OPTIMALNI period za setvu pšenice, koji je nekada važio kao pravilo, već je počeo, ali mnogi ratari i dalje ne znaju kada će moći da uđu u njive. Zemljište je veoma suvo i tvrdo, pa ga je teško obraditi i pripremiti za setvu.
Foto: MoiraM / Alamy / Profimedia
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene sve više pomeraju uobičajene rokove u poljoprivredi i savetuju proizvođačima da ne seju po svaku cenu, već da sačekaju ozbiljnije padavine.
U Srednjem Banatu poljoprivrednici kažu da ne pamte sušu poput ovogodišnje, iako se sa manjkom padavina suočavaju već nekoliko godina.
– Četiri meseca nismo imali kišu. Ono što je palo pre otprilike dve nedelje, oko pet litara, za to ne možemo da kažemo da je bila kiša. Na ovu suvu, tvrdu zemlju, to je ništa. Pokušavamo sa kratkim, lakim tanjiračama da uradimo površinski sloj da bismo mogli da posejemo, ali, sve dok ne padne dobra kiša, nema smisla sejati. Samo ćemo možda da isprovociramo nicanje, da pukne zrno i da se tu skupljaju miševi – objašnjava Jančo Paljo, poljoprivrednik iz Aradca.
On je ranije planirao da poseje uljanu repicu, ali je zbog nedostatka padavina od toga odustao.
– Mi smo spremili zemlju za setvu, ali kako nije bilo kiše nismo je sejali – kaže Paljo.
Suša nije jedini problem
Nedostatak padavina, međutim, nije jedina prepreka ovogodišnjoj setvi. Poljoprivrednici se suočavaju i sa manjkom novca.
– Mislim da smo svi ove godine radili sa gubitkom i ako ne bude ozbiljnije pomoći setva će biti neizvesna. Ne znamo šta je veći problem, suša ili besparica. Već se vidi da je upotreba mineralnih đubriva smanjena ili skroz ukinuta. Pitanje je da li će ljudi ove godine baciti 20 posto potrebnih količina – kaže Paljo.
Prema njegovim procenama, setva će ove godine biti između 20 i 25 odsto skuplja nego prošle godine.
– Repromaterijal je otišao gore, a cene naših proizvoda su otišle dole. Treba uzeti u obzir da je prošle godine žito bilo 21,5 dinara, a ove je 20. Kukuruz je prošle godine u početku žetve bio 25 dinara, kasnije 22, a ove godine je onaj ko je dobio 20 dinara za kukuruz odlično prošao. Suncokret je bio 55 dinara, a sad ne znamo koja će biti cena. Akontacija je bila između 40 i 50 dinara. Uljare su opet jače od države, jer plaćaju koliko imaju novca. Ko mene pita kad dođe setva da li ja imam para ili se zadužujem. Zadužujem se, a kamata je 3-4 posto i ona ide dok se ne razdužim – objašnjava on.
Klimatske promene pomeraju rokove
Poljoprivreda je zbog klimatskih promena sve rizičnija grana, a vremenske prilike postaju jedan od ključnih faktora koji ograničavaju biljnu proizvodnju.
– Na početku smo nove proizvodne godine. Uveliko je trebalo da je posejana i da je već nikla uljana repica, ali mnogi proizvođači su odustali od setve. Oni koji nisu odustali su posejali uljanu repicu. Međutim, rizično je to što je obrada zemljišta plitka i što je ono negde nedovoljno obrađeno, tj. postoje grudvaste strukture. Tu treba dosta padavina kako bi to seme niklo i kako bi se razvio optimalni broj biljaka, jer se ništa ne dobija sa proređenim sklopom – kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
Setva koja je do sada obavljena, dodaje, nosi veliki rizik.
– Proizvođači su razmišljali da je bolje da seme bude u zemlji i da tu čeka kišu, nego da padne kiša pa da seju. Prvi pokazatelji ukazuju da je posejano u našem regionu oko 1.000 hektara, a koliko će toga ponići i ostati, to će se tek videti – navodi Rajačić.
Vlaga nedostaje i na dubini od jednog metra
Isušeno zemljište odlaže i setvu pšenice, a dodatni problem predstavlja to što vlage nema ni u dubljim slojevima.
– RHMZ prati stanje vlage u zemljištu do jednog metra i pokazatelji su da nema dubinske vlage. Trenutno jedino što može da se uradi je da se tanjira i to kratkim tanjiračama koje imaju valjke iza, sa ukošenim tanjirima. Velike teške tanjirače ukoliko se puste na odgovarajuću dubinu znaju da izvaljuju grudve. Kiša mora da se čeka, a u regionu Srednjeg Banata je nema u najavi u narednih desetak dana – objašnjava Rajačić.
Da bi moglo ozbiljnije da se pristupi obradi zemljišta i setvi, prema njenim rečima, neophodno je najmanje 50 litara kiše po kvadratnom metru.
– Sve ispod toga nije dovoljno. Možda bi pomoglo malo pripremu, ali nije dovoljno za setvu, jer se obradom dodatno isušuje zemljište. Ukoliko neadekvatno pripremljeno zemljište budemo đubrili, pa sejali, samo ćemo se izlagati nepotrebnom trošku, jer je pitanje šta će biti – navodi ona.
Uštede na đubrivu i semenu
Stručnjaci procenjuju da su klimatske promene optimalne rokove za setvu pomerile za između 10 i 15 dana.
– Situacija na terenu je takva da priprema zemljišta dosta sporo ide. Zbog značajno nižih prinosa soje, suncokreta, kukuruza vidim da proizvođači gledaju da uštede na đubrivu. Takođe, i ove godine će se dobar deo njih vratiti primeni nesertifikovanog semena, a opet kako bi uštedeli. Preporuka nauke je da se radi analiza zemljišta, da se primeni odgovarajuća količina đubriva i da se koristi sertifikovano seme – kaže Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Iako su se rokovi pomerili, bilo bi dobro da setva bude završena do kraja oktobra, ukoliko vremenski uslovi to dozvole.
– Temperature su u proseku za svaki mesec porasle za 2-3 stepena. Usevi koji se poseju i početkom novembra uspevaju da do polovine decembra uđu u fazu bokorenja, tj. formiranog čvora bokorenja, a to su dobri uslovi za prezimljavanje. Nažalost, u prethodnim godinama nismo imali jake zime, tako da ne treba ni žuriti sa setvom da usevi ne uđu previše bujni u zimu – ističe Mirosavljević.
Sever Srbije ove godine dobio je znatno manje padavina od centralnih krajeva, a posebno teška situacija je u Banatu.
Na način pripreme zemljišta za setvu, osim suše i preduseva, značajno će uticati i tip zemljišta na parcelama na kojima proizvođači planiraju da seju pšenicu.
(RTS)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
