“NOVOSTI” PRIČA: Smrtna kazna za krađu voća

VOĆARSTVO je jedna od najstarijih i ekonomski najisplativijih grana poljoprivrede. Ali da li ste znali da su u staroj Grčkoj zakoni čuvenih zakonodavaca Solona i Drakona propisivali smrtnu kaznu za krađu voća ili namerno uništavanje tuđih voćnih stabala?

Kada ovu praksu uzmemo u razmatranje u današnjem svetu, sve deluje čudno i, malo je reći, neuobičajeno. Teško da ćemo ikada više imati ovako okrutan metod kažnjavanja za ovaj “prestup”, i sigurno da će sve proći samo uz komšijsku grdnju ili malo jurnjave po voćnjaku.

Smrtna kazna nije propisivana samo za krađu voća, već je ona dolazila i nakon krađe useva, plodova i stoke. Sve ovo svedoči o značaju poljoprivrede kao prostora koji je prehranjivao i podizao i pojedinca i zajednicu. 

Granica između sitne i krupne krađe

Za određivanje granice između sitne i krupne krađe, bilo je važno vreme kada je krađa izvršena, način (da li je korišćeno oružje) i status krivca. 

Rimljani su pravno veoma precizno razgraničavali običnu seosku krađu od teške noćne krađe koja je ugrožavala egzistenciju seljaka. 

Može se pronaći ova podela:

• Noćna krađa useva i voća (Krupna/Teška krađa): Prema Osmoj tablici Zakona dvanaest tablica, ako bi neko noću pasao stoku ili sekao/krao tuđe useve i voće, to se smatralo najtežim krivičnim delom protiv imovine. Za punoletne osobe zatečene u ovom delu bila je propisana smrtna kazna – izvršavala se obešenjem (žrtvovanjem) u čast boginje Cerere (boginje zemljoradnje). Maloletnici su za isti prestup bili bičevani i morali su da plate dvostruku vrednost štete.
  
  
• Dnevna krađa voća (Sitna krađa): Ako je krađa izvršena danju i bez oružja, prestupnik se smatrao običnim lopovom (fur). Umesto smrtne kazne, morao je da plati novčanu kaznu u visini dvostruke (furtum nec manifestum) ili četvorostruke vrednost ukradenog (furtum manifestum – ako je uhvaćen na delu).
  
  
• Krađa sa oružjem: Ako bi lopov danju došao da krade voće i pritom upotrebio oružje da se odbrani, vlasnik je imao pravo da ga ubije na licu mesta, što se smatralo zakonitim ubistvom.
  
  

Drakonovi zakoni: “Sitni lopovi zaslužuju smrt, a za veće zločine…”

U Atini su važili čuveni Drakonovi zakoni (7. vek pre nove ere) koji su bili ekstremno surovi. Čak i za krađu jedne jabuke jedina propisana kazna bila je smrt. Kada su Drakona pitali zašto je propisao smrt za sitne krađe, odgovorio je da sitni lopovi zaslužuju smrt, a da za veće zločine jednostavno nema veće kazne. Ova radikalna kazna izjednačavala je sitnog lopova sa ubicom ili skrnaviteljem hrama. 

Spasa nije bilo jer se glava nije mogla spasti za dat novac, vraćanje ili izvinjenje za imovinsku štetu. 

Kazne za krađu voća u Srbiji

Kazne i pravne posledice podeljene su u tri kategorije:

1. Sitna krađa (Vrednost voća do 5.000 dinara)

Ako je ukradena količina voća manja i njena tržišna vrednost ne prelazi 5.000 dinara, delo se tretira kao sitna krađa.

• Zaprećena kazna: Novčana kazna ili zatvor do 6 meseci.
  
  
• Način gonjenja: Policija i tužilaštvo ne pokreću postupak po službenoj dužnosti. Vlasnik voćnjaka mora podneti privatnu tužbu pred nadležnim sudom kako bi lopov bio kažnjen.
  
  
• Pokušaj sitne krađe nije kažnjiv po zakonu.
  
  

2. Obična krađa (Vrednost voća preko 5.000 dinara)

Ako se radi o većoj količini voća (npr. krađa nekoliko gajbi ili obran ceo red) čija vrednost prelazi 5.000 dinara, radi se o osnovnom obliku krivičnog dela krađe.

• Zaprećena kazna: Novčana kazna ili zatvor do 3 godine.
  
  
• Način gonjenja: Postupak se pokreće po službenoj dužnosti od strane policije i javnog tužilaštva nakon prijave.
  
  

3. Teška krađa (Vrednost preko 450.000 dinara ili specifične okolnosti)

Ukoliko je organizovana veća grupa ljudi koja je opustošila velike plantaže ili ako je vrednost voća premašila 450.000 dinara:

• Zaprećena kazna: Kazna zatvora od 1 do 8 godina.
  
  
• Takođe, ako lopovi prilikom krađe obiju zaključanu kapiju, ogradu ili magacin, delo automatski postaje teška krađa bez obzira na samu vrednost voća. 

Smrtna kazna u Srbiji je potpuno ukinuta 2002. godine, a Ustav izričito propisuje da je ljudski život neprikosnoven.

Tekst: Katarina Despotović