Da migrantni nisu pozvani i došli u Nemačku, najpre zato što je Berlinu nedostajala radna snaga u ključnim zanimanjima, ne bi se njima, ali i mnogim drugim zemljama Evropske unije sve vratilo kao bumerang.
Foto: Tanjug
Tako je preveliki broj pridošlica, čiji tok niko nije mogao da kontroliše, doveo do porasta antimigrantskih stranaka, straha građana od incidenata koji se, nažalost, pokazao opravdan, što pokazuje i najnoviji teroristički napad u Magdeburgu i smrt i ranjavanje ljudi na božićnom vašaru. Zbog svega što se ranije dešavalo oko migranata, pala je i Šolcova vlada.
Ni u Francuskoj demografska situacija nije mnogo bolja, pa je nedavno istraživanje pokazalo da je broj stanovnika u ovoj zemlji sa 68,4 miliona stanovnika, u prošloj godini porastao za 230.000, a od toga samo za 47.000 prirodnim priraštajem! Sve ostalo nadoknadili su stranci. Četiri puta više nego bebe.
Danas nešto manje od dve bebe na svakih deset rođenih na svet u Francuskoj donesu migrantkinje. Svaka peta, dakle, ima jednog roditelja stranca. Pritom, Nacionalni institut za demografska istraživanja je napomenuo da nema statističke podatke o ilegalnoj imigraciji. Pretpostavlja se da u zemlji Gala trenutno bez prava boravka živi između 400.000 i 800.000 ljudi.
A Francuska još odlično stoji. Iako je broj novorođenčadi u 2023. u ovoj zemlji smanjen za čak 7 odsto, Francuska je ostala među retkim sa pozitivnom demografskom dinamikom. Broj beba po majci se takođe smanjio, na 1,7, ali i to je bilo dovoljno da Francuska zauzme drugo mesto u EU po natalitetu, iza prvoplasirane Bugarske.
U “zemlji petlova” prošle godine je rođeno 678.000 beba, dok je istovremeno umrlo 631.000 ljudi. Iako to predstavlja istorijski nizak saldo, bilo je sasvim dovoljno da se Franuska nađe među najboljima po demografskom plusu u EU, sa Irskom i Švedskom. Statističko istraživanje je pokazalo da broj Francuskinja koje imaju samo jedno dete raste, dok broj onih s troje dece opada.
Nije pomoglo čak ni to što su se Francuzi u prošloj godini venčavali više nego obično. Najviše još od 2012. godine. Sklopljeno je 242.000 brakova. Istaknuto je da se na ovaj način i dalje nadoknađuju “zakašnjenja” zbog pandemije kovida. Postoje i drugi razlozi, kao što su povoljna fiskalna politika, značajna socijalna davanja ili obavezno školovanje već od treće godine života.
Francuzi se, s druge strane, venčavaju kasnije. Prvi put pred matičara Francuskinje staju sa 34 godine, a muškarci s 36. Ukupni prosek je još viši – kod žena 36, a od muškaraca čak 39. Ističe se da tendencija ipak ne ide u prilog brakovima i da će među onima koji su rođeni osamdesetih godina prošlog veka samo polovina biti venčana.
Bez obzira na moderna vremena, samim tim neminovno će se smanjivati i porodično jezgro koje doprinosi demografskom prosperitetu. Podaci pokazuju da se u Francuskoj za godinu dana razvelo 120.000 brakova, dakle 45 odsto u odnosu na sklopljene! Zapanjujuće deluje i podatak da je preko 65 odsto dece rođeno u vanbračnim zajednicama.
U Francuskoj se, takođe, zajedno sa Švedskom, najviše pribegava i abortusu. Prošle godine izvršeno je 242.000 prekida trudnoće. Na tri rođene bebe u proseku dođe jedan abortus. To je 15 na hiljadu žena u godinama za rađanje. U Poljskoj je broj najmanji, i iznosi svega 0,1 u istim proporcijama.
ŽENE DUGOVEČNE, MUŠKARCE UBIJAJU VOLAN I PIĆE
Žene u Francuskoj mogu da se nadaju u dugovečnost. Na drugom mestu su evropskih zemalja sa 85,7 godina, odmah iza Švajcarske (86). Muškarci mnogo lošije stoje s prosekom od 80 godina. Jedan od razloga za to je i smrtnost mladih između 20 i 30 godina u saobraćajnim nesrećama, kao i zbog kasnijih kancerogenih oboljenja usled prekomernog konzumiranja alkohola. Za razliku od ostakta Evrope gde predominiraju kardivaskularne bolesti, rak je prvi uzrok smrti u Francuskoj.
