Više od 40 kilometara ilegalnih mreža, preko 50 senkera i 17 zaplenjenih čamaca – bilans je borbe protiv krivolova na delu Dunava od Kovinskog mosta do područja iznad Vinče. Iza ovih brojki, međutim, krije se posao koji se ne završava običnom kontrolom ribolova. Ribočuvari na vodu izlaze danju i noću, menjaju vreme patrola, koriste čamce koje krivolovci ne poznaju, a ponekad rade i u civilu. Razlog je jednostavan – oni koje pokušavaju da uhvate takođe prate njih.
Čuvarska služba zadužena je za deo Dunava od 1.112 do 1.148 kilometra, koji pripada ribarskom području Srbija centar, a stacionirana je u Smederevu. Za relativno kratko vreme, kažu ribočuvari, količina zaplenjene opreme pokazala je koliko je nedozvoljeni ribolov bio rasprostranjen.
Danonoćni posao
Jedan od ribočuvara kaže da se promena na vodi već primećuje, ali da veliki deo posla ne bi mogao da bude urađen bez saradnje sa ljudima koji svakodnevno borave na Dunavu.
– Za kratko vreme ostvarili smo niz zapaženih rezultata: zaplenili smo preko 40 kilometara mreža, preko 50 senkera, zaplenili 17 čamaca. Naišli smo na dobru saradnju sa alasima i krenuli smo u jednu, za njih, novu priču gde smo pokušali da im objasnimo da mi čuvamo njihovu ribu i za sada to izvanredno funkcioniše. Oni su nama produžena ruka na Dunavu. Mi se trudimo, radimo svaki dan, kontrolišemo 24 sata. Imamo smene, podelimo se u ekipe i radimo, čuvamo vodu, čuvamo od krivolovaca, i uglavnom se primećuje razlika: ima ribe više, zadovoljni su sportski ribolovci, zadovoljni smo mi. Volim posao, volim reku, volim prirodu, volim svoj posao – kaže ribočuvar Novica Jovanović.
Ipak, nije svaki izlazak na reku rutinski. Kako objašnjava, pravila se i dalje krše, a jedan od problema sa kojima se trenutno susreću jeste lov smuđa koji nije dostigao propisanu meru.
Mnogo ozbiljnije situacije nastaju kada naiđu na ljude koji godinama postavljaju mreže i kojima pojačana kontrola direktno remeti posao.
Foto: Printscreen/ Lov i ribolov RTS
“Godinama su krali i dobro zarađivali od toga”
Ribočuvari kažu da su upravo sa takvim ljudima imali najviše problema kada je služba počela intenzivnije da kontroliše ovaj deo Dunava.
– Imamo nesuglasica. U početku najviše sa ribokradicama, da tako kažemo. Ovi ljudi koji potapaju mreže i to, koji su radili taj posao 20 godina, i sad kad je došao zakon – da mi to kontrolišemo, njima to ne odgovara jer su do sada godinama krali i dobro su zarađivali od toga, jer se mnogo ribe izlovljavalo nedozvoljenim sredstvima, tako da sada njima ne odgovara što je služba na terenu koja kontroliše danonoćno ove vode – objašnjava ribočuvar Momčilo Stefanović.
Koliko sukob na vodi može da ode daleko, pokazuje događaj iz Ivanova. Ribočuvari su, prema njihovim rečima, pronašli 11 mreža, ali se patrola po povratku suočila sa mnogo ozbiljnijom situacijom.
“Sačekali su ih na mostu i gađali kamenjem”
– Kolege su nabasale pre izvesnog vremena, baš ovde u Ivanovu, pokupili su 11 mreža. Ovde dalje malo u selu ima jedan rukavac preko koga prelazi most, bilo je kasno noću. Po povratku kolega iz tog rukavca, sačekali su ih na mostu i gađali kamenje – priča ribočuvar Aleksa Dizdar.
Upravo zbog takvih situacija patrole nemaju fiksno vreme izlaska na teren. Kada bi svakoga dana kretali u isto vreme, objašnjavaju, ljudima koji postavljaju mreže bilo bi mnogo lakše da prate njihovo kretanje i međusobno se upozoravaju.
Zbog toga ribočuvari menjaju satnicu, ali i način na koji izlaze na Dunav.
Igra mačke i miša na Dunavu
– Namerno nemamo fiksne smene, da oni ne bi znali kad izlazimo, nemamo određenu satnicu. Uglavnom, mi menjamo te satnice da oni ne bi mogli da pohvataju naš rad, baš zbog tih mobilnih telefonija. Prate nas, javljaju jedni drugima. U suštini, mi koristimo najviše ova dva čamca, ali među tim čamcima imamo i drugih čamaca koje oni ne poznaju. Često se ide i u civilnim odelima, bez uniformi, da nas ne bi mogli pohvatati u radu kad izlazimo, kad se vraćamo. Uglavnom je to igra mačke i miša, da ko će koga nadmudriti u toj igri – kaže Dizdar.
Jedan od prvih zadataka službe bio je da zaštiti prirodna mrestilišta, odnosno mesta od posebnog značaja za obnavljanje ribljeg fonda. Među njima je i Ivanovački kanal. Razmere problema sa kojima su se tamo suočili najbolje pokazuje količina mreža koju su pronalazili tokom samo jedne večeri.
Dok jedni čuvaju Dunav, drugi bez njega ne mogu
Foto: Youtube Printscreen RTV Mag
A život na Dunavu ne čine samo patrole i borba protiv nedozvoljenog ribolova. Duž iste reke su ljudi koji na vodi provode dane, nedelje, pa i čitave mesece.
Kada se u panjevima pojavi šaran, slobodno mesto, kako pričaju ribolovci, nije lako pronaći. Mnogi zato imaju čamce sa kabinama – jednom kada se usidre, ostaju na istom mestu čekajući ulov.
Sa banatske strane, na 1139. kilometru Dunava, između Ivanova i Omoljice, a preko puta Ritopeka i Male Ade, nalazi se i grupa kampera. Za njih boravak kraj reke nije vikend-izlet. Kada vreme dozvoli, tu ostaju od maja sve do septembra, pa čak i oktobra.
– Nama je ovde idealno, uživamo, pecamo. Tu su uglavnom ljubitelji prirode, pecaroši, koji vole vodu, pecaju. I to je ljubav prema prirodi, uglavnom prema Dunavu i prirodi. Ima tu i Srba, i Mađara, i Bugara… Svi se mi slažemo kao jedna porodica. Ovo je oaza, ovo je lepota, ovo je raj na zemlji. Ovo je raj na zemlji i ima mnogo ovakvih mesta kod nas, samo treba znati iskoristiti to što nam je priroda dala – priča jedan od redovnih kampera.
Tako se na istom delu Dunava svakoga dana prepliću dve slike. Na jednoj su ribočuvari koji pokušavaju da iz vode izvuku kilometre ilegalno postavljenih mreža i nadmudre one koji ih prate. Na drugoj su pecaroši i kamperi kojima je reka mesto na koje se iznova vraćaju.
