Da li je država ispunila zahteve i čiji su protesti?: Profesori Beogrdaskog univerziteta o studentskim blokadama

Profesor Vladimir Vuletić kaže da je njegova osnovna teza da se sve čini kako bi studentske blokade i protesti trajali u nedogled. Sa druge strane, profesor Miodrag Jovanović smatra da su reakcije vlasti studentima neprestano davale povoda za istrajavanje u blokadama.

Profesor Čedomir Antić ističe da ovo nisu blokade države i vlasti, već profesora i studenata. Vanredni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Dejan Vuk Stanković navodi da je, prema njemu, država ispunila sve zahteve studenata u blokadi, gostujući u emisiji Takovska 10 na RTS.

Studentske protesti počeli su kao deo akcije „Zastani Srbijo“ kojom se odavala počast poginulima u nesreći na Glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra. U blokade fakulteta i rektorata su prerasli posle fizičkog nasrtaja na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 22. novembra za šta su studenti optužili lokalne predstavnike Srpske napredne stranke na Novom Beogradu.

Zahtevi za prekid protesta bili su objavljivanje kompletne dokumentacije za rekonstrukciju Novosadske železničke stanice kao i kažnjavanje onih koji su fizički napadali studente i građane u protestima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je studente i profesore da se vrate u učionice i amfiteatre, ponavljajući više puta da su „zahtevi studenata ispunjeni“. Sa druge strane, studenti u blokadi smatraju da nijedan zahtev nije u potpunosti ispunjen, poručujući da „neće stati sve do ispunjenja svih zahteva“.

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić kaže da su građani Srbije posle nesreće bili ujedinjeni oko toga da je to što se desilo u Novom Sadu nedopustivo.

„Postojao je konsenzus oko toga u javnosti. Logična posledica je da se zapitamo šta uraditi da se tako nešto više nikada ne dogodi. Ipak, imali smo situaciju da su političke stranke vlasti i opozicije ušle u klinč i debatu. Kada su studentski protesti počeli, nadao sam se da će mladi ljudi pozvati u pamet čitavo društvo, a tako je i izgledalo. Lični utisak je da je i to u međuvremenu otišlo u jednu političku stranu – preuzimanjem simbola, organizacijom blokada na ulici i ritualnim dolaskom ispred RTS-a“, kaže Vuletić.

Sa druge strane, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović ističe da je u emisiji trebalo da bude mesta i za predstavnike studenata koji blokiraju fakultete i rektorate, pa da oni odgovore na pitanje da li su svi uslovi ispunjeni.

„Mogu da vam govorim o razlozima zašto podržavam studentske proteste i zašto mislim da je svako ko drži do univerzitetske profesije kao takav dužan da radi to isto. U genezi događaja koje ste pomenuli važno je da ne zaboravimo zašto su studenti, kako on reče, ritualno bili ispred RTS-a. Ja ne bih rekao da su tu bili ritualno, već da iskažu nezadovoljstvo izveštavanjem Javnog servisa koji se finansira i iz džepova nas građana o celoj stvari“, smatra Jovanović.

Ističe i da nije siguran koliko prosečan gledalac RTS-a zaista zna o celoj genezi događaja.

„Pogotovo je bio sraman prilog koji je studente stavio u nekakav kontekst plaćenika koji se otimaju oko nekog novca da bi srušili vlast. To izveštavanje je pokazalo da ono što je dugogodišnji problem RTS-a, a to je što ne ispunjava svoju zakonsku obavezu. Protesti ispred RTS-a, u tom smislu, bili su uzrokovani tom činjenicom“, ukazuje Jovanović.

Podseća i da je predsednik države od prvog dana pokušao sistematski da zataška da ono što se desilo jeste proizvod ljudske greške.

Antić: Ovo nije blokada u odnosu na državu i vlast, već u odnosu na profesore i studente

Još jedan profesor sa Filozofskog fakulteta Čedomir Antić smatra da se već godinama i decenijama postavlja pitanje zašto mladi nisu aktivni u politici.

„Sada postoji jedna aktivna manjina koja ima politički stav i bori se za njega. To je odlično. Sa druge strane, teško je u zemlji koja ima demokratiju u opadanju, u kojoj postoje snažne tendencije autoritarizma, boriti se za demokratiju. Međutim, za mene, kao studenta Filozofskog fakulteta pre 30 godina, nekoga ko je učestvovao u protestima devedesetih, čitav je život na tom univerzitetu i danas je profesor sa Filozofskog fakulteta, poraz je naše generacije, nacije i političkog sistema što je ovo uspostavljeno na način koji vodi i sprovodi jedna totalitarizacija koja se zove anarho-sindikalistička inicijativa“, navodi Antić.

Smatra i da je potpuno neverovatno da u zemlji u kojoj je totalitarizam jedva svrgnut, a u kojoj su njegovi derivati vladali tokom devedeseetih, neko može da nazove svoje skupove plenumom.

„Većina tih ljudi nisu bili studenti Filozofskog fakulteta, a nisu ni sada. Ovo nije blokada u odnosu na državu i na vlast, nego u odnosu na profesore i studente“, ističe Antić.

