Fotografija trojice reprezentativaca Bosne i Hercegovine, Tarika Muharemovića, Jova Lukića i Nikole Katića. u čvrstom zagrljaju nakon ubedljive pobede protiv Rumunije u Bukureštu (4:2) pokrenula je lavinu reakcija širom regiona. Ipak, iza tog spontanog slavlja krije se znatno dublja i fascinantnija sportska priča.
Mreža skauta i novi pristup saveza pretvorili su tim naših komšija u prave Ujedinjene nacije u malom, a fenomen borbe za decu iz dijaspore postao je ključni recept uspeha za sve reprezentacije na Balkanu! Ljubitelji fudbala u BiH decenijama su sa gorčinom posmatrali kako najtalentovanija deca iz dijaspore biraju druge nacionalne timove. Najpoznatiji primer svakako je bio Zlatan Ibrahimović koji je postao svetska ikona u dresu Švedske. A, sve je moglo da bude drugačije.
“Novo Predsedništvo BiH!”
Muharemović, Lukić i Katić foto Instagram Jovo Lukić
Kada je Zlatan imao oko 16 godina i igrao u Švedskoj, njegovi poznanici i otac Šefik pokušali su da ga predstave ljudima iz Fudbalskog saveza BiH. Prema svedočenjima ljudi koji su nudili igrača, iz Saveza su tada odgovorili ravnodušno uz rečenicu: „Imamo mi takvih igrača koliko hoćeš!”
“Takvih kao što je Zlatan imamo koliko hoćeš”
Šefik i Zlatan Ibrahimović foto X
Zbog nedostatka sluha i kapaciteta tadašnjeg rukovodstva da prati mladog igrača u dijaspori, Zlatan je izabrao da igra za Švedsku, gde je postao jedan od najboljih napadača i simbol njihove reprezentacije. Bilo je to još 1997. godine, a tajnu je otkrio nekadašnji igrač i trener Sarajeva, Salko Nikšić.
Međutim, vremena su se drastično promenila. Uspesi u Ligi nacija i jasna strategija privukli su mlade fudbalere ponikle u ponajboljim akademijama sveta. Pogled na spisak igrača BiH otkriva neverovatnu geografsku raznolikost jer su momci rođeni u čak osam različitih država. Iz Švedske stižu Benjamin Tahirović (Spanga), Zinedin Smajlović (Stokholm), Armin Gigović (Lund) i Kenan Buduladžić (Oskarshamn). Iz Nemačke su došli Ermedin Demirović (Hamburg), Sead Kolašinac (Karlsrue) i Kerim Alajbegović (Keln), dok su u Austriji rođeni Amar Dedić (Cel Am Ze), Ermin Mahmić (Vels) i Salko Hamzić (Salcburg).
Srbija, Švedska, Austrija, Amerika…
Samed Baždar (Credit: Sportimage, Sportimage Ltd / Alamy / Profimedia)
Mrežu “stranaca” kompletiraju fudbaleri rođeni u Sloveniji poput Tarika Muharemovića (Ljubljana) i Arjana Malića (Jesenice), iz Srbije su tu Samed Baždar (Novi Pazar) i Jovo Lukić (Šabac), Esmir Bajraktarević je rođen u SAD, u Epltonu, iz Švajcarske je Haris Tabaković (Grenčen), dok je iz Hrvatske stigao Ivan Bašić (Imotski).
Ovaj model skautiranja i privlačenja igrača koji su fudbalski odrasli u inostranstvu nije novost ni u Srbiji. Naš Fudbalski savez već godinama vodi ozbiljnu bitku za svako dete srpskih korena rođeno na Zapadu, a rezultati te strategije danas čine okosnicu “Orlova”.
Srbija “otela” Samardžića, braću Milinković-Savić…
Vanja i Sergej Milinković-Savić/ Foto: FSS
Dovoljno je pogledati ključna imena u reprezentaciji Srbije. Braća Sergej i Vanja Milinković-Savić rođeni su u Španiji (Ljeida i Orense) gde je igrao njihovog oca. Lazar Samardžić je rođen i fudbalski odrastao u Nemačkoj, u Berlinu. Prošao je sve mlađe selekcije “Pancer” pre nego što je prelomio i izabrao Srbiju. Tu je i braća Aleksandar i Filip Stanković, sinovi legendarnog Dejana Stankovića, rođen u Italiji (Milano i Rim), koji nose genetski kod i kvalitet iz škole milanskog Intera.
Fudbalska škola i obrazovanje sa Zapada i srce sa Balkana pokazali su se kao dobitna kombinacija za reprezentacije u našem regionu. Lov na bisere iz dijaspore postao je ključna fudbalska trka u modernom dobu. Primer komšija i uspeh Srbije pokazuju da granice i mesto rođenja više ne predstavljaju prepreku – deca dijaspore sve glasnije i ponosnije biraju dresove svojih matica!
