DEPORTACIJE, KRESANJE BUDŽETA, REZ ZA ŠENGEN Politički armagedon kuca na vrata Nemačke: “Nešto je KRENULO PO ZLU”

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku je pobedila na izborima u Meklenburgu-Zapadna Pomeranija i završila treća u Berlinu. Ali, i dalje nema opcija za formiranje pokrajinske vlade. Štaviše, uprkos šokantnom uspehu koji je potresao zemlju i zadrmao stolicu kancelara Fridriha Merca te uznemirio Evropu, verovatno će ostati u opoziciji u obe pokrajine.

Izborni uspesi desničara ne prestaju da tresu nemačkom političkom scenom. Ranije ovog meseca, zamalo su osvojili apsolutnu većinu u Saksoniji-Anhalt, sa 43,8% glasova. CDU je tada dobio 17,2.

Ovo su rezultati izbora u Meklenburgu-Zapadna Pomeranija:

• AfD – 38,2%
• SPD – 35,5%
• CDU – 4,9%
• Levica – 6,5%
• Zeleni – 5,7%
• BSW – 4,8%

Ovo su rezultati izbora u Berlinu:

• Levica – 25,7%
• CDU – 18,8%
• AfD – 16,3%
• Zeleni – 14,3%
• SPD – 12,1%
• BSW – 4,8%

Kako je sumirala “Al Džazira”, krajnje desničarska Levica je osvojila izbore u Berlinu, dok je krajnje desničarska AfD osvojila Meklenburg-Zapadnu Pomeraniju. Nakon rezultata izbora, ko-lider AfD-a Tino Krupala pozvao je Merca na ostavku.

– To bi zaista bilo olakšanje za ovu zemlju – rekao je on, preneo je “Dojče vele”.

Merc odbija da ode

Krupala nije jedini koji je pozvao na ostavku Merca, ali je kancelar to isključio, iako je ocenio da su rezultati u Meklenburgu “katastrofa”. Kako prenosi “Gardijan”, Merc je u retkom govoru u izbornoj noći poručio da će ostati kancelar i predsednik stranke, te da će nastaviti sa reformama na planovima poreza, zdravstvene zaštite, penzija i smanjenja birokratije.

– Nemačka je sposobna za reforme – rekao je on.

– Otišao bih čak toliko daleko da kažem da su ove reforme protivotrov za otrov autoritarizma, koji prodire sve dublje u naše društvo kako raste fascinacija autoritarizmom – dodao je Merc.

S kime će “stranka novih ljudi” u vlast?

Nakon teških poraza Mercovih Demohrišćana u dve pokrajine, ko-liderka AfD Alis Vajdel rekla je da vidi svoju stranku kao naslednicu CDU.

– Mi smo stranka novih ljudi u Nemačkoj. Vodimo razgovore jer nismo podigli nikakve zaštitne zidove – rekla je ona, odnoseći se na dogovor drugih stranaka o neulasku u koalicije sa AfD.

DW piše da je nakon pobede u Saksoniji, gde AfD nije uspela da dobije željenu apsolutnu većinu, postalo jasno da se stranka muči da nađe saveznike. Nijedna partija izgleda da nije voljna da uđe u koaliciju sa AfD.

Vodeći kandidat stranke Saksoniji Ulrih Zigmund takođe je rekao da bi vodio samo “stabilnu” AfD vladu, čije je isključio manjinsku vladu koju bi tolerisali predstavnici drugih partija. Tokom izborne kampanje otišao je i korak dalje, više puta izjavljujući da bi na funkciji premijera pokrajine bio isključivo u jednopartijskoj vladi AfD-a. Od tada nije jasno šta tačno želi AfD. Deluje da rukovodstvo stranke ima snažan interes da pokuša da formira bilo kakvu vladu. To je potvrdila i Vajdel, koja je nakon izbora u Berlinu i Meklenburgu rekla da bi AfD mogao da preuzme vlast “čak i u manjinskoj vladi”. Smatra se da Vajdel ima ambicije da nasledi Merca na mestu kancelara. Ona je već bila kandidatkinja svoje stranke za kancelara na izborima 2025, a mnogi u AfD-u je vide i u trci na narednima. Uspešno formiranje pokrajinske vlade pod vođstvom AfD-a potencijalno bi moglo da podstakne te ambicije, piše DW.

Kontroverzni program

Ali, uspon stranke praćen je i sve većim protestima. Uspeh AfD na izborima u Saksoniji– gde bi krajnja desnica mogla da se nađe na vlasti po prvi put od Drugog svetskog rata – izazvao je masovne proteste u 35 gradova zemlje.

Jer, krajnja desnica na vlasti – a AfD bi u Saksoniji dobio široka ovlašćenja nad prosvetom, kulturom i unutrašnjom bezbednošću – značilo bi, između ostalog kako je stranka obećala:

• napuštanje evrozone i ukidanje evra,
• zatvaranje nemačkih granica i izlazak iz šengenskog prostora,
• uvođenje nastave ruskog jezika sa nastavnicima kojima je to maternji jezik,
• pokretanje ofanzive za “remigraciju” i deportaciju i manje dodeljivanja državljanstava
• drastično kresanje budžeta javnim medijskim servisima,
• zabranu zastava duginih boja u školama i uvođenje obaveznog pevanja državne himne,
• ponovno uvođenje školovanja kod kuće,
• obustavu izgradnje novih vetroparkova,
• promena zvaničnog slogana pokrajine iz “Misli moderno” u “Misli nemački”.

Partija je takođe imala više skandala tokom izborne kampanje:

• Jedan kandidat AfD za pokrajinskog poslanika u Meklenburgu morao je da se povuče pošto se saznalo da je ranije osuđen za pljačku banke.
• Drugi se povukao jer se pročulo da mu je vozačka dozvola trajno oduzeta zbog vožnje u pijanom stanju.
• U Berlinu su kod jednog saradnika nositeljke liste pronađeni droga i suveniri sa nacističkim motivima.

Uprkos svemu tome, AfD se u saveznim anketama kotira na oko 29 odsto, čak 9% više od drugoplasiranih Demohrišćana.

“Neško je krenulo po zlu sa ponovnim ujedinjenim Nemačke”

Prema “Forin polisiju”, uspeh AfD-a ukazuje na to da je “nešto krenulo po zlu sa ponovnim ujedinjenjem istočne Nemačke”.

– Današnji stanovnici istočne Nemačke, čak i oni rođeni u ujedinjenoj Nemačkoj – učinili su premalo da se oslobode totalitarnog mentaliteta NDR. Oni odbijaju da preuzmu odgovornost za sopstveni položaj, zahtevaju da se država brine o njima i pokazuju istu netrpeljivost prema drugim kulturama kakvu je nekada ispoljavao taj režim – rekao je listu istoričar Ilko-Saša Kovalčuk.