NIŠTA NIJE SLUČAJNO Amerikanci imaju istorijsku šansu – ostaje samo da im Rusi to dozvole

Brojimo sitno do Nove godine, svode se računi, Evropa je sve više u panici zbog pretnji novoizabranog predsednika Donalda Trampa, koji takođe sitno broji do zvaničnog ulaska u Belu kuću (20. januar).

Uhvatio se Tramp pretnji carinama kao pijan plota, ako se sme tako reći za vođu najmoćnije zemlje na planeti. Juče je, bogami, stiglo i naređenje – on je izjavio da Evropska unija mora da nadoknadi deficit koji ima prema SAD-u. I to tako što će kupovati naftu i gas iz Sjedinjenih Američkih Država. I to u velikim količinama.

Da li to ima smisla? Pa, što se Trampa i SAD-a tiče, svakako da. Što se Evrope tiče, malo manje.

Prema pisanju Njuzvika, u 2022. godini, američki izvoz robe u Evropsku uniju iznosio je procenjenih 350,8 milijardi dolara, što je povećanje od 28,8 odsto (78,5 milijardi dolara) u odnosu na godinu ranije, prema američkoj vladi. Te godine, trgovinski deficit je SAD-a i Evropske unije smanjen je za 7,3 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Dakle, šansa da se taj trend nastavi je velika. Posebno zato što Sjedinjene države ne gube vreme i uvode nove sankcije Rusiji.

Nije dovoljno, treba još

Ipak, sve to Trampu očigledno nije dovoljno, namerio je da izmuze svaki evro od Evrope, i uopšte mu ne smeta to što su Evropljani zbog hiljada sankcija Rusiji i po sopstvenom izboru, već kupuju jako mnogo energenata od Amerikanaca.

Na to ga je juče podsetio i Olaf Šolc, koji je izjavio da samo Nemačka, kao najmoćnija članica EU, već uvozi 90 odsto tečnog prirodnog gasa iz SAD-a. Nije poznato da li je Tramp upoznat sa tim podatkom. A čak i da nije, jasno je, jedino što bi njega zadovoljilo je, po logici, da Nemačka, a i svi ostali, od SAD-a uvoze naftu i gasa u količini od celih 100 odsto.

A što se tiče sankcija Rusiji, najnovije se tiču firmi koje posluju na „Severnom toku 2“. U pitanju su kompanije koje su uključene u izgradnju tog gasovoda. Istog onog koji preko Baltičkog mora izgradio ruski Gasprom. A koji je sabotiran i oštećen u eksploziji 26. septembra 2022. godine.

Podsetimo, Švajcarska i Danska su vodile istragu povodom sabotaže Severnog toka 2, i svoje zaključke poslale Nemačkoj. Nemačka je odbila da objavi zvanične rezultate, pozivajući se na nacionalnu bezbednost. Ipak, bilo je mnogo nezvaničnih indicija da su, na kraju, sabotažu ipak izveli Ukrajinci.

„Severni tok“ ide na doboš?

Inače, „Severni tok“ vodi konzorcijum, sa sedištem u Švajcarskoj, a njegovi članovi su ruski proizvođač gasa Gasprom, s udelom od 51 odsto i nemačke energetske kompanije Wintershall Dea i E.ON, francuski Engie i holandski Gasunie.

Zašto je to važno? Zato što je teško ne primetiti uzročno-posledičnu vezu između svih ovih događaja. Šta imamo na računu? Trampova naređenja da Evropljani kupuju još više energenata od SAD-a, „Severni tok“ je u međuvremenu popravljen i spreman za upotrebu, to jest transport gasa.

U celu priču upleo se i izvesni Stiven Linč, imućni investitor iz SAD-a, koji je rekao da je spreman da učestvuje u eventualnoj aukciji za prodaju „Severnog toka“, ukoliko do nje dođe. I to nimalo slučajno. Jer, pomenuti konzorcijum koji vodi „Severni tok“ je do sada tri puta trebalo da ode u stečaj, ali je sud u Švajcarskoj to odlagao. Pošto je poslovanje konzorcijuma u blokadi, po automatizmu, u konzorcijumu će sada biti proglašen stečaj. Tačno za Novu godinu.

To znači da će gasovod „Severni tok“ praktično otići na doboš, a postoji velika šansa da, posle svega, završi u rukama Amerikanaca. Investitor Linč je izjavio da je to prilika koja se pojavljuje jednom u 100 godina – da Amerikanci i Evropljani preuzmu kontrolu nad evropskim snabdevanjem energijom do kraja ere fosilnih goriva.

Ili, preciznije rečeno, Amerikanci.

I Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, komentarisao je eventualnu prodaju „Severnog toka“. On je napomenuo da „Gasprom“ za sada ne planira da proda taj gasovod. I primetio da je gasovod u principu, samo intrument, jednostavno rečeno, velika cev koja bi trebalo da sprovodi gas od Rusije do Nemačke. Sam izvor je takođe u rukama Gasproma.

Sve u svemu, očigledno je da je mašinerija za preuzimanje „Severnog toka“ pokrenuta. I to će sigurno biti predmet razgovora Trampa i Putina, kada se susretnu, što po najavama treba da se desi, možda i uskoro.

Ako Amerikanci izboksuju kupovinu „Severnog toka“, biće to za njih velika pobeda. Za Evropu, to će najverovatnije značiti skuplje energente i novu mogućnost za rast inflacije.

A što se Ukrajine tiče, valjda je sada i njima jasno – odavno su postali (ako nisu sve vreme i bili), samo moneta za potkusurivanje.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.