Vanredni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Dejan Vuk Stanković ukazuje, da prema njegovom mišljenju zahtevi jesu ispunjeni.

„Tužilaštvo je pokrenulo istragu, došlo je do privođenja, neki ljudi su zadržani, čita se dokumentacija, učinjena je javnom. Data je vrlo jasna instrukcija od strane predsednika Vučića da se traži odgovornost na sva tri nivoa. Na moralnom, političkom i na krivično-pravnom. Ostavku je podneo ministar Goran Vesić. Potom su stavku podneli i ministar Tomislav Momirović i direktorka preduzeća Infrastruktura železnice“, navodi Vuk Stanković.

Kako kaže, i ostali zahtevi studenata u blokadi, prema njegovom mišljenju, su ispunjeni.

„Druga stvar koja se odnosila na te zahteve, a to je ova policijska stvar, koja se ticala sukoba na Fakultetu dramskih umetnosti. Koliko znam, svi su pušteni. I postupci se vode. Povećana su sredstva za materijalne troškove fakulteta za 20 odsto“, smatra Vuk Stanković.

Podvlači da njemu nije jasno zašto bi se zatvarali fakulteti i pravili direktni ili indirektni pritisci na rad pravosudnih organa, u ovom slučaju, kako kaže, tužilaštva.

„Oni treba nezavisno, temeljno i precizno da sprovedu istragu. Zašto? Zato što je ovde ulog jako veliki. Treba pažljivo da se gradi slučaj i detaljno provere dokumenti“, ističe Vuk Stanković.

Jovanović: Niko ne bi odgovarao da nije bilo studentskog pritiska

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić kaže da su studenti u blokadi veoma korektni i pristojni, odnosno, da je njegovo iskustvo takvo, ali je čitav protest – ili otišao u politiku, ili je, kako kaže, projektovan da takav bude.

„Mislim da studentski zahtevi dobro formulisani ako im je cilj bio, a sve sam više ubeđen u to, da oni zapravo i nemaju svoj kraj. To je zapravo moja osnovna teza – da se sve čini kako bi protest trajao u nedogled“, ukazuje Vuletić.

Ističe da je podržava pritisak javnosti i studenata, ali da stvari „izmiču kontroli“.

„Deluje mi da se iza ovih protesta pokušava provući nešto drugo“, kaže Vuletić.

Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović ističe da je u pitanju jedan ozbiljan, autentičan i izvorni protest.

„Dešavanja su se odvijala tako da su se neprestano davali povodi za istrajavanje u protestu i zbog toga se i sada novi fakulteti, a i maturanti u srednjim školama, pridružuju tim protestima“, ističe Jovanović.

Smatra da, kada se govori o okidaču za događaj, incidenti ispred Fakulteta dramskih umetnosti jesu „simbolični na mnogo načina“.

„Prvo su danima uveravali da su to slučajni prolaznici, a posle dva dana se saznalo da su u pitanju funkcioneri Srpske napredne stranke. To smo saznali i na osnovu snimka koji smo čuli, a na kojem Damir Zobenica, visoki funkcioner pokrajinske vlade, poziva članove SNS-a, manje profilisane i poznate, da izađu i ometaju građane. Onda nam se govorilo da je to možda veštačka inteligencija. Na kraju je taj isti Damir Zobenica podneo ostavku“, ukazuje Jovanović.

Naglašava da niko ne bi odgovarao da nije bilo studentskog pritiska.

„Dva dana nakon događaja su se znala sva imena ljudi koji su učestvovali u napadu na studente. Niko ništa nije hteo da preduzme, dok nisu nastavljeni pritisci. Bila je, kao što znate, sednica Skupštine opštine Novi Beograd. Jedan od tih napadača čak nije ni politički razrešen već je bio potreban dodatni pritisak studenata da bi on iznenada, iz ličnih razloga, dva dana kasnije podneo ostavku“, sumira Jovanović.

Vuk Stanković: Država adekvatno reagovala

Profesor sa Filozofskog fakulteta Čedomir Antić smatra da odgovor vlasti na sam događaj i tragediju u Novom Sadu nije bio adekvatan u odnosu na ono što je javnost očekivala.

„Dakle, bez svake sumnje je neverovatno da u vreme najveće tragedije ne rade institucije, već jedan čovek koji ima osam funkcija, od kojih su većina formlane. Ipak, mislim da je malo i poetska pravda da plenumi ne odgovaraju Vučiću, zato što on sad ne može, jer ne postoji izabrano studentsko rukovodstvo, da ih smešta u Informer i na Pink. Mi ne treba da vodimo studente, niti da ih inspirišemo, ali bi bilo logično da budemo u nekoj vrsti saradnje i solidarišemo se međusobno. To ovoga puta nije slučaj. Mi nismo imali na Filozofskom fakultetu Nastavno-naučno veće“, zaključuje Antić.

Vanredni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Dejan Vuk Stanković ukazuje da je država adekvatno reagovala na studentske zahteve i tragediju.

„Na nivou države reagovalo se proglašenjem dana žalosti. Na nivou Grada Novog Sada proglašenjem trodnevne žalosti. Na nivou tužilaštva pokretanjem istrage. Na nivou politike podnošenjem ostavki“, ističe Vuk Stanković.