Vraćate stolicu za sto čim ustanete? Ova mala navika govori o vama više nego što mislite

Neke svakodnevne navike deluju toliko sitno da ih gotovo i ne primećujemo, ali upravo one ponekad mogu da otkriju mnogo o načinu na koji jedna osoba razmišlja i odnosi se prema drugima. Jedna od njih je i vraćanje stolice za sto nakon ustajanja – gest koji mnogi rade automatski, ne razmišljajući o tome ko će prostor koristiti posle njih.

Psihologija ovaj jednostavan postupak povezuje sa društvenom svešću, odgovornošću i praktičnom empatijom. Osoba koja vrati stolicu na mesto ne vodi računa samo o urednosti, već i o tome da ne ometa prolaz, ne ostavi dodatni posao drugima i prostor ostavi spremnim za onoga ko dolazi posle nje.

Zašto ovaj gest nije samo stvar pristojnosti?

Pristojnost objašnjava deo ovog ponašanja. Mnogi su još u detinjstvu naučili da stolica ostavljena van mesta može da ometa prolaz, napravi nered ili stvori dodatni posao drugoj osobi. Vremenom takva navika može postati automatska.

Osoba koja vraća stolicu na mesto zajednički prostor ne doživljava kao nešto što služi samo njoj. Svesna je da sto, hodnik, restoran ili kancelarija treba da ostanu funkcionalni i nakon njenog odlaska.

Šta ova navika otkriva o ličnosti?

Ovakvo ponašanje često je povezano sa organizovanošću i osećajem odgovornosti. Osobi nije potrebna pohvala da bi uradila nešto što će drugima olakšati korišćenje prostora.

Takva pažnja može se pokazati i kroz druge svakodnevne postupke: primećivanje predmeta koji ometaju prolaz, izbegavanje ostavljanja nereda drugima, brigu o javnim prostorima i poštovanje nepisanih pravila zajedničkog života. Važno je i to što se ovakvi postupci najčešće rade bez potrebe za pokazivanjem.

Kakve veze ovo ima sa empatijom?

Empatija se vidi u trenutku kada osoba pomisli na onoga ko će prostor koristiti posle nje. To može biti konobar koji nosi tanjire, kolega koji ulazi u prostoriju, osoba kojoj je otežano kretanje ili neko ko žuri hodnikom.

Umesto da ode i ostavi stolicu na sredini prolaza, ona je pomeri pre nego što izađe. To je mali gest, ali pokazuje obzir prema osobi koja možda nikada neće ni znati ko joj je olakšao prolaz.

Kada briga prelazi u potrebu za kontrolom?

Postoji razlika između zdrave brige o prostoru i preterane potrebe za urednošću. Vraćanje sopstvene stolice na mesto jednostavan je postupak, ali velika uznemirenost zbog toga što drugi ne rade isto može da ukaže na rigidnost, perfekcionizam ili potrebu za kontrolisanjem okruženja.

Znak da navika počinje da opterećuje osobu mogu biti stalna nervoza zbog stolice koja nije na mestu, osećaj da mora sve da sređuje čak i kada je iscrpljena, brzo osuđivanje drugih zbog sitnih propusta, teško opuštanje u neurednom prostoru ili pretvaranje organizovanosti u stalno prigovaranje ljudima oko sebe.

Da li se ova briga vidi i u drugim sitnicama?

Često se isti obrazac vidi i u drugim situacijama. To može biti vraćanje kolica za kupovinu na predviđeno mesto, čišćenje sitne prljavštine koju je osoba sama napravila, poravnavanje predmeta u zajedničkoj prostoriji ili ostavljanje kupatila urednim za sledeću osobu.

Zajedničko tim postupcima jeste svest da život sa drugim ljudima zahteva pažnju i prema sitnicama koje lako mogu da se previde.

Šta ovaj mali gest govori o životu u zajednici?

Vraćanje stolice na mesto pokazuje da se poštovanje ne ogleda samo u velikim gestovima. Ono se vidi i u nekoliko sekundi pažnje, kada niko ništa nije tražio i kada možda niko neće ni primetiti šta smo uradili.

Na kraju, ova navika govori o jednostavnom odnosu prema prostoru koji delimo sa drugima. Svako za sobom ostavlja određeni trag, a mali postupci poput vraćanja stolice mogu da učine zajednički prostor prijatnijim i funkcionalnijim za one koji dolaze posle nas.

(Tupi.fm)