi kao zamena za opšti pojam lošeg sna – naglašava dr Vinter.

Nesanica se uspešno leči: Koje opcije postoje

Iako analiza nije direktno ispitivala da li lečenje nesanice automatski smanjuje procenat rizika od šloga, medicinski konsenzus je jasan: pravovremena briga o snu eliminiše ključne okidače za razvoj teških kardiovaskularnih oboljenja. Nesanica je stanje koje zahteva lečenje, a ne ignorisanje.

Prema preporukama američkog Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv (NHLBI), terapija nesanice obuhvata kombinaciju nekoliko pristupa:

1. Bolja higijena spavanja – odlazak na spavanje u isto vreme, spavanje u mračnoj i prohladnoj prostoriji, izbegavanje ekrana pre sna.
2. Medikamentozna terapija – uzimanje lekova pod strogim nadzorom lekara.
3. Kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (KBT-I).

Uspešno lečenje podrazumeva detaljno ispitivanje uzroka koji dovode do gubitka sna, jer nesanica može biti i samostalna dijagnoza, ali i simptom drugog skrivenog zdravstvenog problema.

– Kada je nesanica simptom, naš primarni cilj je da otkrijemo koji je osnovni poremećaj u pozadini – bilo da je to opstruktivna apneja u snu, sporedni efekat lekova, anksioznost ili sindrom nemirnih nogu – i da potom lečimo taj konkretan poremećaj – ističe dr Vinter.

U slučajevima kada je primarna dijagnoza sama nesanica, lekari primenjuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT-I) kako bi pacijentima pomogli da prepoznaju i promene negativna uverenja i emocije koje im remete san. Ova metoda se u modernoj medicini smatra zlatnim standardom lečenja.

– KBT-I je izuzetno korisna jer obuhvata širok spektar terapijskih opcija i pomaže pacijentima da promene pogrešne obrasce razmišljanja o spavanju. Mnogi, na primer, misle: “Ako večeras ne budem dobro spavao, sutra me čeka užasan dan“, a upravo takav pritisak i anksioznost dodatno rasplamsavaju nesanicu – objašnjava dr Malou.

Kada je vreme za odlazak kod lekara

Ako borba sa spavanjem traje duže vreme i ne daje rezultate uprkos primeni osnovnih pravila higijene sna, stručnjaci poručuju da je vreme za stručnu pomoć.

– Obratite se svom lekaru opšte prakse ili posetite specijalistu za medicinu spavanja radi dodatne dijagnostike i podrške. Specijalista će detaljno proveriti da u pozadini nesanice ne leži opasan medicinski uzrok, kao što je opstruktivna apneja – poručuje dr Malou.

Lekari apeluju da se problem ne odlaže i da se reaguje na vreme.

– Što pre preduzmete korake, to bolje. Nesanica – baš kao i kardiovaskularne bolesti – znatno se lakše i uspešnije drži pod kontrolom kada se sa lečenjem počne u ranoj fazi – zaključuje dr Vinter.

Šta raditi kada san neće na oči: 9 brzih metoda koje usred noći “gase” mozak

BONUS VIDEO: