DNEVNE OSCILACIJE ĆE BITI DO ČAK 25 STEPENI, A U PETAK SVE PUCA! Ristić najavio dramatičnu promenu vremena: Spremite zimske jakne, evo i gde će PADATI SNEG

I dalje uživamo u Miholjskom letu i sunčanim intervalima, ali vremenske prilike spremaju potpunu transformaciju. Meteorolog Ivan Ristić najavljuje kraj toplog talasa, drastičan pad temperature, kišne serije, ali i prve snežne pahulje koje se očekuju već polovinom oktobra.

Srbija se trenutno nalazi u periodu izuzetno izraženih temperaturnih oscilacija. Dok su jutra prohladna i hladna, ponegde i sa pojavom slabog mraza, dnevne temperature dostižu i do 25 stepeni Celzijusa. Tokom samo sedam do osam sati, razlika u temperaturi u unutrašnjosti zemlje, kotlinama i visoravnima može iznositi od 20 do čak 25 stepeni, podseća meteorolog Ivan Ristić.

– Imamo baš prohladna, pa ponegde i hladna jutra, negde ima i slabog mraza. Preko dana je sunčano, temperatura stigne i do 23, 24, 25 stepeni. Dakle, velike su oscilacije, temperatura se menja za skoro dva do tri stepena na svaki sat – objašnjava Ristić za RTK2.

Kako navodi Ristić, u Beogradu je ova razlika nešto manja i iznosi oko 15 stepeni, ali i u prestonici građani u popodnevnim satima, oko 14 i 15 časova, mogu nakratko ostati u kratkim rukavima. Ipak, zbog naglog pada temperature u predvečernjim satima, neophodno je slojevito oblačenje i ponovni povratak u toplije jakne.

Miholjsko leto traje još tačno sedam dana: “U petak stiže hladni front”

Ljubitelji sunčanog i toplog vremena moći će da uživaju u Miholjskom letu još nedelju dana, nakon čega sledi nagla promena vremena.

– Ovo Miholjsko leto će potrajati sve do sledećeg petka, 9. oktobra, dakle imamo još tačno sedam dana lepog vremena. U petak stiže front, dolazi naoblačenje, biće kiše i temperatura će pasti – najavljuje Ristić.

Sa dolaskom oblaka krajem sledeće nedelje (u četvrtak i petak), dnevne oscilacije temperature biće znatno manje i iznosiće svega 5 do 7 stepeni.

Maksimalne dnevne temperature, koje trenutno dostižu 25 podeljaka, u petak popodne pašće na svega 14 do 16 stepeni, što predstavlja pad za oko 10 stepeni. Time ulazimo u promenljivi period pod uticajem serije talasa sa severozapada koji donose povremena naoblačenja i kišu.

Polovinom meseca stiže jače zahlađenje i prvi sneg

Prema Ristićevoj prognozi, pravo jesenje zahlađenje očekuje se u drugoj dekadi meseca.

– Sredinom meseca, oko 15. oktobra, a možda bliže 20. oktobru, očekujemo jače zahlađenje koje će usloviti snežne padavine. Snega će, pored visokih planina poput Kopaonika i Golije, biti i na Zlatiboru, Tari i Divčibarama, a pahulje su moguće i u nižim brdsko-planinskim predelima na 600 do 800 metara nadmorske visine – ističe meteorolog.

Ristić napominje da su pouzdane svakodnevne prognoze moguće za maksimalno četiri do pet dana unapred. Za dugoročne procene do 30 dana koristi metodu ansambala u kombinaciji sa oscilacijama u Indijskom okeanu i Pacifiku, što u spoju sa višegodišnjim iskustvom daje precizniji uvid u kretanje vremenskih prilika.

Kakvo nas vreme čeka krajem oktobra

Nakon promenljivog i hladnijeg perioda, treća dekada oktobra donosi ponovnu stabilizaciju vremenskih prilika, ali uz znatno svežije tonove nego na početku meseca.

– U trećoj dekadi oktobra ponovo dolazi do stabilizacije vremena. Jutra će biti baš hladna, sa čestom pojavom slabog mraza i magle. Preko dana ne treba očekivati 25 stepeni – maksimalne temperature kretaće se između 16 i 18 stepeni – navodi Ristić.

Građani će krajem meseca letnju garderobu morati u potpunosti da zamene jesenjim i zimskim komadima odeće.

Kiša preko potrebna poljoprivredi i rečnim tokovima

Predstojeći promenljivi period koji počinje od 9. oktobra i trajaće 10 do 15 dana doneće preko potrebne padavine. Ristić je u svojoj vremesnkoj prognozi predvideo između 30 i 50 milimetara kiše.

Miholjsko leto do 9. oktobra, onda sledi hladni talas i prvi sneg u Beogradu

Iako je reč o umerenoj količini, kiša će biti od velikog značaja za poljoprivrednike i natapanje zemljišta pred jesenje oranje i setvu. Takođe, padavine će donekle popraviti tešku situaciju na rekama poput Zapadne Morave i Dunava, dok su Lim, Drina i Sava u stabilnijem stanju.