Tokom 2024. godine u prihvatnim i centrima za azil evidentirano je ukupno 18.865 lica, što u odnosu na prethodnu godinu, kada je evidentirano 106.742 lica, predstavlja smanjenje broja migranata za čak 82,33%
Sve velike geopolitičke i ratne krize dovode do lomova i pomeranja – pomeranja politika, sistema, vrednosti, ljudi. Sećanje na 2015. godinu kada je Srbija bila ključna tranzitna zemlja za migrante iz Sirije, Avganistsana, Iraka, Pakistana koji su beželi od ratova i nesreće, jeste tužno, ali i podseća na položen test humanosti i solidarnosti naših građana i sposobnost naših institucija da odgovore toj krizi.
Danas, svet ponovo stoji pred potencijalnim rizicima, usled humanitarnih katastrofa koje se odvijaju u Siriji, Gazi, Sudanu i drugim delovima sveta. Da li smo spremni da, uz lekcije iz prošlosti, odgovorno pristupimo novim izazovima, u intervjuu za Kurir odgovoriće Nataša Stanisavljević, komesarka za Komesarijata za izbeglice i migracije
Kakva je trenutna migraciona situacija u Srbiji? Da li je tačno da je smanjen broj migranata za 80% u Srbiji i da li se nešto promenilo od septembra, kada su zatvoreni prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi?
Stanje migracija u Srbiji je stabilno, sve institucije kontinuirano sarađuju u cilju odgovornog upravljanja migracijama. Komesarijat za izbeglice i migracije u 2025. godinu ulazi spreman sa jednim od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama. Želim da napomenem da ćemo u saradnji sa svim državnim organima i ubuduće preduzimati sve neophodne mere u cilju obezbeđivanja adekvatne podrške i humanog pristupa migrantima na teritoriji Republike Srbije, ali i očuvanju javnog reda i mira, zdravlja i bezbednosti građana uz poštovanje zakona Republike Srbije.
Koliko migranata boravi u našoj zemlji?
Prema poslednjim statističkim podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, tokom 2024. godine u prihvatnim i centrima za azil evidentirano je ukupno 18.865 lica, što u odnosu na prethodnu godinu, kada je evidentirano 106.742 lica, predstavlja smanjenje broja migranata za čak 82,33%. Kada govorimo o prihvatnim i azilnim centrima, u kojima su smešteni migranti i tražioci azila, u ovom trenutku aktivno je 7 centara (CA Krnjača, CA Sjenica, CA Obrenovac, PC Preševo, PC Bujanovac, PC Principovac) u kojima boravi 493 lica. U CA Vranje trenutno je smešteno 66 lica iz Ukrajine.
Da li je migrantska kriza iz 2015. godine prošlost, ili postoji mogućnost njenog ponavljanja, naročito usled turbulentnih dešavanja na Istoku?
U svetu trenutno postoji nekoliko gorućih humanitarnih kriza (Sirija, Gaza, Sudan, Somalija). Ne može se definitivno ni potvrditi ni poreći mogućnost pretvaranja neke od njih u migrantski talas. Uz to, uvek postoje i drugi, obično višestruki, razlozi za migracije, koji uključuju ekonomske, klimatske, društvene i druge faktore. O kompleksnosti globalnih migracija govori sledeći podatak: Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije je do sada pružao usluge smeštaja za građane 119 od 195 priznatih država u svetu. Međutim, bitno je napomenuti da su i republički smeštajni, zakonski i ljudski kapaciteti danas neuporedivo veći nego što je to bio slučaj 2015, kao i to da su evropski i regionalni okviri saradnje danas razvijeniji, uključujući i novi Migracioni pakt Evropske unije koji je stupio na snagu ove godine.
Primer uspešne integracije Migrantska porodica Nikpandar u Beogradu uspešno radi i drži prodavnicu krofni
Da li imate podatke o migrantima koji su ostali u Srbiji i uspeli da se integrišu? Postoje li konkretni primeri ljudi koji su dobili azil, zaposlili se i žive u Srbiji?
Naravno da u okviru integracije izbeglica u Republici Srbiji postoje pozitivni primeri, a među njima su: porodica Nikpandar, koja broji tri člana. Porodica je u Srbiju došla 2018. godine, a ubrzo nakon dolaska su pokrenuli svoj privatni biznis u Beogradu, gde su se i nastanili. U užem centru glavnog grada Beograda otvorili su prodavnicu krofni, pod nazivom „Niki Donut“. Mlada porodica iz Burundija, Armel i Neli, takođe su se uspešno integrisali u Srbiji. Armel radi u nemačkoj firmi „Exciting d.o.o.“, a Neli je zaposlena u „NCR Corporation“. Oboje uče srpski i poseduju vozačke dozvole, što im olakšava život u Beogradu.
