OSTAVLJENI NA CEDILU! Američki saveznik na IVICI PROPASTI: Igrali prljavo i podmitili pogrešne ljude – sada plaćaju cenu

Saudijska Arabija se nalazi u ozbiljnim problemima. Globalni uticaj ove zemlje prvenstveno proizilazi iz vodećeg položaja među proizvođačima nafte i novca koji joj ta uloga donosi, ali sada je Bliski istok u plamenu. Saudijski tankeri trenutno su blokirani u Persijskom zalivu i na nišanu u Crvenom moru, a najveći naftovod u zemlji morao je da bude zatvoren nakon napada dronovima.

Ipak, najveći dugoročni problem Saudijske Arabije možda je to što njen dugogodišnji garant bezbednosti, Sjedinjene Države, nisu u stanju da “ugase požar” i ne deluju posebno zainteresovano za to, piše u svojoj analizi pod naslovom „Saudijska Arabija podmitila je pogrešne ljude“ za “Forin Polisi” Nikolas Grosman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Ilinois.

Od Drugog svetskog rata, a posebno od završetka Hladnog rata, Bliski istok počivao je na svojevrsnom dogovoru – američka vojna dominacija obezbeđuje relativnu stabilnost, odvraća i suzbija agresiju, garantuje slobodu plovidbe, obuzdava Iran, organizuje protivvazdušnu odbranu i pomaže prijateljskim vladama da ostanu na vlasti.

Zauzvrat, Saudijska Arabija i manje arapske države Persijskog zaliva – Kuvajt, Bahrein, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati – domaćini su američkim vojnim bazama, sarađuju u borbi protiv terorizma i održavaju nesmetan protok nafte. Najjasniji primer funkcionisanja tog aranžmana bio je 1990-1991. godine, kada je koalicija predvođena SAD sprečila Irak da zauzme bilo koje saudijsko naftno polje i potisnula iračke snage iz Kuvajta.

Međutim, napad američkog predsednika Donalda Trampa na Iran nepovratno je, smatra autor, demolirao taj aranžman, a Saudijska Arabija nema zamenu za njega.

Godinama plaćali Trampu i Kušneru

Saudijska naftna industrija izložena je pritisku sa svih strana. Veliki deo njenih najboljih naftnih polja i rafinerija nalazi se u blizini Zaliva, gde Iran blokira izvoz preko Ormuskog moreuza. Međutim, Saudijci su imali plan za krizne situacije – naftovod Istok-Zapad, koji povezuje region Zaliva sa lukama i rafinerijama na suprotnoj strani zemlje, uz Crveno more. Prošlog proleća ta investicija se isplatila. Pre rata naftovod je prema istoku prevozio oko milion barela dnevno. Nakon što je Iran blokirao Ormuski moreuz, protok je povećan na četiri do pet miliona barela dnevno.

A onda su u julu Huti, šiitska jemenska militantna grupa saveznica Irana, objavili blokadu saudijskog pomorskog saobraćaja u Crvenom moru. Gađali su brodove oko uskog pomorskog prolaza na jugu, Bab el-Mandeba, a iako severni izlaz i dalje ostaje otvoren za saudijske brodove, kroz Suecki kanal ne mogu da prolaze supertankeri koji čine oko polovine saudijske flote.

Katastrofe za Rijad ne prestaju da se gomilaju. Huti su nedavno zauzeli lučki grad Moku i jedno ostrvo u području Bab el-Mandeba, čime su pojačali svoju sposobnost napada na saudijske brodove. Grupe koje podržava Iran u Iraku ispalile su dronove prema Saudijskoj Arabiji i toliko oštetile jednu pumpnu stanicu da je naftovod Istok–Zapad morao da bude zatvoren, a za njegovo ponovno puštanje u rad moglo bi da bude potrebno više od mesec dana.

Dana 15. septembra izvori iz trgovačkog sektora rekli su za Rojters da je Saudijska Arabija objavila obustavu utovara nafte u luci Janbu na Crvenom moru. Iste nedelje je Saudi Aramko, državna naftna kompanija koja je najveći svetski proizvođač nafte, navodno evropskim rafinerijama poručio da neko vreme neće biti isporuka. Ranije ove nedelje Huti su proširili napade na Saudijsku Arabiju, gađajući glavni grad Rijad i njegov glavni međunarodni aerodrom, kao i naftna postrojenja na drugim lokacijama u zemlji.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman navodno je dva puta pozvao Trampa nakon napada na naftovod, tražeći od SAD da bombarduju Hute kako bi usporili njihovo napredovanje. Bela kuća je to odbila.

– Huti su nas pozvali. Ne žele da se bore protiv nas. Dali su nam do znanja da ne žele da se bore protiv nas. Ne žele da krenemo na njih. Mnogo bi više voleli da mi ne budemo uključeni i puštaju većinu brodova da prođe. Postoji samo jedna zemlja kojom nisu baš zadovoljni – odgovorio je Donald Tramp kada su ga na konferenciji za novinare pitali o Jemenu.

