Говорећи о резултатима избора у Босни и Херцеговини, професор Факултета политичких наука у Бања Луци Милош Шолаја истиче три основне карактеристике.
“Што се тиче односа у Републици Српској, није било померања на линији владајућа структура и опозиција, али у оквирима опозиције дошло је до извесних измена”, наводи Шолаја.
Као другу карактеристику избора, Шолаја истиче да ће политичка сцена у Федерацији Босне и Херцеговине бити нестабилна из два разлога.
“Други ентитет, који већински чине Бошњаци, односно муслимани и Хрвати, то ће бити пре свега повратак Странке демократске акције, при чему ће она морати, као већинска и на нивоу Босне и Херцеговине и на нивоу Федерације, да улази у кохабитацију са чланом Председништва СДП-а, Денисом Бећировићем, који је успео да буде јачи од Бакира Изетбеговића, што није било очекивано”, закључује Шолаја.
Када је реч о хрватској политичкој сцени, Шолаја наглашава специфичност да “сада нема хрватског представника који је изабран бошњачким гласовима, него је Даријана Филиповић изборно остварила, не само легалитет у законском смислу, него и политички легитимитет Хрвата, што до сада у претходна два круга нису имали”.
Резултати избора у Републици Српској
Говорећи о избору српског члана Председништва БиХ, Шолаја истиче да је Жељка Цвијановић остварила убедљиву победу, наглашавајући да она “има много, много већу подршку него што је и сама њена партијска структура, што би могло да значи да је за њу гласао један дио неопредељених, који су је сматрали заштитником интереса Републике Српске на заједничком нивоу Босне и Херцеговине”.
Подсећа да је Цвијановићева уложила много у међународну промоцију Републике Српске и да је у више наврата улагала национални вето супротстављајући се политикама које Република Српска није подржавала.
Што се тиче избора за председника Републике Српске и победе Сава Минића, Шолаја наводи да се процена заснивала на резултатима прошлогодишњих ванредних председничких избора, као и да је реч о “резултату једне веома организоване партијске структуре која има велику дисциплину приликом изласка на изборе”.
Главни задаци нове Владе Републике Српске
Када је реч о приоритетима и задацима нове извршне власти, Шолаја истиче да ће то бити наставак политика које ће да се односе на развој Републике Српске.
“Такође, ту је и настојање да се стабилизују и социјалне политике, а то је важно пре свега због великог броја пензионера и побољшања њиховог социјалног положаја”, сматра саговорник.
Као важне сегменте наводи и борачку популацију, као и међународну комуникацију и снажније позиционирање Републике Српске у међународним односима.
Говорећи о функцији српског члана Председништва БиХ, Шолаја наглашава да по Уставу БиХ не постоји трећи ниво власти, већ да су то заједничке институције које се доминантно баве међународним релацијама, међународном трговином, комуникацијом и људским правима.
“Дакле, задаци Жељке Цвијановић ће пре свега бити међународни односи и борба за што равноправнију дипломатију Босне и Херцеговине према иностранству”, наводи Шолаја, указујући на досадашњу централизацију спољне политике и додајући да ће то бити наредни правац деловања како би се осигурало да Република Српска адекватно учествује у том процесу.
Односи Републике Српске са Америком и Србијом
Говорећи о односима са Сједињеним Америчким Државама у контексту конекција које Жељка Цвијановић има са администрацијом председника Доналда Трампа, Шолаја истиче да САД немају спољну политику дефинисану у неком документу, већ да је “не формулишу, али је воде”.
Указује да се са доласком администрације коју води Трамп показало “да би се са њом на неки начин могло разговарати, и то, наравно, на бази обострано исказаних интереса”. Шолаја напомиње да ту постоје идеје о инвестицијама и енергетским системима, као и могућност да се види каква је позиција Републике Српске у САД, чиме се ствара основа с којом може коректно да се комуницира, упоредо са одржавањем сарадње са Русијом и Кином.
Институционална сарадња Републике Српске и Србије
Анализирајући односе између Републике Српске и Србије, Шолаја истиче да Србија представља гарант Дејтонског мировног споразума и последњу одступницу.
“Од првог дана, дакле, од распада бивше Југославије, Република Српска и Србија имају институционално добру сарадњу. И то је најважније. Дакле, без обзира ко и како и на који начин чини власт у Србији, он је увек добродошао у Републици Српској, и обрнуто”, наглашава Шолаја.
Напомиње да политичари осећају да немају мандат да то буде производ њихових личних односа, већ институционалних механизама који одражавају интересе и Србије и Републике Српске, а то је пре свега јединство. Ти односи су, како наводи, засновани на економским интересима, историјским, емотивним везама, као и чињеници да су с обе стране Дрине чланови истих породица.
Уставно уређење и питање Дејтонског споразума
Коментаришући изборне поруке и националне теме, Шолаја указује на карактер Анекса 4 Дејтонског мировног споразума, наводећи да постоји велики страх од његовог “распакивања”.
“То је текст који су прихватиле преговарачке делегације за време преговора у Дејтону 1995., и који у неизмењеном тексту постоји и данас”, наводи Шолаја, сматрајући да је он де факто измењен одлукама високог представника и притисцима. Према његовим речима, најважнија последица је то што је сачуван мир, али би уставна решења морала да се издискутују како би се обезбедио већи степен демократије.
Када је реч о приоритетима Владе Републике Српске у том контексту, Шолаја истиче да је основни задатак “пре свега, економски развој и, значи, да грађани и становници Републике Српске у целини осете предности од неког економског развоја, од политичке стабилности, и онда ће у том случају и Република Српска бити заштићена”.
Међународни фактор и будућност Босне и Херцеговине
Говорећи о улози међународног фактора и могућности помирења, Шолаја сматра да помирење долази на основу искреног дијалога самих заједница, кроз институције, академску заједницу и невладин сектор, док се на нивоу међународних организација у БиХ више не ради о високој политици, већ о деловању локалних службеника.
О будућности Босне и Херцеговине и њеном функционисању, Шолаја констатује да њу не чине грађани БиХ већ Срби, Бошњаци и Хрвати.
“Они су дефинисани кроз институције Босне и Херцеговине са својим националним политикама. То је оно што свет мора да схвати”, подвлачи Шолаја.
Закључује да би се, уколико све заједнице препознају међусобне интересе уз уважавање, могло говорити о стабилности по принципима на којима функционише Белгија, уз напомену да ће позиција Хрвата и захтеви за аутономијом такође утицати на политичке процесе и односе у Федерацији и на нивоу државе.
