Марко Рубио је, на свом налогу на друштвеној мрежи Икс, навео да се САД никада нису придружиле том суду, чије је седиште у Хагу.
“Не треба нам и не желимо га. Деценијама су и демократе и републиканци одбацивали идеју да Међународни кривични суд треба да има овлашћење да гони америчке грађане, припаднике војске или политичке лидере”, рекао је Рубио.
“Покушај ометање правде”
Међународни кривични суд, међутим, оштро је одбацио санкције које му је увела америчка влада и позвао државе чланице да обезбеде услове за наставак његовог рада.
“То је покушај ометања правде и спречавања суда да ради оно због чега је основан. То је напад на владавину права и саме темеље међународног правног поретка”, наводи се у саопштењу суда.
МКС, који процесуира појединце због ратних злочина, злочина против човечности, геноцида и злочина агресије, у складу са својом надлежношћу, поручио је да ће наставити да у потпуности извршава свој мандат.
Упозорио је и да то не може да чини самостално и позвао државе чланице, међу којима нису САД, да му обезбеде неопходна средства за рад.
“Суд не може да опстане сам. Његова судбина сада зависи и од држава које су га основале. Није реч само о одбрани једне институције, већ о очувању међународног поретка заснованог на владавини права. Историја ће судити о овом тренутку”, поручио је МКС.
Заменица тужиоца МКС-а Наџат Шамим Кан такође је оштро критиковала потез Вашингтона, истичући да санкције имају за циљ да “поткопају међународну владавину права и рад независне судске институције“.
“Наш рад ће се наставити у свим нашим поступцима, истрагама и кривичним гоњењима”, рекла је Кан.
ЕУ најављује мере
Поводом одлуке САД огласила се и Европска унија, која је оценила да су санкције суду “за дубоко жаљење” и поручила да је спремна да предузме све неопходне мере како би му омогућила да настави да обавља свој посао.
“ЕУ ће блиско сарађивати са МКС-ом како би осигурала да суд настави ефикасно да функционише”, саопштила је Европска комисија.
Комисија је навела и да постоји одлагање од шест месеци пре него што санкције ступе на снагу, што би, како је оцењено, требало да остави простор за дијалог.
И Амнести интернешенел позвао је државе да предузму конкретне мере против америчких санкција Међународном кривичном суду и заштите његов рад.
Виша директорка организације Ерика Гевара Росас оценила је да је циљ санкција да изолују и на крају униште Суд, упозоривши да је реч о нападу на могућност да се одговорни за најтеже злочине по међународном праву позову на одговорност без обзира на моћ, положај или националност.
Блокирајући механизам
Према оцени бриселског портала Рапортер, једна од могућих мера ЕУ јесте активирање правног инструмента познатог као “блокирајући механизам”.
Тим инструментом европским компанијама забрањује се да поступају у складу са америчким санкцијама, било активним деловањем било намерним пропуштањем да делују, чиме би ЕУ могла да ублажи део њихових последица.
Холандски министар спољних послова Том Берендсен изјавио је да се “блокирајући механизам ЕУ сматра нуклеарном опцијом”, али да је Холандија ипак затражила од Брисела да припреми његово активирање.
Неколико сати након објављивања имена добитнице Нобелове награде за мир, САД су увеле санкције МКС, док је Израел најоштрије осудио доделу награде Нави Пилај, оценивши да је реч о “гротескном претварању награде у оружје за легитимизацију мржње и предрасуда према Израелу”.
Међународни кривични суд основан је 2002. године ради гоњења појединаца одговорних за најтеже међународне злочине, има седиште у Хагу и 125 држава чланица.
Руководство МКС-а предузело је низ корака како би заштитило суд и запослене од могућих свеобухватних санкција САД.
Кан је навела да је суд током протекле године реорганизовао многе своје системе, укључујући прелазак са канцеларијског софтвера компаније Мајкрософт на немачки софтвер отвореног кода OpenDesk, као и проналажење алтернативних решења за здравствено осигурање запослених и банкарске услуге.
Фајненшел тајмс пише да је суд исплаћивао зараде запосленима месецима унапред како би ублажио евентуалне поремећаје у исплатама.