To, navodi Grosman, može biti Trampova izmišljotina ili stvarni razgovor u kojem je odlučio da Hutima veruje na reč.

U svakom slučaju, za Rijad je to veoma loše. Za Saudijce, kako navodi autor, to mora da bude frustrirajuće jer godinama plaćaju Trampu, kao i njegovom zetu i međunarodnom izaslaniku Džaredu Kušneru. Odnos SAD i Saudijske Arabije oduvek je bio transakcioni, ali na državnom nivou, u oblasti bezbednosti i nafte, a ne ovako personalistički.

Činilo se da Saudijci pozdravljaju demokratsko nazadovanje i korupciju u SAD i da svojim novcem pokušavaju da izvuku korist iz takve situacije. Nakon što je Tramp 2016. pobedio na predsedničkim izborima, počeli su da troše mnogo novca u njegovim hotelima. Tramp je tada Saudijsku Arabiju izabrao za svoju prvu destinaciju u inostranstvu kao predsednik, a Saudijci su ga obasipali raskošnim izrazima naklonosti.

Nije uspešna investicija nego hladan tuš

Isprva je sve izgledalo kao uspešna investicija. Tokom te posete Tramp je sa Saudijskom Arabijom potpisao sporazum o naoružanju vredan 110 milijardi dolara. Kada je Mohamed bin Salman 2018. učvrstio svoju vlast, Kušner mu je verovatno dostavio američke obaveštajne podatke protiv suparnika iz saudijske kraljevske porodice kako bi mu pomogao, a prestolonaslednik se navodno hvalio da Kušnera “drži u džepu”. Kasnije te godine Tramp je povukao SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom – što je tada Saudijska Arabija pozdravila – i javno odbacio procenu CIA prema kojoj je Mohamed bin Salman naredio zversko ubistvo novinara Džamala Kašogija.

Nakon završetka Trampovog prvog mandata, Rijad je dodatno pojačao ulaganja. Saudijska golf liga LIV Golf plaćala je terenima u Trampovom vlasništvu da budu domaćini turnira. Saudijske kompanije povezane sa državom sklapale su poslove sa Trampovom organizacijom (Trump Organization) i plaćale mu milione dolara naknada za licenciranje, uz obećanje dodatnih plaćanja.

Najočigledniji primer te prakse bio je kada je saudijska vlada uložila dve milijarde dolara u novu investicionu firmu Džareda Kušnera. Upravitelji saudijskog državnog investicionog fonda usprotivili su se tome, izveštaj dubinske analize ocenio je Kušnerovu firmu kao “nezadovoljavajuću u svim aspektima”, a sporazum je uključivao neuobičajeno visoke naknade – Kušner i njegova firma svake godine trebalo je da dobijaju 25 miliona dolara saudijskog novca, nezavisno od uspešnosti fonda.

Međutim, Mohamed bin Salman ipak je sproveo dogovor, a kada se Tramp ponovo uselio u Belu kuću i Kušner preuzeo vodeću ulogu u američkoj diplomatiji u vezi sa Gazom, činilo se da je taj novac dobro investiran.

A onda je Tramp napao Iran. Rijad je pokušavao da javno ostane van sukoba, dok je privatno pozivao Trampa da deluje s ciljem promene režima, a zatim, kada je postalo jasno da se to neće dogoditi, podržao je prekid vatre i pregovore. Kada je ovog leta američko-iranski memorandum o razumevanju propao, a Tramp ponovo pokušao da bombarduje Iran, Iran je aktivirao savezničke grupe u Jemenu i Iraku, koje je očigledno ranije tokom rata držao pod kontrolom, a te grupe su napale Saudijsku Arabiju iz više smerova.

Iz saudijske perspektive, navodi Grosman, stvari izgledaju tako da je Tramp, pokrenuvši rat po sopstvenom izboru, izazvao napade na njihovu zemlju i ograničenja njihovog pomorskog saobraćaja, a zatim je odustao od poteza koji bi mogli da dovedu do pobede – kopnene invazije i stvarne promene režima – već je umesto toga pokušao diplomatijom, ali u tome nije uspeo, pa je time doveo do još snažnijih napada na Saudijsku Arabiju.

Napadnuti od snaga kojima se sami očigledno ne mogu dovoljno efikasno suprotstaviti, Saudijcima su zaista potrebne Sjedinjene Države, ali njihov višedecenijski zaštitnik ne može da reši problem. Saudijske snage doduše bombarduju Jemen kao odgovor na napade Huta, ali Saudijci su godinama bombardovali Jemen i podržavali tamošnju vladu u borbi protiv Huta u građanskom ratu, a da svejedno nisu uspeli da ih poraze.

Jalovost Trampove “taktike” i administracije

Saudijska Arabija ima veliki vojni budžet, ali strukturno slabe oružane snage sa lošim rezultatima, što podstiče njenu zavisnost od Sjedinjenih Država i delimično je posledica te zavisnosti.

