DRUŠTVENE mreže sve više zaokupljaju i iz osnova menjaju svakodnevicu mladog naraštaja, a njihova prekomerna upotreba povezuje se s različitim promenama u ponašanju i psihološkim problemima.
Foto: peter dazeley/Alamy/Profimedia
Evropska komisija sada želi tome da stane na put. Plan je radikalan – bez društvenih mreža do 13. godine, bez sopstvenog naloga do 15, uz posebnu zaštitu mladih sve do punoletstva.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je novi pristup u nedavnom govoru o stanju Unije pred Evropskim parlamentom u Strazburu. Istakla je da mladi Evropljani trenutno provode između četiri i šest sati dnevno pred ekranima i da su deca sve više zaokupljena sadržajima napravljenim upravo tako da privuku njihovu pažnju. Ukazala je na posledice koje roditelji primećuju, među kojima su nesanica, anksioznost, pa čak i samopovređivanje.
– Svedoci smo velike konfiskacije naše dece. Konfiskuju im pažnju, koncentraciju, njihov duh. Deca tako ostaju bez svog detinjstva – alarmantno je poručila Fon der Lajen.
Deci je, naglasila je predsednica EK, potrebno vreme da se izgrade, odrastaju u kontaktu s drugima, upoznaju čitavu paletu emocija stvarnog života, pa čak i da im bude dosadno, jer tada moraju da koriste maštu.
Komisija je već sledećeg dana predstavila zakonski predlog delovavanja u tom pravcu. Granice su jasno postavljene. Deca mlađa od 13 godina ne bi imala pristup društvenim mrežama, dok bi od 13 do 15 mogla bi da koriste samo ograničene “mini-naloge” koje otvaraju i nadziru roditelji ili staratelji. Funkcije i broj kontakata bili bi ograničeni, kao i vreme korišćenja, na najviše sat dnevno. Tek sa navršenih 15 godina mladi bi mogli da otvore sopstveni nalog.
Za mlade između 15 i 18 godina platforme bi morale da budu bezbedne već “po dizajnu”. Novi propis odnosio bi se na društvene mreže i platforme za razmenu video-sadržaja, ali i na onlajn video-igre, AI “saputnike” i četbotove namenjene maloletnicima.
Na udaru su naročito mehanizmi napravljeni tako da korisnika što duže zadrže pred ekranom. Predlog predviđa zabranu funkcija koje stvaraju zavisnost, algoritamskih preporuka zasnovanih na profilisanju maloletnika, beskonačnog skrolovanja, manipulativnih sistema nagrađivanja i neželjenih kontakata nepoznatih osoba. AI “saputnici” i četbotovi morali bi da budu isključeni po osnovnom podešavanju.
Menja se i sama filozofija odgovornosti. Komisija želi da obrne teret dokazivanja. Pružaoci usluga moraće da pokažu da su njihovi proizvodi prilagođeni uzrastu i bezbedni od samog početka.
– Problem nije u tome što naši maloletnici imaju pristup društvenim mrežama. Reč je o tome da odredimo trenutak i način na koji društvenim mrežama dopuštamo da imaju pristup maloletnicima – naglasila je Ursula fon der Lajen.
Jedno od ključnih pitanja biće provera uzrasta. Platforme bi morale da koriste pouzdanije mehanizme za utvrđivanje godina korisnika, uz istovremenu zaštitu privatnosti i ličnih podataka. Za nepoštovanje novih pravila kazne bi mogle da dostignu šest odsto ukupnog godišnjeg prometa kompanije u svetu.
Predlog još nije pretočen u zakon. O njemu tek treba da pregovaraju države članice i Evropski parlament. Put do izbavljenja dece iz virutelnog sveta očigledno će biti dug. Ukazuju na to i pojedinačni primeri zemalja članica. Francuska je, tako, ovog leta već pokušala da uvede zabranu društvenih mreža mlađima od 15 godina. Parlament je krajem jula usvojio zakon, ali mera nije stupila na snagu. Ustavni savet je već sredinom avgusta proglasio neustavnim prvi član zakona kojim je zabrana bila uvedena. Sudije su ocenile da mera zadire u slobodu izražavanja i komunikacije i da je postavljena preširoko, jer nije dovoljno vodila računa o različitim vrstama platformi, konkretnim rizicima, uzrastu i zrelosti deteta, niti je roditeljima ostavljala mogućnost da u interesu deteta odobre pristup određenim servisima.
Pariz, međutim, nije odustao od ograničavanja pristupa najmlađih društvenim mrežama, pa je predsednik Emanuel Makron je potom zatražio da se ovo pitanje reguliše na evropskom nivou. Upravo predlog koji sada stiže iz Brisela pokušava da izbegne problem potpune zabrane tako što uvodi različita pravila za uzraste do 13, od 13 do 15 i od 15 do 18 godina.
I U SRBIJI
Sve ovo moglo bi da se u dogledno vreme primenjuje i u Srbiji. Kao kandidat za članstvo u EU imamo obavezu da svoje zakonodavstvo postepeno usklađujemo sa evropskim.
