Ovakav Partizan nije imao čemu da se nada: Crno-beli pogurali Asvel da pokori Beograd

Daleko je ovaj Partizan bio od onog koji je vezao pet pobeda u Evroligi, a razloga zašto je što ono nije bio onaj pravi tim ima više.

Krenimo od onih na koje nije mogao da utiče, a to su zdravstveni. Željko Obradović je u meč ušao sa manje igrača nego što je trebalo, odnosno, sa manje spremnih da se suprotstave rivalu. Formalno je brojka ispunjana, ali bez Ifea Lundberga, Frenka Nilikine, Brendona Dejvisa, Maria Nakića, pa i Vanje Marinkovića, koji je pokušao da igra, ali posle izlaska iz igre nije mogao da se vrati na teren, tim nije bio tim, pa tako nije mogao da izgleda.

To se ogledalo u svemu. Iako bismo mogli da kažemo da ovu ekipu sustiže umor, te da ne može baš uvek da bude jednako spremna da da 101 odsto, ovoga puta su kod nje izostali elementi koji su je krasili i u porazima, a koji se tiču pre svega glave, to su želja i spremnost da se bori.

Nije ovo bilo energetski na nivou na kom je ova ekipa inače, nije bilo agresivnosti kakve ima inače, nije bilo tog zalaganja, izgaranja, želje, borbe. I u mečevima u kojima je gubio, Partizan je želeo pobedu i trudio se da do nje dođe, ovaj nije izgledao tako.

Bez Karlika nema ni Tajrika Džonsa, videli smo u prvom poluvremenu, što je bio deo problema. To što centar nije imao lopte kakve inače ima jer omalenog pleja nije bilo, to je samo deo priče, pošto je i one koje je dobijao u prvih 20 minuta trošio. Dugo mu je trebalo da uspe da shvati šta treba da radi i da se izbori sa igračima Asvela, što je u prvih mah i donelo zaostatak.

Ta rupa u reketu je bila prostor kroz koji je francuski tim nalazio put ka Partizanovom košu, a na drugoj strani nikako nije dolazilo do iste reakcije. Nervozan, brzoplet, nesiguran, Tajrik je do drugog poluvremena čekao da mu nešto pođe za rukom, a i njega je otvorio sa dve greške i dve izgubljene lopte. Međutim, koš, blokada i zakucavanje i situacija se okrenula, barem delimično, a on je meč završio sa 16 poena i šest uhvaćenih loptu. Počeo je da igra tek kada je osetio da može, do tada kao da nije bio siguran da li će išta proći, zavisio je od prethodnog poteza, nije imao potrebnu sigurnost. A uz sve što je uspeo da ispravi, možda je njegova greška i slomila meč, ako izuzmemo sve gore što smo i što ćemo tek nabrojati, pošto je crno-beli tim i uprkos svemu tome imao šansu da ode na plus pet, ali je centar promašio zicer. Bio je sam i promašio je i onda je umesto da bude plus pet za Partizan Asvel došao do egala.

Tako da, za njegovu polovičnu partiju ne možemo nikako da krivimo Karlika, čije je loše veče ostavilo više prostora za Dvejna Vašingtona. Amerikanac je opet pokazao da hoće i da može, ali i šta ne može. On je sa 22 poena, uz osam asistencija, bio najefikasniji igrač na terenu i jeste bio i čovek koji je dva puta svoj tim vraćao u meč i koji je pogodio neke važe šuteve, ali je neke važne i promašio, za neke je pokazao da možda ne shvata najbolje koliko su važni, a to nije pokazao promašajem nego selekcijom.

U svakom slučaju, bez Nilikine i Lundberga je bilo mnogo izazova za bekovsku liniju i ona nije bila dovoljno spremna da ih savlada.

I ne treba ovde dalje izdvajati pojedince, Partizan je u ovom meču bio slab kao tim. Asvel je bio daleko od dobrog i takvu ekipu je on mogao lako da tuče, samo da je bio kakav je pokazao prethodnih nedelja da može da bude. Da francuskom timu nisu ušli neki nerealni šutevi, možda i ne bi bio u prilici u kakvoj je bio, ali i pored toga, igrao je na nivou da se sam nudi da ga pobediš, ali to ovde nije imao ko da uradi.

Razlika se pred kraj meča vrtela oko pet poena, što je razlika koja se stiže za dva napada, ali i ako se odigraju dve odbrane. To je ovde bila naučna fantastika. Osim toga, tim nije odavao utisak da može toliko da zapne i da to prelomi i preokrene u svoju korist. Dakle, stanje na semaforu je pokazivalo da je to bilo realno da se uradi, i tri minuta i dva minuta pred kraj, ali je stanje na terenu govorilo nešto drugo.

I gde god da se zagrebe može da se nađe nešto što je manjkalo. I ne mora uopšte da se gleda u Tajrikov promašeni zicer, ovaj ili onaj Vašingtonov ili Karlikov promašaj, jer ekipa koja ne skače i ne može da pobedi, ekipa koja ne pogađa bacanja to ne može da uradi, kao ni ona koja ne zna kako i kada treba da napravi faul.

Sa 12 skokova manje i sa osam promašenih slobodnih bacanja iz 14 pokušaja, nemaš čemu drugom ni da se nadaš.

Da imaju za čim da žale, još kako imaju. Posle Virtusa, dozvolili su i Asvelu da se raduje u njihovoj kući, što su za oba pomenuta rivala bile jedinstvene situacije do sada na gostovanjima. Nije trebalo, pa i nije smelo da bude tako, ali da je dramatično – nije, nije još. I ova serija je morala nekad da se završi, ali je šteta što se završila ovde i sada. Prilika se počne neka nova čeka već protiv Efesa u petak, ali će u njemu ako to žele mnogo šta morati da bude drugačije, a pre svega ono što od njih i ne zavisi – brojno stanje.

06:47 – 18.12.2024