DOBRE VESTI ZA POLjOPRIVREDNIKE: Usvojen plan za preporod srpske poljoprivrede i stočarstva

VLADA Republike Srbije usvojila je nedavno novu Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026-2034. godine, trasirajući ambiciozan put ka obnovi prehrambenog suvereniteta, digitalizaciji i jačanju određenih sektora agrara, pre svega stočarstva.

Ovaj dokument, postavlja pravce koji bi, ako se dosledno primene, trebalo da reše strukturne probleme bazirane na modernoj praksi EU i zaustave stagnaciju srpskog agrara koja je prisutna decenijama unazad.

Da je to tako pokazuje i analiza Ministarstvo poljoprivrede, koja je sastavni deo Strategije, iz koje se vidi da i pored velikih subvencija poslednjih godina, koje dostižu i 1,4 milijarde evra, rezultati nisu poboljšani, a u nekim oblastima i značajno su stagnirali, piše Blic.

– Poljoprivreda, iako tradicionalno jedna od ključnih delatnosti u Republici Srbiji, poslednjih decenija beleži postepeno smanjenje udela u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti. Udeo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u BDP – u Srbiji u periodu 2014-2023. godine smanjio se sa 6,1% na 3,8%. Smanjeni udeo poljoprivrede u BDP – u ukazuje ne samo na relativno brži rast drugih sektora, naročito industrije i usluga, već i na brojne probleme, među kojima se ističu stagnacija i opadanje produktivnosti, neadekvatna ulaganja u sektor i sve izraženiji negativni uticaji klimatskih promena. Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, registrovano je 508.325 poljoprivrednih gazdinstava, koja koriste 3,239 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Prosečna veličina korišćenog zemljišta po poljoprivrednom gazdinstvu je 6,4 hektara. Među popisanim poljoprivrednim gazdinstvima 99,6% su ona fizičkih lica. Zastarela mehanizacija, koja dominantno je prisutna, ograničava rast poljoprivredne proizvodnje jer najveći broj traktora je stariji od 20 godina – piše između ostalog u Strategiji.

I drugi podaci koji stoje nisu baš reprezentativni.

– Učešće zaposlenosti poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti opalo je sa 19,9% na 13,1%. S obzirom da u poslednjih deset godina agrar nije značajno transformisan u smislu mehanizacije i modernizacije, pad zaposlenosti u ovom sektoru ukazuje, na smanjenje atraktivnosti poljoprivrede kao izvora prihoda, uz istovremeno intenziviranje procesa napuštanja sela i demografskog starenja ruralnih područja. Starosna struktura porodičnih poljoprivrednih gazdinstava je nepovoljna jer čak 44,7% nosilaca gazdinstava starije je od 65 godina, dok je udeo mladih uzrasta od 15 do 25 godina zanemarljiv i iznosi svega 0,9%. Pri tom stočarstvo je zabeležilo najveći pad od svih grana poljoprivrede tokom prethodne tri decenije pa je prema Popisu poljoprivrede 2023, evidentirano je 725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza i 21.604.693 grla živine. Poređenje rezultata u dva poslednja popisa poljoprivrede pokazuje da je broj muznih krava smanjen za 22,1% goveda za 20,1% krmača za 28,5% svinja za 33,6% ovaca za 1,9% koza za 35,5% konja za 14,1% brojlera za 4,8% kokoški nosilja za 11,1% a ukupne živine za 19,1% – navodi se u ovom dokumentu.

Drugim rečima Ministarstvo poljoprivrede, bar prema rečima stručnjaka, postavilo je dobru dijagnozu i ako je suditi po merama, prepisalo je moderne evropske lekove za srpsku poljoprivredu za prevazilaženje postojećeg stanja.

Šta piše u novoj strategiji?

Naime, nova Strategija do 2034. godine postavlja pravce koji bi, ako se dosledno primene, trebali da reše upravo ove strukturne probleme i to kroz pet ključnih reformskih stubova.

