EU je očito prelomila u svom razmišljanju šta da radi sa ovim regionom, ocena je sagovornika Kurira
Poruke koje su se čule tokom samita u Briselu, te najava da će početkom 2025. biti otvoren klaster 3 u pretpristupnim pregovorima naše zemlje sa Unijom, ohrabruju dalji put naše zemlje ka EU, smatraju sagovornici Kurira i ukazuju da je pokazano poštovanje prema Srbiji.
Pozitivan signal
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je nakon samita u Briselu da je sasvim sigurno da će krajem januara, početkom februara biti otvoren klaster 3 sa Srbijom, ali da je mnogo važnije od toga što je Srbija u Briselu dobila pozitivan signal i poštovanje.
“Da budem sasvim otvoren, krajem januara, početkom februara otvaramo klaster 3. Ali mnogo važnije od toga je signal koji je Srbija ovde dobila, a to je poštovanje”, istakao je šef države u četvrtak u Briselu posle samita Evropska narodna partija – Zapadni Balkan.
Foto: Instagram/buducnostsrbijeav
Predsednik Srbije, koji je u sredu u Briselu učestvovao i na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana, naveo je i da je ranije bilo osam zemalja koje su bile protiv otvaranja klastera, a da se sada svelo na dve – jednu plus jednu zemlju, i da očekuje da će to biti rešeno.
“Atmosfera je ovde dobra. Žao mi je što su neki pokušavali da sruše ugled Srbije i iz Prištine, neki iz Beograda, radili naporno na tome da obore poziciju Srbije, ali nisu uspeli”, naveo je on i istakao da očekuje da će novac iz agende rasta za Zapadni Balkan biti na računu Srbije za dva ili tri dana.
Poruke
Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije za Kurir ocenjuje da su poruke iz Brisela izuzetno ohrabrujuće po pitanju daljeg puta Srbije ka EU, kao i da je naša zemlja dobila poštovanje.
“Svakako da sve te poruke ohrabruju, a to poštovanje koje smo mogli videti je ključno, jer kad imate najmoćnije zemlje Unije na svojoj strani, poput Francuske, Nemačke i Italije, koje se od početka nisu protivile otvaranju klastera 3, to govori u prilog tome da su težnje nekih manje značajnih zemalja, poput Hrvatske i Bugarske, bile politikantske prirode, a ne realne”, naglašava Petrović.
Važni razgovori: Kosta, Fon der Lajenova, O’Brajen…
Tokom dvodnevnog boravka u Briselu predsednik Vučić je imao brojne važne sastanke, između ostalih s predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropske narodne partije Manfredom Veberom, potpredsednikom Saveta ministara i ministrom spoljnih poslova Italije Antoniom Tajanijem, pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’Brajenom…
Ukazuje i da je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta jasno naglasio da perspektiva celog Zapadnog Balkana, a posebno Srbije mora biti unutar EU.
“To je vrlo važan politički momenat za samu EU, koja je očito prelomila u svom razmišljanju šta da radi sa ovim regionom”, zaključio je Petrović.
Nekadašnji ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović za Kurir kaže da je najava otvaranja klastera 3 suština našeg cilja, te da je sve ostalo manje bitno.
“Te peripetije koje su pratile ceo taj proces nisu neočekivane, s njima se računalo jer je EU sama jedan ne baš uhodani orkestar, mnogih glasova ima koji nisu usaglašeni. Zato na početku tih procesa mnoge države imaju neke svoje posebne želje i namere u vezi sa Srbijom i to višeglasje je nešto na šta se mora računati. Ali bitno je da su one najjače zemlje EU, koje se i pitaju, na strani Srbije”, ističe Božinović.
Kurir Politika