Šta se dešava ako otvorite bolovanje tokom godišnjeg odmora? Pravnik otkrio koja su vaša prava i šta poslodavac NIKAKO ne sme da uradi

Prava zaposlenih tokom korišćenja godišnjeg odmora često otvaraju brojna pitanja, posebno u situacijama kada dođe do neplaniranih okolnosti poput bolesti.

Mnogi se pitaju da li u tom slučaju gube dane odmora i šta se dešava sa preostalim danima godišnjeg odmora.

Milan Predojević, pravnik iz Infostuda, odgovorio je na pitanje šta se dešava kada zaposleni otvori bolovanje tokom planiranog godišnjeg odmora.

– Ukoliko se tako nešto desi, zaposleni ima pravo da otvori bolovanje i, kad završi bolovanje, da nastavi korišćenje godišnjeg odmora – naveo je Predojević i dodao:

– Dakle, on odlazi kod izabranog lekara da otvori bolovanje. Lekar putem ove nove aplikacije bolovanja obaveštava poslodavca da je bolovanje otvoreno, i kada zaključi bolovanje, zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora koji nije iskoristio.

Ako zaposleni otvori bolovanje dok je na godišnjem odmoru, bolovanje se vodi kao privremena nesposobnost za rad po bolničkom listu. U tom slučaju period bolovanja ne treba se smatrati provedenim na godišnjem odmoru – radnik ima pravo na bolovanje, a preostali deo godišnjeg može mu biti odobren naknadno.

Šta to znači za radnika

– Pravo na naknadu: tokom bolovanja radnik ostvaruje pravo na bolničku naknadu u skladu sa važećim propisima i internim pravilima poslodavca.

– Očuvanje dana godišnjeg: dani godišnjeg koji su pokriveni bolovanjem obično se ne računaju kao iskorišćeni godišnji odmor i mogu se naknadno koristiti.

– Obaveza izveštavanja: radnik treba blagovremeno da obavesti poslodavca i da dostavi validan bolnički list.

Šta to znači za poslodavca

– Prihvatanje bolničkog lista: poslodavac mora evidentirati bolovanje i postupiti u skladu sa zakonima o radu i internim aktima.

– Prilagođavanje evidencije godišnjeg: poslodavac treba da koriguje evidenciju iskorišćenih dana godišnjeg ako je deo zamijenjen bolovanjem.

– Komunikacija: preporučuje se jasna komunikacija sa zaposlenim o daljim koracima i terminu kada će zaposlen biti u mogućnosti da iskoristi preostali godišnji odmor.

Praktični koraci za radnika

1. Odmah obavestiti poslodavca o bolovanju.

2. Dostaviti bolnički list najkasnije u roku koji propisuju zakoni ili interna pravila.

3. Dogovoriti s poslodavcem kako i kada će biti iskorišćeni preostali dani godišnjeg odmora.

Praktični koraci za poslodavca

1. Evidentirati prijavu bolovanja i sačuvati dokumentaciju.

2. Ažurirati evidenciju godišnjeg odmora i obavestiti zaposlene o stanju njihovih prava.

3. Postovati zakonske obaveze u vezi sa isplatama i naknadama tokom bolovanja.

Zaključak

Otvaranje bolovanja tokom godišnjeg odmora ne umanjuje pravo radnika na bolovanje i obično znači da će preostali deo godišnjeg biti na raspolaganju nakon okončanja bolovanja. Oba aktera, zaposleni i poslodavac treba da postupaju u skladu sa zakonskim pravilima, dostavljanjem i evidentiranjem bolničkog lista i korekcijom evidencije godišnjeg odmora.