Zašto nas besparica ne iscrpljuje samo fizički: Stres oko novca nam krade mentalnu snagu i pamćenje

Jedna britanska studija objavljena u časopisu “Innovative Aging”, a koju prenosi Vašington post, pokazuje da dugotrajni finansijski stres može značajno da ubrza starenje mozga. Istraživači su godinama pratili čak 2.700 osoba rođenih u martu 1946. godine, detaljno analizirajući njihovo zdravlje i uslove života.

Naučna istraživanja, koja je sproveo tim britanskih naučnika, obradila su podatke više od 2.700 ljudi rođenih u martu 1946. godine.

Izuzetno upečatljivo zapažanje bilo je to da su pojedinci koji su, između 20. i 50. godine života, pripadali najsiromašnijoj grupi od 20 odsto domaćinstava, ostvarili lošije rezultate na testovima pamćenja i imali znatno sporiji ritam u izvršavanju kognitivnih zadataka.

Gotov identični rezultati zabeleženi su i kod onih koji su prijavili učestale finansijske teškoće oko svoje 40. godine života.

Istraživači su, naravno, uzeli u obzir i druge faktore koji bi mogli da utiču na rad mozga, kao što su teški uslovi u detinjstvu, nivo obrazovanja i kognitivne sposobnosti u ranim godinama života.

Uprkos tome, konačni rezultati su ostali nepromenjeni, što direktno ukazuje na to da dugotrajni finansijski problemi u odraslom dobu izrazito doprinose propadanju zdravlja mozga.

Uticaj finansijskog stresa na mozak

Konstantan stres uzrokovan neprekidnim finansijskim poteškoćama, kao što su plaćanje računa ili pokrivanje drugih osnovnih životnih troškova, doslovno iscrpljuje i troši kognitivne resurse mozga.

– Mentalni resursi se preusmeravaju na ove trenutne brige, što ostavlja daleko manje prostora za druge kognitivne aktivnosti – objašnjavaju stručnjaci.

Osim toga, hronični stres može da pokrene opasne inflamatorne procese u organizmu, što dodatno ubrzava kognitivno propadanje. Osobe koje se bore sa besparicom takođe su znatno izloženije riziku od štetnih navika poput pušenja ili prekomernog konzumiranja alkohola, što u velikoj meri dodatno pogoršava slabljenje moždanih funkcija.

Glavni autor ove studije, Žak Vels, posebno naglašava:

– Naši rezultati jasno ukazuju na to da finansijski problemi oštećuju mozak, a ne da loše zdravlje uzrokuje siromaštvo.

Sporije kognitivno opadanje u poznim godinama?

Jedno sasvim neočekivano i iznenađujuće otkriće bilo je to da je posle 50. godine života kognitivno opadanje kod ljudi sa finansijskim poteškoćama bilo sporije u odnosu na one sa boljim materijalnim statusom.

Međutim, naučnici oštro upozoravaju da ovaj fenomen nikako nije znak za nadu. Oni smatraju da su se mnoge negativne promene već dogodile u mlađem dobu, ostavljajući tako vrlo malo prostora za dalje propadanje.

Takođe, postoji i druga, daleko mračnija mogućnost: osobe koje su bile najteže pogođene finansijskim stresom i sa njim povezanim oboljenjima (poput srčanih problema ili karcinoma) možda jednostavno nisu preživele da bi uopšte učestvovale u kasnijim zdravstvenim procenama.

Nije reč samo o novcu

Ova obimna studija jasno podvlači da se suština problema ne krije isključivo u samom nivou prihoda. Reč je o godinama provedenim u nesigurnosti, neprekidnom stresu i društvenoj nejednakosti.

Istraživanje nije analiziralo samo pamćenje i kognitivne testove, već i druge važne indikatore kao što su brzina čitanja, rešavanje matematičkih zadataka i detaljni rezultati snimanja mozga. Na taj način je nedvosmisleno utvrđeno da posledice dugotrajnog finansijskog stresa mogu negativno uticati ne samo na opšte stanje organizma, već i na direktno funkcionisanje ljudskog mozga.

Poboljšanje finansijskih i socijalnih uslova života moglo bi znatno da doprinese ne samo opštem blagostanju ljudi, već i značajnom smanjenju rizika od kognitivnog opadanja i demencije na duže staze.

(libertatea.ro)