Za razliku od većine tekstova podastrtih ispod sličnih naslova – koje blagoizvoljevam ne čitati – tekst o supstancijalnim razlikama u nedavanju Kosova sam – zbog „goruće teme“ – pročitao, sledstveno ću ga prokomentarisati, ali ne pre nego što Danasovom lektoru i uredniku skrenem pažnju na to da naslov, ovakav kakav jeste, sugeriše da postoje neke razlike između zajedničkog nedavanja Kosova „Vučića i studenata“ i da bi ispravan, iako podjednako besmislen naslov morao glasiti, recimo: „U čemu je razlika između Vučićevog i studentskog ‘ne damo Kosovo’“.
Pre nego što pređemo na „meritum“ teksta, podsetiću čitalačku javnost da je moja neznatnost još davnih dana mantru „ne damo Kosovo“ na kolokvijalni, nezaumni srpski – inače jezik u izumiranju – prevela kao „nećemo da prihvatimo realnost“. Kamo sreće da je to jedino srbsko neprihvatanje realnosti. Ali nije. Legion je ime ovdašnjim neprihvatanjima, nemirenjima i ignorisanjima realnosti. Da se realnost ikada ovde uvažavala, ne bi bila ovakva kakva je.
Neću ovde ponavljati već otrcanu „bednu istinu“ da je nemoguće „ne dati“ nešto što nemaš, nego ću stvar prebaciti na teren politike. Stvar je u tome da „ne dam Kosovo“ nije politika. Politika bi bila sledeće: „Kosovo se otcepilo, ja ću Kosovo vratiti, a vratiću ga tako što ću preduzeti sledeće radnje… „ Kakve radnje, to pitajte one koji „ne daju Kosovo“. Napominjem da se Kosovo nikad neće vratiti pismenim putem, tj. grafitima „Kad se vojska na Kosovo vrati“.
Pročitao sam dakle inkriminisani tekst i ni uz najbolju volju nisam uspeo da dokonam u čemu se to razlikuje Vučićevo i studentsko „ne damo Kosovo“. Kaže Danasov novindžija da studentarija kaže da je „režim Vučić-Dačić-Brnabić dezintegrisao sve oblike srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, uz prećutnu saglasnost Srpske liste, pri čemu su tzv. Kosovu predali u ruke sledeće: policiju, pravosuđe, lična dokumenta, civilnu zaštitu, tablice, pozivni broj, Gazivode, poštu, platni promet, katastar, elektroenergetiku, telekomunikacije, javna preduzeća i železnice“.
To je sve tačno, ali to je konstatacija stanja stvari na terenu – za promenu realistična – ali to nije nikakva politika. Nisam pročitao studentski Memorandum o Kosovu – ništa lično, memorandume iz principa ne čitam – ali čisto sumnjam da studentski memorandum donosi precizan plan politike – ili produžetaka politike nasilnim sredstvima – kojom će uraditi sledeće: 1. reintegrisati sve oblike srpske državnosti na Kosovu i Metohiji i 2. uzeti iz albanskih „ruku“ i Srbima vratiti „policiju, pravosuđe, lična dokumenta, civilnu zaštitu, tablice, pozivni broj, Gazivode, poštu, platni promet, katastar, elektroenergetiku, telekomunikacije, javna preduzeća i železnice“. Vi sad vidite ko bolje ne da Kosovo, pa gledajte šta ćete.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