Nemačka, Švajcarska, Norveška i druge zemlje EU najavile su suspendije za molbe izbeglicama za azil. Da li takve mere mogu izazvati posledice u regionalnom kontekstu, uključujući Srbiju?
Za sada se čini da to nije slučaj. Prvo, važno je napomenuti da suspenzija ne znači i konačni kraj prihvatanja azilnih zahteva niti proglašenje Sirije za sigurnu zemlju porekla. Treba svakako sačekati konačan stav i odluku Evropske unije po tom pitanju.
Da li možemo očekivati novi talas migranata ka Evropi i Srbiji nakon poslednjih događaja u Siriji?
Svakako je moguće da dođe do novih migracija, ali je bitno da one ne budu izazvane sukobima, ratom ili političkom represijom. Ekonomske migracije su logične kada je u pitanju ceo taj region, posebno zbog toga što je Sirija devastirana dugogodišnjim građanskim ratom u infrastrukturnom, ekonomskom i socijalnom smislu.
Nakon pada Bašara al-Asada, neki Sirijci žele da se vrate u domovinu, dok drugi pokušavaju da dođu do Evrope. Da li Srbija može postati tranzitna ruta za one koji ne dobiju azil u EU ili odluče da krenu nazad ka Siriji?
Najnovija eskalacija sukoba koja je dovela do promene režima u Siriji izazvala je raseljenje oko 1.100.000 lica unutar zemlje, ali se za sada čini da se situacija na severu države smiruje. Osobe koje su se odlučile na izbeglištvo u proteklim danima mahom su otišle na jug – u Liban (nekoliko desetina hiljada), kao i na istok – u Irak (preko 1.000 osoba). U praksi migranti odbijeni u EU gotovo nikad ne traže azil u Srbiji, već nastavljaju sa pokušajima dobijanja azila unutar unije. Dakle, šanse za njihov tranzit su zaista minimalne. Svakako se može očekivati da će najmasovniji povratak sirijskih izbeglica biti iz Turske, s obzirom na to da je tamo smešteno preko 3.000.000 Sirijaca.
Zemlje sa najviše registrovanih sirijskih izbeglica su: Turska 3.112.683, Liban 774.697, Nemačka 716.728, Irak 286.099, Egipat 156.465, Austrija 97.939, Švedska 86.956.
Šta je verovatnije – ka Evropi ili ka Siriji, da li bi Srbija ponovo mogla biti tranzit?
Sve će zavisiti od toga da li će Sirija uspeti da uspostavi normalan i efikasan rad institucija i da li će uspeti da ubedi građane koji tamo žive da ostanu, a one koji su izbegli da se vrate u domovinu i nastave svoj život sa svojim porodicama. Veliki problem predstavlja činjenica da gotovo svi delovi Sirije, izuzev nekoliko gradova na zapadu zemlje, zahtevaju ozbiljnu obnovu kako bi se nastavio iole normalan život. Tu će svakako važnu ulogu imati međunarodna zajednica, od koje faktički zavisi kojim tempom i na koji način će se Sirija ekonomski oporaviti.
Da li su ljudi u Srbiji promenili stav prema migrantima od 2015. godine? Da li su predrasude i stereotipi smanjeni?
Od početka migrantske krize 2015. godine, Srbija je pokazala izuzetnu solidarnost i otvorenost, delimično zbog istorijskog iskustva iz ratova ’90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Aktivnosti socijalne kohezije koje sprovodi Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, u saradnji sa partnerima kao što su UNHCR i GIZ, igraju ključnu ulogu u stvaranju i održavanju pozitivnog stava prema migrantima. Takođe, insistiranje na tačnim i pravovremenim informacijama u medijima značajno doprinosi umanjenju predrasuda i stereotipa.
Premijer Mađarske Viktor Orban pohvalio je Srbiju za očuvanje južnih granica Mađarske tokom migrantske krize. Kako međunarodna zajednica ocenjuje učinak Srbije u upravljanju migracijama?
Period migrantske krize, koji je kulminirao 2015. godine, predstavljao je značajan izazov za mnoge zemlje, uključujući Srbiju. Kao ključna tranzitna tačka na Balkanu, Srbija igra centralnu ulogu u upravljanju migracijama. Srbija je, u skladu sa međunarodnim zakonima i standardima, obezbedila sigurnost na svojoj teritoriji, ali i podršku migrantima, iako se suočavala sa velikim izazovima.
