Метеоролог Слободан Совиљ објашњава да наглу промену времена доноси слабљење поља високог ваздушног притиска које је претходних десетак дана спречавало продор влажних ваздушних маса са запада.
“Ми смо у претходних десетак дана били под утицајем веома израженог поља високог ваздушног притиска, такозваног блокинг система, који је онемогућавао ваздушним масама са запада продоре и падавине у Србији”, наводи Совиљ.
Међутим, како објашњава, антициклонално поље сада слаби под утицајем влажног ваздуха који се приближава из области централног Средоземља и Јадрана.
Због положаја циклона у области Ђеновског залива, најобилније падавине очекују се на подручју Јадранског и Јонског мора, нарочито у планинским пределима окренутим тим морима.
“Ту већ сутра можемо очекивати између 50 и 100 литара кише по квадратном метру, што је веома важна вест за све оне који крећу пут ових дестинација”, упозорава Совиљ.
Ипак, у Србији се не очекују тако обилне падавине.
“Што се тиче наше земље и унутрашњости Балканског полуострва, падавине ће ипак бити скромније и неће бити целодневне. То значи да ћемо између периода са краткотрајном кишом имати суве периоде током дана, али у сваком случају уз постепени пад температуре”, објашњава метеоролог.
Крај летњих температура, али октобар би могао да донесе још топлих дана
Иако се у Србији данас очекују температуре до 30 степени, Совиљ подсећа да то нису рекордне вредности за октобар.
На питање да ли је ово последња епизода михољског лета, Совиљ одговара да се температуре од 25 до 30 степени више не очекују током ове године.
“Ако говоримо о температурама између 25 и 30 степени, можемо рећи да ово јесте последња епизода оваквог топлог времена. Следеће недеље то ће бити вредности које ће за 10 до 15 степени бити ниже”, истиче Совиљ.
Ипак, не искључује могућност да крај октобра донесе још неколико пријатних и сунчаних дана.
“Не бих искључио да у последњој декади месеца поново имамо неки дан са температуром преко 20 степени, уз више сунчаних интервала, али у сваком случају то је далеко ниже од ових 30 степени које очекујемо широм Србије”, каже Совиљ.
Обилне падавине на Средоземљу, у Србији знатно мање кише
Говорећи о падавинама које су претходних дана изазвале поплаве у појединим деловима Средоземља, Совиљ указује на изузетно велике количине кише.
Наводи пример Крита, где је за само пет дана пало 840 литара кише по квадратном метру, што је више од просечне годишње количине падавина у Београду.
“То је једна епизода која је и тамо реда величине између шест и осам месеци, ако говоримо о тим средњим вредностима за то подручје”, објашњава Совиљ.
Истиче да климатске промене делимично мењају уобичајене атмосферске обрасце, док блокирајући системи високог притиска могу да преусмеравају влажне ваздушне масе ка другим деловима Европе.
Иако је Србији, после дуготрајног дефицита влаге у земљишту, киша преко потребна, предстојеће падавине неће бити ни приближно тако обилне као у деловима Средоземља.
“Неке прогнозе су, односно процене, да нас и у суботу и недељу у већини места очекује количина између пет и 15 литара по квадратном метру током 24-часовног периода”, наводи Совиљ.
Дунав обара негативне рекорде – код Бездана минус 184 центиметра
Посебан проблем представља изузетно низак водостај Дунава, који је последица вишемесечне суше у горњем и средњем делу његовог слива.
Совиљ наводи да је први негативан рекорд ове године забележен у августу, када је водостај код Бездана износио минус 169 центиметара.
“С обзиром на то да је у питању вишемесечна суша у целокупном горњем и средњем сливу тока Дунава, септембар је донео нови рекорд, а октобар, као што видимо, вредности испод септембарских. Минус 184 центиметра јутрос је ниво Дунава код хидролошке станице Бездан”, истиче Совиљ.
Објашњава да краткотрајне падавине у Србији не могу значајније да поправе стање на Дунаву. За то су неопходне обилније и дуготрајније кише у земљама узводно од Србије, пре свега у Немачкој, Чешкој, Аустрији и Мађарској.
“Потребне су недељне, вишенедељне интензивне падавине које би значајније поправиле хидролошку ситуацију”, наглашава Совиљ.
Подсећа и на циклон Борис од пре две године, када је за само неколико дана пало између 200 и 300 литара кише по квадратном метру, што је довело до наглог пораста Дунава.
“Тада смо од рекордно ниских дошли до рекордно високих септембарских водостаја на реци Дунав”, каже Совиљ.
Ипак, наглашава да прогностички модели тренутно не указују на могућност тако екстремних падавина.
“Уколико се појави овако екстремна епизода, коју прогностички модели за сада не виде, онда је значајно побољшање хидролошке ситуације могуће и у краћем року”, објашњава Совиљ.
Супер Ел Нињо доноси промене – каква зима чека Србију
Говорећи о глобалним климатским утицајима, Совиљ истиче да се актуелни Ел Нињо већ може окарактерисати као изузетно снажан.
“Њега већ можемо сада да окарактеришемо као супер Ел Нињо догађај, с обзиром на то да је већ увелико превазишао вредност од два степена када је у питању позитивна аномалија температуре океана”, наводи Совиљ.
Најизраженији утицај, како објашњава, очекује се у тропским подручјима и на јужној хемисфери, посебно у Јужној Америци, Аустралији и Индонезији.
У тим областима, са приближавањем летње сезоне, могу се очекивати снажни топлотни таласи, суша и повећана опасност од шумских пожара.
Међутим, последице Ел Ниња могу се осетити и у Европи, иако се његов утицај не преноси одмах.
“Ел Нињо јесте један од главних фактора који утичу на синоптичке обрасце широм планете. Само када се догоди тај локални поремећај у Пацифику, потребан је ипак вишемесечни период да он низом узрочно-последичних веза стигне и до Европе”, објашњава Совиљ.
За Европу и Балкан у наредним месецима очекује се знатно активнији Атлантик, што ће утицати и на временске прилике у Србији.
“То значи чешћа наоблачења, честе падавине, али и температурне услове изнад нормале. Дакле, топлија и влажнија не само зима, него и други део јесени која је пред нама”, истиче Совиљ.
Према тренутној сезонској прогнози, зимске температуре могле би да буду око два степена изнад просека, а средња зимска температура кретаће се од два до пет степени.
Совиљ је потврдио да таква прогноза за наш регион подразумева топлију и влажнију зиму, са више кише и мање снега.
