Најновија одлука америчке канцеларије ОФАК о продужењу лиценце НИС-у одраз је, пре свега, две ствари, оценио је професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић. Прво, цене се напори уложени ове године у рекомпозицију власништва у НИС-у и постигнути напредак, а друго, у односима са САД појавио се нови важан моменат – Србија је од јула закључила уговор о стратешком партнерству и покренут је стратешки дијалог.
Тај дијалог ће, како је навео Лукић, у будућности вероватно отворити врата не само широј сарадњи са САД, него и већем разумевању отворених питања, а НИС је једно од тих жаришних.
Када је реч о МОЛ-у, Лукић је рекао да је та компанија увек пословично одмерена у процени брзине постизања договора са Гаспромом, али увек оптимистична у погледу преузимања НИС-а.
“Када је реч о МОЛ-у, МОЛ и даље има закључене стабилне уговоре са руским партнерима и ту није дошло до промене”, казао је Лукић, додавши да је МОЛ и даље подобан партнер и подобан купац за НИС.
Процес још није завршен
Србија се са санкцијама нафтној индустрији бори већ годину и девет месеци, а одрживо решење још не постоји. Лукић је навео да се у том периоду прошло кроз различите фазе – од иницијалне неверице, преко суочавања са реалношћу санкција и почетка преговора, до споразума између акционара, закљученог у јуну, и садашњег ишчекивања исхода преговора МОЛ-а и Гаспрома.
“Овај пут није завршен, круг није заокружен и процес ће и даље трајати”, истакао је Лукић, и додао да можда неће бити окончан ни до краја године.
Ни продужење гасног аранжмана са Русијом до краја године, по његовим речима, не може се сматрати потпуно извесним.
“Ово је време када се неке колосалне одлуке могу донети и доносе се готово сваког дана”, рекао је Лукић, подсетивши да су дугорочни обавезујући споразуми ретки, а закључени се најчешће отказују под изговором више силе. Ипак, добијено нам обезбеђује релативну енергетску сигурност до краја године, што је, закључио је, добра вест.
Залихе гаса на максимуму
Уочи грејне сезоне Србија је, према Лукићевим речима, у повољнијој позицији од остатка Европе. Лукић је навео да постоје импресивне залихе гаса и у Банатском Двору и у мађарским капацитетима које Србија изнајмљује, те да ће, ако се потроше, моћи да се обнове по изузетно повољној цени у односу на тржишну.
Резерве гаса у Србији су на максимуму, док су у Европи нешто преко седамдесет одсто, односно око седамдесет пет милијарди кубних метара, што је испод нивоа од осамдесет пет до деведесет одсто на коме би требало да буду почетком октобра.
“Налазимо се у предности у односу на остатак Европе и можда то може да нам делује као неки разлог за спокој”, рекао је Лукић.
Дизел као кључни проблем
Према Лукићевој оцени, зима тражи енергенте, а њихова набавка је увек изазов, и не постоји тржиште без значајних поремећаја и повишених цена, мада се физичке количине ипак испоручују. Гас је жаришни енергент у зимском периоду, док је електрична енергија изведени фактор који прати набавку гаса и потрошњу нафте. Када је реч о нафти, значајна померања су везана за деривате, пре свега дизел.
Мапа извоза дизела, истакао је Лукић, значајно се променила. Русија је била највећи извозник, а на другом месту су биле САД, док се руски дизел данас готово у потпуности не извози, осим посредно, преко нафте прерађене у Индији. „Затварање Америке за извоз нас заправо подсећа да је данас готово цео свет зависан од америчког гаса и од америчке нафте”, казао је Лукић, подсетивши да је Европа донедавно у потпуности зависила од руског гаса и делимично од нафте.
Стратешке резерве нафте
Одлуке које се данас доносе, објаснио је Лукић, потичу из марта, када је Међународна агенција за енергетику одобрила коришћење четири стотине милиона барела из стратешких резерви. Око двадесет одсто је искоришћено, а осамдесет одсто није, и све су прилике да ће због несташице дизела и оштећених постројења за прераду резерве морати даље да се троше.
“Када дођете до одређеног прага тих резерви и када оне почињу убрзано да се троше, онда се на тржишту брзо појављује паника која не доприноси смиривању ситуације”, упозорио је Лукић.
Цена нафте је током последњих сати или дана забележила пад, што је делимично последица отпуштања резерви. Лукић је рекао да је Европа највише инсистирала на њиховом коришћењу, на координисан начин, да ниједна земља не остане ускраћена, али да то значи да ситуација није под контролом. Да ли ће стабилизација бити краткотрајна или дугорочнија, видеће се за две до три недеље.
Решење тек на тачки затезања
На питање о решењима енергетске кризе, Лукић је рекао да до њих неће бити брзо дошло, као ни до решења многих других капиталних жаришних питања у свету. „Решење ће настати вероватно оног тренутка када дођемо до неке тачке затезања које је пред неким снажним пуцањем”, казао је Лукић. Ако дође до значајне експлозије цена или несташица, веће су вероватноће да ће коначно решење међу странама које одлучују бити постигнуто, закључио је Лукић.