Trampov prvi odgovor na napredovanje Huta dobro je poznat iz nekih prethodnih situacija – pretvarati se da problem ne postoji i zahtevati od svih ostalih da se takođe pretvaraju da je tako. To je, navodi autor, njegova glavna strategija u ratu protiv Irana otkako prvobitni američko-izraelski napad nije uspeo da donese promenu režima niti “bezuslovnu predaju”, što je Tramp u početku zahtevao.

Američki predsednik ima proziran način vođenja rata – robusne pretnje i grandiozno proklamovani ciljevi, vazdušna kampanja u kojoj se nastoji da se izbegnu sopstvene žrtve, a zatim povlačenje i laganje ako blefiranje i bombardovanje ne uspeju. Međutim, to mu ne uspeva protiv Irana, a još ranije se isto završilo i protiv Huta.

Godine 2025. Huti su gađali brodove u Crvenom moru, tvrdeći da time iskazuju solidarnost sa Palestincima protiv izraelskog rata u Gazi. U martu te godine Tramp je pokrenuo vazdušne napade na Jemen, a američki ministar odbrane Pit Hegset obećao je “nemilosrdan” napor za ponovno uspostavljanje slobode plovidbe. Sjedinjene Države pokušale su da sprovedu isključivo vazdušnu kampanju. Mesec dana kasnije, nakon što su potrošile municiju vrednu oko milijardu dolara i izgubile nekoliko borbenih aviona, pritom uništivši neke ciljeve, ali ne uspevši da zaustave napade Huta – i nakon što su, u još jednom primeru nesposobnosti Trampove administracije, slučajno procureli ratni planovi putem aplikacije Signal – Sjedinjene Države su odustale, tvrdeći da je reč o velikom uspehu.

To Saudijsku Arabiju dovodi u težak položaj. Pomorske pravce i naftovode mnogo je lakše napasti nego pouzdano zaštititi. Saudijci pokušavaju da nadoknade gubitke većim brojem pretovara nafte sa tankera na tanker uz obalu Omana, ali nema načina da se time nadoknadi sav izgubljeni izvoz.

Jedini stvarni pozitivan rezultat saudijskog ulaganja u Trampa i Kušnera tokom ovog mandata jeste nuklearni sporazum koji bi Saudijskoj Arabiji omogućio obogaćivanje uranijuma bez najrigoroznijih međunarodnih inspekcija. Nijedan prethodni američki predsednik to ne bi učinio zbog rizika od širenja nuklearnog naoružanja i zato što bi takav potez potkopao argument za zaustavljanje iranskog obogaćivanja uranijuma. Međutim, ovaj američki predsednik, jedini kome je saudijski novac uplaćivan na lične račune, to je učinio – Bela kuća nedavno je sporazum uputila u Kongres, u kojem Trampova Republikanska stranka kontroliše oba doma i koji je do sada uglavnom delovao kao puki instrument potvrđivanja predsednikovih odluka.

Korumpirane vođe dobre su samo u uništavanju stvari

Međutim, Saudijci možda ipak neće dobiti nuklearne pogodnosti. Pokušavajući da odbaci kritike na račun slabosti i korupcije, Tramp je poručio da sporazum zavisi od priznavanja Izraela, a Saudijska Arabija, navodi Grosman, to neće učiniti, barem ne bez formiranja palestinske države, što Izrael neće dozvoliti. A čak i ako sporazum bude sproveden, demokrate bi mogle da ga ponište kada ponovo dođu na vlast, ne samo zbog međunarodnih bezbednosnih pitanja, nego i zato što bi Trampovi privatni saradnici mogli od toga koruptivno da profitiraju. Siromašnija Saudijska Arabija takođe znači manje novca za lobiranje u Vašingtonu kako bi se to sprečilo.

Čini se da su Saudijci verovali da je korumpirana američka vlada u njihovom interesu, da mogu da osiguraju relevantnost, uticaj i relativnu stabilnost bez sve te dosadne izgradnje integriteta i poštovanja etike, vladavine prava i ljudskih prava. Međutim, u stvarnosti, ljudi koji se mogu podmititi obično su sebični i slabi. Korumpirani lideri po svojoj su prirodi neodgovorni. Personalističke i korumpirane vođe, poput Ferdinanda Markosa, Sadama Huseina i Mobutua Sese Seka – ili u novije vreme Viktora Orbana – imaju očajan učinak kada je reč o nacionalnim interesima, bilo njihove sopstvene zemlje, bilo drugih država.

U središtu dominantne svetske vojne sile dosad nije viđeno ništa slično tome, barem ne u moderno doba, ali se američko klizanje ka personalizmu pokazalo jednako pogubnim. Potkupljeni lider možda će vam reći ono što želite da čujete, ali to ne znači da je sposoban da to i ostvari. Korumpirane vođe dobre su u razaranju stvari, posebno zakona i normi, ali loše u gotovo svemu ostalom. Saudijska Arabija pogrešno je verovala da se Trampovo razaranje može ograničiti samo na SAD i da će Vašington koji se može kupiti i dalje dobro služiti njenim interesima, zaključuje za “Forin polisi” Nikolas Grosman.

(Jutarnji list, Foreign Policy)