POLITIKA BLOKADERA JE NASILjE NAD ŽENAMA, MAJKAMA, SESTRAMA… I svaki dan to dokazuju iznova i iznova, bez trunke stida

ČLAN Predsedništva SNS, i predsednica Skupštine, Ana Brnabić, je nakon najnovijeg napada blokadera na žene reaogava na konferenciji za novinare.

Ona je istakla da je jedina politika blokadera, sprovođenje svakolikog nasilja šrema ženama. Bez ikakvog obzira, da li su bake, majke, devojke ili još uvek deca.

Kampanja nasilja – od prostog vređanja, izopštenja i dece iz grupa vršnjaka, do pretnji i samog fizičkog nasilja.

Samo je bitno da one imaju drugačiji pogled na bilo koju oblast života od njihovog.

U najnovijem izlivu besa i nemoći Srđan Milivojević, predsednik DS, se opet obrušio na slabiji pol misleći da neće biti odogovora.

Ipak, u ovoj zemlji postoji dovoljno hrabrih žena da se suoče sa ovakvim nasilnikom i mrziteljem žena.

Ova kampanja nije od juče. Ona traje i imala je svoje žrtve.

Napadali su novinarke medija koji im nisu po volji.

Udarali su svim sredstvima na žene u saobraćaju tokom blokada. Bilko da su htele  samo da prođu ili su im govorile da se ne slažu sa njihovim ponašanjem.

Pretili su najvularnijim rečnikom preko društvenih mreža. Označavali ih redovno  i bez pardona kao “ćacike”.

I naravno, posebna meta su bile aktivistkinje i funkcionerke Srpske napredne stranke tokom svojih stranačkih aktivnosti. One su bile izložene kampanjama uvreda, pretnjama i verbalnom nasilju kojem su izložene žene iz javnog života, poslanice ili aktivistkinje SNS-a od strane učesnika i simpatizera blokada.

Poslednji, ali na žalost verovatno ne i zadnji izliv mržnje Milivojevića, zaogrnut je u „patriotski“ šinjel:

“Da li vi hoćete da kažete da je pola Srbije za izdaju zemlje. Da su naši preci, Vojvoda Mišić, Dragutin Gavrilović, Milunka Savić, Sinđelić, Karađorđe delili Srbiju boreći se protiv okupatora i njegovih slugu. Jer ljubav prema Srbiji po vama saučestvovanje u rastakanju otadžbine,” napiosa je Milivojević.

Na njegov, blokadersko studentski, verbalni „patriotizam“, predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, je odsečno i jasno pokazala da su to sve floskule i da je suština sasvim drugačija:

„Dan za danom – potvrde da Studentska lista kao svoj program nudi napade na sve žene koje se usude da imaju drugačije mišljenje. Milivojević potvrđuje da za žene koje misle drugačije neće biti amnestije! Amnestije od čega? Što su se usudile da zahtevaju da deca idu u škole, studenti na fakultete? Zbog toga su zaslužile šišanje, jahanje i svaku vrstu kazne i poniženja koje smislite čim Studentska lista pobedi? Da se studentkinja Marija Stanković, svi mi, naše majke, bake, naše sestre i drugarice spreme, da radite sa njima šta hoćete, čim pobedite? Taj film sigurno nećete gledati. Nisu žene Srbije ponižavali ni silniji od vas, pa nećete ni vi. A posebno je zastrašujuće targetiranje da su se “ćacike” cerekale dok su se građani upisivali u Knjigu žalosti u Ribnikaru. Tih dana je cela Srbija tugovala – bez razlike. A vi ponovo iskorišćavate te žrtve i tu stravičnu tragediju za neki mizerni politički poen. Razlika između vas i člankovitog crva je što člankoviti crv ima kičmu.

Kratko, jezgrovito i direktno u metu.

Boli li ih istina? Teško.