Deca koja ne padaju na „štosove iz Minhena“

Srbija ovih dana nalikuje domu omladine. Tačnije, njenom gornjem domu. Studenti i srednjoškolci – budući studenti, pokazuju građansku zrelost koja razbija predrasude o generaciji konformističkih igrača igrica i pratilaca klipova na Tiktoku.

Omladina se u Srbiji udružuje, solidariše, iskazuje nezadovoljstvo i bunt protiv onih koji samovoljno upravljaju državom. Neposlušni su u najčistijem obliku građanske borbe, otpora i bunta, blokiraju fakultete i ulice, i kreativni su u svemu tome.

Njihove parole su inteligente, duhovite, otrežnjujuće… NJihova namera je jasna – držati društvo u budnom stanju. Ne dozvoliti sunarodnicima da preplavljeni stranačkom propagandom, zaborave na tragediju koja je direktan produkt neodgovornog ponašanja vlasti. Mladi traže zdravo društvo i vladavinu prava. Traže da okrvavljene ruke ne budu zaštićene od ruku u rukavicama koje su pogrešnim potezima i dovele do tragedije u kojoj su izgubljeni ljudski životi. Mladi traže odgovornost političara odmah i bez odlaganja! I ne padaju na „štosove iz Minhena“ kojima vlast odavno zamazuje oči odraslijim članovima društva. Ne dopuštaju da im vlast vređa inteligenciju tobožnjim ispunjenjem zahteva. Znaju da je to populizam kojim vlast manipuliše građanima, pozivajući se istovremeno na njihovu „slobodnu“ volju i podršku na izborima koji nisu fer i slobodni! Da li vlast u tom slučaju ima legitimitet? Razume se da nema! Upravo zbog toga mladi zahtevaju istinsku suverenost i slobodu – društvenu, ekonomsku, političku… A sloboda, bar ova potonja, ne može postojati bez slobodnih i fer izbora i stvarne podele vlasti.

U Srbiji pod vlašću SNS-a nema slobodnih i fer izbora (pored armije ucenjenih birača), niti ima narodne suverenosti i stvarne podele vlasti. Samim tim, nema ni slobode. Sve institucije političkog sistema su pod šapom vladajuće stranke koja legitimitet ne doživljava na Lokov već na Hobsov način – kao ugovor koji pristalice SNS-a i SPS-a sklapaju s predsednikom Republike koji se ponaša kao apsolutni monarh. Omladina uviđa ovaj nonsens i razumljivo ne pristaje na njega. Kao što ne pristaje na privatizaciju države i institucija. Omladina jasno vidi da se predsednik Republike ponaša nekontrolisano, kao da zaista poseduje legitimitet da svoju volju sprovodi nesputano i apsolutno. Uostalom, horsko zviždanje prilikom predsednikovog obraćanja „naciji“ u direktnom televizijskom prenosu, dovoljno govori šta pametni mladi ljudi misle o populizmu kojim se lične ambicije jednog čoveka poistovećuju s dobrobiti čitavog društva. Džon Lok je pisao da vladar ima obavezu da svoja ovlašćenja koristi na dobrobit naroda, ali je za razliku od Hobsa postavio pitanje šta ukoliko vladar ipak ne postupi tako? U tom slučaju, smatrao je Lok, narod ima pravo da se obrati Bogu koji ne dozvoljava čoveku da se vlastodršcu preda tako da zanemari sopstveno održanje. I iz toga proističe Lokovo shvatanje božanskog porekla prava na pobunu! U 21. veku to pravo proističe iz potrebe građana da se na institucionalno nasilje koje neodgovorna vlast sprovodi nad čitavim društvom, posebno nad neistomišljenicima, odgovori glasnim zahtevom da se uspostavi vladavina prava. I ovaj zahtev se u situaciji porobljenih institucija od strane vlasti legitimno može sprovoditi građanskom neposlušnošću, protestima te blokadama koje u nekim slučajevima i nisu po zakonu. No, postavlja se pitanje, moraju li građani da poštuju zakone države u kojoj umesto (ljudskih) prava vlada klika koja je uzurpirala njene institucije? Ne! Ne moraju! Sve do trenutka dok se ne uspostavi vladavina prava i odgovorna vlast koja će građanima služiti kao servis.

