Je l’ da da malo zajebancije nikad nije naodmet? (Pitanje je koliko je ovo drugo uopšte zajebancija.)
Kao što nema dana bez noći, toplog bez hladnog, nema ni mira bez rata niti ima Prve bez Druge Srbije (i obratno). Ovo „nema Prve bez Druge Srbije“ nije zajebancija i zato je tema naše današnje kolumne.
Pre nego što zađemo u sitnija crevca dvestogodišnjeg hladnog – povremeno bogme i „vrućeg“ – rata dveju Srbija, valja napomenuti da je Heraklit imao jedno mnogo šire poimanje rata od ovog koje se uvrežilo u XX veku (i prenelo u XXI). Nije Heraklit mislio da je rat samo onda kad izbije rat, daleko od toga, Heraklit je hteo da kaže da su sukobi suprotnosti utkani u samu strukturu sveta i da ta večna sukobljenost svega, svačega i svakoga povremeno – doduše u poslednje vreme sve češće – izbija na površinu u obliku „vrućeg“ rata.
Ima tome blizu četrdeset godina otkako se gorepotpisana neznatnost sprda sa sumornim predviđanjima paničara i dramosera o tome da su napetosti između dveju Srbija tolike da bi mogle dovesti do građanskog rata. Da stvar bude interesantnija: građanskim ratom prete obe grupe sukobljenih srpskih građana, kako onih „vlasnih“, tako i onih opozicionih.
Moji neoborivi argumenti u prilog nepostojanja neposredne građanskoratne opasnosti su sledeći: argument prvi: građanski rat nije moguć u zemlji u kojoj nema građana. Pod ovim „nema građana“ ne mislim na to da većinu populacije Srbije čine seljaci – mada ne bih mnogo pogrešio ako bih i tako mislio (i pisao) – i da u tom smislu ne postoji kritična građanska ratna masa.
Ne. Mislim na nedostatak građana u političkom značenju reči, ne u smislu građana – naročito rođenih Beograđana – po mestu stanovanja. O tom nedostatku (nepostojanju) građana višekratno sam ovde pisao, verovatno ću pisati i ubuduće, i zato radi uštede u karakterologiji prelazim na drugi argument u prilog tezi da su (bar za sada) pretnje građanskim ratom u Srbiji plašenje mečke rešetom, da ne kažem baš čačkanje iste po… Znate već kom stidnom mestu.
Argument glasi: Građanski rat u Srbiji nije moguć ukoliko nema svetskog rata i ukoliko neka strana sila – ili više njih – ne bi okupirala Srbiju. Čime potkrepljujem taj argument? Evo čime, što reko Blic. Građanskim ratom koji je izbio sutradan nakon nemačke okupacije, u kome su tri-četiri jebene srpske ratne sile revnosno istrebljivale jedna drugu, u kome je pobedila jebena komunistička stranka, jedan od čijih je komesara – pogodite koji – posle dvadeset godina okrenuo ćurak naopako, prešao u protivnički tabor i nahuškao na sledeći građanski rat.
Naravoučenije: Nemojte se plašiti građanskog, plašite se svetskog rata. Koji je sve izgledniji. A onda, sprem’te se, sprem’te, četnici.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
