Harvardska studija otkrila je da srećni ljudi imaju dobre veštine rešavanja sukoba i održavaju pozitivne odnose
Profesor Valdinger ističe važnost postojanja svrhe za životno zadovoljstvo i blagostanje
- Anica Jelovac Novinarka Blic Biznisa
Istraživači sa Harvarda već 86 godina proučavaju živote stotina ljudi i njihovih porodica kako bi otkrili šta nas čini srećnim.
Foto: shutterstock
Na primer, Harvardska studija o razvoju odraslih otkrila je da srećni ljudi imaju tendenciju da imaju dobre veštine rešavanja sukoba, često vežbaju i održavaju pozitivne odnose.
Blic preporučuje
Dr Robert Valdinger, direktor studije i profesor psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi, nedavno se pojavio u podcastu Sajmona Sineka „A Bit of Optimism“.
Na pitanje šta najsrećniji ljudi „shvate kako treba“ kao tinejdžeri i mladi odrasli, Valdinger je rekao da im je „stalo da naprave razliku u svetu i da im je stalo do sveta“.
Čak i ako se njihova svrha promeni, „ljudi koji ostaju sa tom težnjom, mislim da ostaju angažovani u životu. I mislim da je to ono što su u pravu“, dodao je on.
Foto: shutterstock
Ovo je u skladu sa onim što istraživači dugovečnosti i stručnjaci za sreću kažu o važnosti postojanja svrhe za životno zadovoljstvo i blagostanje. Valdinger ukazuje na koncept generativnosti naspram stagnacije u razvoju odraslih psihoanalitičara Erika Eriksona.
„Generativnost [je] želja da budete deo nečega većeg od vas samih“, objasnio je Valdinger. „Shvativši: „Oh, želim da pomognem u podizanju dece“ ili „Želim da mentorišem ljude“ ili „Želim da radim nešto što se ne tiče samo [o] meni“.“
Stagnacija je suprotna i uključuje osećaj zaglavljenosti u životu i borbu za pronalaženje smisla.
Ljudi koji biraju generativnost umesto stagnacije, posebno u različitim fazama svog života, „postaju ljudi koji će se osvrnuti na svoje živote sa manje žaljenja, sa više osećaja da je moj život bio dovoljno dobar“, rekao je Valdinger.
(CNBC)