Populistička vlast SNS-a, međutim, godinama upotrebljava zakone kao sredstvo za postizanje lične koristi, skrivena iza naizgled pravno uređene države u kojoj postoje ustav, zakoni, izbori, podela vlasti… Ali ne i vladavina prava o kojoj pristalice vlasti u većini i ne znaju da podrazumeva fer i slobodne izbore, vlastodršce koji se povinuju ustavu, poštovanje ljudskih prava, slobodne medije, sudstvo zaštićeno od političkih pritisaka, zakone koji se ne menjaju u interesu vlasti i ne bivaju usvajani po ubrzanom postupku… Ali sve ovo znaju pametni mladi ljudi u Srbiji! I to znanje je opasno po vlast koja se bahato ponaša upravo zahvaljujući neznanju onih koji je podržavaju, i koja nepostojanje vladavine prava maskira rastegljivijim pojmom pravne države unutar koje godinama neometano razvija nepotizam i korupciju prelazeći iz jedne afere u drugu bez ikakvih posledica za to što čini. Takva vlast radi šta god joj padne na pamet, dok njeni funkcioneri izjednačavaju partijske i državne položaje ponašajući se kao da je država njihov privatni posed. Zauzvrat očekuju da građani ćute, trpe i zadovoljavaju se mrvicama sa vlastodržačkog astala.

A ukoliko ne ćute, proglašavaju ih petom kolonom ne uviđajući da su jedini petokolonaši upravo oni – populisti na vlasti koji ne rade u korist svih građana Srbije, dok je stvarni broj građana koji ih svojevoljno podržavaju, zbog kompromitovanih izbora i medijske manipulacije, pod velikim znakom pitanja. Ali čak i da nije, vlast nema legitimitet da radi šta joj padne na pamet, pritom i daleko od očiju javnosti, budući da nema podršku svih članova političke zajednice, što je zapravo suština legitimiteta. Zato SNS vlast pokušava da umiri studente onako kako misli da se inače umiruju ljudi u Srbiji – novcem. Ali studenti se upravo bune protiv mita i korupcije! Bune se protiv sistema u kojem jedan čovek odlučuje o svim bitnim pitanjima čime dovode u pitanje samu suštinu populističke vlasti – autoritet vođe. Odbijaju da razgovaraju sa predsednikom Republike (i nezvaničnim liderom vladajuće stranke), jer znaju da su njegove ustavne nadležnosti prilično ograničene. I to se zove razobličavanje vlasti.

Za svaku vlast je opasno kada je neko prozre i ogoli, a pogotovo je opasno kada to učine mladi pametni ljudi na koje se teško mogu primeniti mehanizmi stigmatizacije namenjeni predstavnicima političke opozicije. Ipak, ova vlast i to čini! Optužuje studente da su plaćeni da ruše poredak čime ih vređa i poistovećuje sa marionetama u nečijim rukama. Optužuje ih da su izvedeni na ulice, da neko upravlja njima… I u tome se ogleda istinska nemoć predstavnika ove vlasti – u nesposobnosti da zauzdaju poriv da sve procenjuje prema sopstvenom liku i delu, kroz novac i lični interes, u nesposobnosti da shvate kako postoji neko u ovoj zemlji ko je spreman da se žrtvuje za ideale i opšte dobro zajednice. To je izvan njihove sposobnosti poimanja. A tu je i panika koja ih ubrzano zahvata. Panika i strah da će je savladati deca! Deca koja će svojim protestima naterati društvo da stavi prst na čelo a članove svojih porodica da se zamisle nad uzrocima debakla i lažnog sjaja populističke vlasti, što će posebno kod starijih članova, koji se svakodnevno napajaju na ružičastim trafoima jednostranih informacija, dovesti u pitanje mit o bezgrešnom vođi koji uživa podršku širokih narodnih masa. I zato, kako god da se završi pobuna mladih u Srbiji, već sada je jasno da su njihovi protesti i blokade postigli nešto veoma značajno – ogolili su vlast, pokazali njenu nasilničku stranu i ukazali na sada već očiglednu činjenicu – da društvo Srbije nije u potpunosti umrtvljeno. Na koncu, projekat dugogodišnje infantilizacije društva koji je revnosno sprovodila populistička vlast SNS-a, sada joj se vraća kao bumerang jer u ovom trenutku deca Srbije pokazuju da su jača od nje (vlasti)!

Deca su raskrinkala dvoličnost vlastodržaca koji uporno pričaju priču o investicijama u budućnost Srbije, a istovremeno šalju kriminogene tipove da tu istu budućnost batinaju. Jer deca su prava i istinska budućnost Srbije! Deca koja su prozrela neiskrenost vlasti koja im (tek pod pritiskom) nudi jeftine stanove i „daruje“ im jednokratne novčane pomoći iz džepova njihovih roditelja, dok im istovremeno priprema sudbinu šrafova u mehanizmu nekog nedefinisanog budućeg poretka. Mladi ne pristaju na ovo jeftino uslovljavanje putem potkrepljivanja! Ne pristaju da ih vlast tretira kao Pavlovljeve kučiće, kao cifre, šrafove i kolateralne greške na izlokanom drumu „modernizacije“. Deca su preko noći odrasla u Srbiji! S druge strane, odrasli poput izgubljene dece i dalje tumaraju u noći koja predugo traje. Vlast čeka i nada se da će je upravo tama očuvati. Kasno!

Deca jača od vlasti već su pokazala put i najavila novo svitanje!

Autor je sociolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.