Rusija i Kina i dalje najpopularnije u Srbiji, ali im popularnost STALNO OPADA: EU u porastu, većina građana ZA PRIDRUŽENJE

Građani Srbije i dalje najveću podršku daju Rusiji i Kini, ali je primetan pad te podrške u odnosu na ranije godine. Takođe, naglo raste podrška Evropskoj uniji (EU) i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a ove godine primetan je i skok podrške članstvu EU.

Ovo pokazuje istraživanje Ipsosa, a koje kaže da građani Srbije ove nedelje odlučuju da li treba ući u Evropsku uniju ili ne 45 odsto njih bi glasalo “Za”, a “Protiv” 30 odsto, prenosi RTS.

Građani Srbije imaju najpovoljnije mišljenje o Rusiji, dok je najnepovoljnije mišljenje o NATO-u, pokazuje istraživanje. Mišljenje građana je osim prema Rusiji, povoljno i prema Kini i Mađarskoj. Više pozitivnih poena imaju Austrija i Italija.

Sa druge strane skale, osim o NATO, građani nepovoljno mišljenje imaju i prema Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, Francuskoj, Evropskoj uniji i Nemačkoj.

– Sigurno postoji određena doza emocija, ali verovatno postoji i neka vrsta percepcije koja se zasniva na informacijama koje građani dobijaju putem medija, društvenih mreža. U igri su malo i istorijski odnosi – kaže direktor Ipsosa Predrag Kurčubić.

Nepovoljan stav ka NATO

Rusija i Kina su najpovoljnije ocenjene već duže vreme, ističe generalni direktor Ipsosa. Ipak, ni o jednoj državi ne postoji tako nepovoljan stav kao prema NATO 74 odsto ispitanih građana.

– Uglavnom je nepromenjiv odnos prema ovoj organizaciji. Procenat povoljnih ocena je retko kad bio dvocifren – objašnjava Kurčubić.

Od 2008. godine naklonost je u poslednjih 16 godina porasla prema Rusiji i Kini. Trendovi rasta krivulje se prepoznaju u događajima koji utiču na javno mnjenje, poput posete Putina ili Medvedeva ili da je to vojna parada ili isporuke vakcina za vreme kovida.

–U isto vreme, kada je Kina isporučila vakcinu “sinofarm”, mišljenje o EU i zemljama Zapada je palo. Tokom 2022. godine pretpostavka je da su srpski građani bili nezadovoljni zbog dešavanja povodom rata u Ukrajini – objašnjava Kurčubić poslednje trendove.

Više građana za EU

Da građani ove nedelje moraju da se izjasne o članstvu u Evropskoj uniji , za ulazak u EU bi bilo 45 odsto građana, a protiv ulaska 30 odsto.

– Uvek imamo više ljudi koji bi glasali za ulazak u EU nego onih koji imaju povoljno mišljenje o EU. To govori da ljudi imaju neki racionalan pristup i vide benefite odlaska u Evropsku uniju – objašnjava Kurčubić za RTS.

Broj neodlučnih, odnosno onih koji odbijaju da se izjasne ili je neodlučno čini 12 odsto.

Krivulja podrške za članstvo u Evropskoj uniji pokazuje konstantan pad, uz manje skokove podrške. Izrazito negativan stav prema EU bio je kada je počeo rat u Ukrajini.

– To je jedini trenutak od 2008. godine kada je bio veći broj građana koji bi na potencijalnom referendumu glasali protiv ulaska u EU – kaže Kurčubić.

Sadašnji pokazatelji su da obe krivulje beleže pad.

– Podrška čini se da dugoročno gledano ima potencijal rasta. Oscilacije su brojne i zavise od mnogih događaja koji se dešavaju u Briselu – objašnjava Kurčubić.

(RTS)