Америка систематски покушава да ослаби конкуренте
Продужење америчких лиценци за НИС и руски гас обезбеђује сигурно снабдевање док траје, али је, како је оцењено, то “на кашичицу” додељивање одраз односа снага на светској енергетској сцени. Професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић каже да Америка систематски покушава да ослаби своје кључне конкуренте, јер је енергетска зависност Европе и Кине евидентна, док је Русију већ ослабила кроз рат у Украјини.
Професор Електротехничког факултета и председник Савеза енергетичара Србије Никола Рајаковић је истакао да је то „главни тренд који се мора видети изнад ове дневно-политичке” слике. Енергетичарима који морају да праве годишње и сезонске планове овакви рокови, како је казао, стварају велики притисак, јер се дневно мора покрити тражена квота.
Значај прерађивачких капацитета у Панчеву, према Рајаковићевим речима, је огроман.
“Стратешки је значај”, рекао је Рајаковић, и додао да рафинерија током октобра, а надају се и целе зиме, треба да користи капацитете оптимално. Производњу дизела, нагласио је, треба подићи максимално, јер је дизел сада драматично важан због пољопривредних радова.
Рајаковић не очекује озбиљније проблеме са снабдевањем гасом. Аранжман за руски гас траје три месеца по изузетно повољној цени, а складишта гаса у Србији су попуњена. Европа је, по његовој оцени, закаснила, па је “утакмица коју је Европа одиграла са гасом аутогол”.
Хидропотенцијал на ниском нивоу
Говорећи о стању у електроенергетици, чијој области је посветио цео радни век, Рајаковић је навео да је Ђердап 1 у августу радио са двадесетак одсто капацитета, а Ђердап 2 са тридесетак. Рекорди хидропроизводње у Србији досежу тринаест до четрнаест терават-сати, што је, како је објаснио, “максимум максиморум”, док би дванаест било веома задовољавајуће. Ове године, међутим, једва се достиже осам.
Као стратешке пројекте који би донели растерећење навео је реверзибилну хидроелектрану Бистрица и Ђердап 3, пројекат регионалног и европског значаја. “Ђердап 3 са својом акумулацијом може две седмице да снабдева конзум Србије”, рекао је Рајаковић и додао да би то струци пружило одличан маневарски простор.
Увозна зависност је најслабија карика
Најважнија порука, према његовим речима, јесте да “ова увозна зависност од свега је најслабија карика”. Рајаковић је закључио да Србија мора перманентно да јача енергетску независност, као и да је у последње две деценије озбиљно закаснила.
“Енергетска транзиција касни и ми плаћамо цену закасниле енергетске транзиције”, казао је Рајаковић. Требало је, по његовим речима, градити далеко више соларних електрана, ветроелектрана и батеријских капацитета и имати Бистрицу на мрежи.
Као илустрацију навео је да Србија тренутно има око педесет вати соларне снаге по глави становника, док Холандија, која има двадесет одсто мање сунца, има око киловат и по.
Рајаковић је појаснио да сâм ветар и сâм соларни извор не могу да обезбеде потребе, али ће имати подршку хидроенергетике, батеријских складишта и термоелектрана још најмање две деценије. Термоелектране, које су остариле и немају некадашње перформансе, по његовој процени остаће ослонац још деценију, деценију и по, а можда и две, уз пажљиво одржавање и водећи рачуна о квалитету угља.
Гасна електрана и зелени водоник
Пројекат гасне електране код Ниша Рајаковић је оценио као апсолутно позитиван, уз једини минус – увозну зависност од гаса. Предност је, истакао је, у томе што би таква електрана у даљој перспективи могла да ради на синтетички, зелени водоник произведен из вишкова соларне и ветроенергије у Србији. “Комплетан аранжман око те термоелектране гасне има пуну логику”, рекао је Рајаковић.
Водоник је, међутим, још скуп. Постаје убедљиво конкурентан када цена падне испод два долара по килограму, а тренутно износи шест. Рајаковић је подсетио да је гас у погледу СО2 отиска отприлике три пута повољнији од угља, али да није неутралан.
“Смањили смо проблеме три пута, али проблеми остају”, казао је Рајаковић, док су са зеленим водоником, добијеним помоћу електролизера напајаног, на пример, из соларне електране, проблеми нула.
Као два кључна технолошка тренда навео је развој нуклеарне фузије и смањење потрошње дата центара, које почиње од унапређења чипа.
Губици у мрежи и енергетска ефикасност
Када су у питању губици, Рајаковић је истакао да преносна мрежа Електромреже Србије има европске стандарде, са губицима испод два одсто. Дистрибутивни сегмент је, насупрот томе, лош и ту има простора за унапређење, како у погледу крађе, тако и техничких губитака.
Србија и у енергетској ефикасности озбиљно заостаје. “За хиљаду евра које правимо у Србији трошимо око четири пута више енергије од просека Европске уније, а пет пута више од Данске”, рекао је Рајаковић, и подсетио да се укупна слика мора посматрати са стране потрошње, јер “најважнији је онај ко плаћа”.
Говорећи о дизелу, Рајаковић је напоменуо да котације достижу хиљаду петсто до хиљаду шестсто долара по тони, што Европи задаје главобољу, а посредно и Србији. Савет енергетичара је јасан: “Дизел треба хитно заменјивати електричним”, а аутомобил, додао је Рајаковић, пунити зеленим киловат-сатима, “и са крова свога напајати”.
Грађанска енергија и хиљаде микро примера, попут соларних панела на балконима, не решавају проблем, али су, оценио је, добар пут.
