Prvi put od devedesetih imamo masovni studentski bunt. Mnogi u javnosti su rekli da sada počinju prave promene. Da li prva studentska pobuna još od devedesetih, pobuna maturanata i ostali strukovni i građanski protesti ukazuju na laganu ali sigurnu promenu raspoloženja u Srbiji? Ima li osnova da se sada u sasvim drugačijim vremenima i okolnostima, nešto poredi sa atmosferom u društvu od pre 25 godina, u Dnevniku na TV Nova objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević.
„Nema nikakve sumnje da je u pitanju novi kvalitet protesta. Mi smo i u prethodnim godinama imali veoma velike proteste 2018. i 2019. pa i prošle godine nakon ovih masovnih ubistava, ali jako je malo bilo mladih ljudi. To su uglavnom bili veterani onih protesta iz devedesetih godina. Ovo je novi kvalitet, vidimo da se politizuje cela jedna nova generacija, na čelu sa studentima i to će svakako imati određenog efekta na politički život u celini, ali i na univerzitet“, rekao je on.
Ono što možemo, kako kaže, da očekujemo narednih nedelja i meseci je prvo, oslobađanje studentskih parlamenata fakulteta i univerziteta.
„Vidimo da studenti već postavljaju pitanje kontrole univerziteta od strane ovih studentskih organizacija koje su veoma bliske vlastima, čak su neke bile povezivane sa organizacijama koje su učestvovale u kupovini glasova na izborima. CINS je o tome pisao, a zajedno sa predstavnicima vlasti, u Savetima fakulteta i univerziteta, to vam je na primer Maja Gojković na Fakultetu politikih nauka, ograničili su autonomiju univerziteta. Oslobađanjem studentskih organilzacija i parlamenata doći će i do oslobađanja univerziteta, a onda ono što je mnogo važnije za širu javnost je pitanje politizacije mladih u celini“, naglašava profesor Vladisavljević.
To se vidi, a čini mi se da preko društvenih mreža studenti utiču i na druge mlade da se politizuju i to će sigurno imati efekta u političkom životu na srednji i duži rok, ističe profesor Nebojša Vladisavljević.
Više o politizaciji mladih pogledajte u videu na početku vesti.