Onaj koji je najinteresantniji vezan je za radikalan zaokret u subvencijama, i to prema modelu EU, umesto dosadašnjeg linijskog deljenja novca po hektaru. To znači da se akcenat prebacuje na sufinansiranje investicija koje podrazumevaju in agresivnu podršku nabavci savremene mehanizacije, opreme i podizanju modernih plastenika. Istovremeno, uvode se eko-šeme, pa će poljoprivrednici koji čuvaju kvalitet zemljišta i smanjuju upotrebu pesticida dobiti veće premije.

Pametna poljoprivreda i e-Agrar-Digitalizacija postaje osnov kontrole i razvoja. Uvodi se LPIS sistem (identifikacija zemljišnih parcela) pomoću satelitskih snimaka, što će eliminisati lažne prijave i ubrzati isplate. Finansijski će se stimulisati uvođenje digitalnih senzora, dronova i GPS navigacije na traktorima, što drastično smanjuje troškove repromaterijala;

Ofanziva protiv klimatskih promena-Pošto je Srbija u poslednjih pet godina pretrpela četiri ekstremne suše planira se masovna revitalizacija kanalske mreže (sistem Dunav–Tisa–Dunav) kako bi se učešće navodnjavanih površina podiglo sa kritičnih 1,5 odsto. Država će takođe znatno više sufinansirati protivgradne mreže i sisteme za odbranu od mraza.

Reanimacija i regionalizacija stočaratva-Sektor stočarstva, koji se godinama urušava, država će finansirati uvoz visokokvalitetnih priplodnih grla kako bi se podigao prinos mleka i mesa. Uvodi se i regionalna specijalizacija odnosno brdsko-planinski predeli biće stimulisani za ekstenzivno stočarstvo, dok ravnica ostaje za intenzivne sisteme.

Ombudsman za hranu i kraći lanci snabdevanja-Da bi se mali proizvođači zaštitili od monopolskog pritiska velikih trgovinskih lanaca i prerađivača, Strategija uvodi instituciju Ombudsmana za hranu koji će kontrolisati rokove plaćanja i marže. Podsticaće se i takozvani “kratki lanci snabdevanja”, projekti „sa njive do trpeze“ koji omogućavaju farmerima da sami prerađuju i prodaju svoje proizvode na lokalnom tržištu, zadržavajući profit kod sebe.

Gotovo istovremeno ocena stanja i lekovite preporuke za oporavak srpske poljoprivrede, stigle su i sa adrese Fiskalnog saveta kroz analizu „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme“ u kojima su slične konstatacije i preporuke , kao i Ministarstva poljoprivrede.

– Paradoksalno je da država kroz subvencije, refakcije za gorivo i direktna davanja za poljoprivredu izdvaja čak 1,4 milijarde evra godišnje, što je suprotno evropskoj praksi. Za razliku od moderne prakse u Evropskoj uniji, Srbija i dalje većinu sredstava vezuje direktno za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. Time se, umesto razvoja i modernizacije, finansira održavanje zastarelog agrarnog modela. Zato produktivnost rada u srpskom agraru iznosi jedva trećinu proseka EU, dok su prinosi po hektaru niži za četvrtinu. Ističemo da korenita reforma agrarne politike ne zahteva veći budžet, već drastičan zaokret u raspodeli postojećih sredstava, i operativnoj disciplini. Pravila igre moraju biti fiksna i višegodišnja, a ne da se često menjaju, kako bi poljoprivrednici mogli bez straha da uzimaju kredite i planiraju proizvodnju – ocenio je Fiskalni savet.

Ako je suditi po Strategiji do 2034. ta pravila ne bi trebalo da se menjaju često već će se realizovati kroz tri uzastopna akciona plana.

– Prvi akcioni plan definisan je za period 2026-2028. godine, drugi, za 2029-2031. i treći za period 2032-2034. godine – piše u Novoj strategiji.

Sve u svemu Nova Strategija poljoprivrede do 2034. godine je postavila ispravnu dijagnozu i prepisala moderne evropske lekove. Pitanje je samo da li će da se kupe jer je istorija srpskog agrara prepuna dobrih recepata ali i nekupljenih medikamenata.

(BizPortal)