“OVAJ PRAZNIK JE OBAVEZA PREMA BUDUĆNOSTI”: Vučić uručio 55 odlikovanja povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave (VIDEO)

POVODOM Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio je danas na svečanosti u Palati Srbija 55 odlikovanja zaslužnim pojednicima i institucijama.

Obraćanje predsednika Vučića

– Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rajsa stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela stradanja. Mi smo se danas okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna. Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se – odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu i još uvek svoj na svome, i dalje jedan narod – rekao je Vučić.

On je zahvalio rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku SNSD-a Miloradu Dodiku što Srbija i Srpska zajednički obeležavaju ovaj dan.

– Ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete ni da vidite. Pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže. Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do dana današnjeg. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle nas – kazao je Vučić.

Podsetio je na put koji je prošla srpska vojska u Prvom svetskom ratu, nazvavši ga putem koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope. 

– Krajem 1915. Srbija, pritisnuta udruženim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, doživela ono što niko pre nje nije doživeo u tolikoj meri: pokušaj potpunog brisanja jednog naroda sa lica zemlje. Ono što je usledilo mi nazivamo albanskom Golgotom i ta reč Golgota nije nikakva metafora. Vojska i narod, starci i deca, ministri i seljaci, kretali su se preko ledenog albanskog kamenja, kroz sneg do pasa, bez hrane, bez lekova, gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi – rekao je Vučić.

Podsetio je da su hiljade ostale zauvek na tom putu, pod snegom Prokletija, u vodama Drima i Jadrana. 

– Oni koji su preživeli, nisu preživeli zato da bi se odmorili. Predah na Krfu, pa reorganizacija, pa poslednja bitka za opstanak naroda: Solunski front. Dve duge, nemilosrdne godine, srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine. Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se ne pamti vekovima – rekao je Vučić. 

Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, dodaje on, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom Polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć. 

– Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom: željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine. Probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara i to istog dana. Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa – rekao je Vučić. 

Dodao je da je srpska vojska napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan. 

– Već 1. novembra, srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd. Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda. Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo institucionalno telo. Republika Srbija i Srpska dogovorile su da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj – rekao je Vučić.

Prema njegovim rečina, iz preke potrebe naroda, rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i poručio da ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima Srbije i Srpske.

Istakao je da zastava nije samo parče tkanine, već da ona predstavlja sažetu istoriju jednog naroda.

– Zastava, kao što to naši velikani poručuju, nije parče tkanine. Zastava je sažeta istorija jednog naroda, ispisana bojama umesto stihovima i slovima. Naša trobojka, crvena, plava i bela, postala je zvanična zastava srpskog naroda u 19. veku, u vremenu kada su Evropom strujale ideje Francuske revolucije i panslovenski pokreti koji su budili nacije širom kontinenta. Ta zastava pratila je srpski narod kroz sve ratove. Lepršala je naša trobojka na grobovima na Solunskom frontu, lepršala je naša trobojka i kad je terala naciste, lepršala je i tokom NATO agresije, leprša, nikad lepša, dok živimo u miru i baštinimo njegove plodove. Leprša ona nad krovovima, iznad ulica, kao podsetnik da kontinuitet postoji, da se ne prekida lako, i da Srbiju niko ne može da uništi – rekao je Vučić.

On je pozvao građanima da danas istaknu zastavu Srbije na kućama, balkonima i prozorima.

– Sestre i braćo, kulturno jedinstvo prevazilazi dnevnu politiku. Ovaj praznik je obaveza prema budućnosti. Obaveza da ostanemo jedan narod, bez obzira na to koliko granica nas deli. Obaveza da zastavu, čistu i nepromenjenu u značenju, predamo onima koji dolaze posle nas – kazao je Vučić.

On je poručio da postoji još jedan značajan razlog zbog kog je danas organizovana svečanost u Beogradu, a to je dodela odlikovanja onima koji su svojim radom, hrabrošću, znanjem i požrtvovanošću zadužili Srbiju.

– Dragi nagrađeni, danas, uručujući vam ova priznanja, želim da poručim da vaš trud i životno delo nisu neprimećeni, da vaša ljubav prema Srbiji nije zaboravljena, i da vaša služba ima posebno mesto u srcu naše države. Upućujem vam iskrenu zahvalnost za sve što ste učinili. Neka vam ova odlikovanja budu na ponos, ali i neka budu podstrek – kazao je Vučić, ističući da posebnu zahvalnost ove godine dugujemo vatrogascima.

– Čestitam svim nagrađenima, živelo jedinostvo srpskog naroda, živela srpska zastava, živela Srpska, živela Srbija – poručio je Vučić.

Dodela odlikovanja

Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici odlikovan je Kasim Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstan – za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Kazahstan. 

Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovan je Angus Makfadijen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac – za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos očuvanju istine o stradanju srpskog naroda na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. 

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovan je Petar Božović, za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima. Odlikovani su i Predrag Đaković, Veselin Vesko Grozdanić, postuhmno profesor doktor Milica Bajčetić, orden je primio suprug.

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su Veselin Dželetović, Svetlana Popadić, Milan Stojičić, Tatjana Trajković, Nebojša Jevrić, Ivana Žigon.

Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su Karlovačka berba grožđa, Festival filmskog scenaria u Vrnjačkoj Banji, Ivan Tomašev, istaknuti operski umetnik, Zoran Čalija, akademski slikar, scenograf i reditelj.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su Centralna unija grčkih opština i gradova, Georgios Mastorakos, Dragana Matijašević, glavna medicinska sestra na Klinici za hematologiju, Ilmars Harijs Lapinš, Petar Stanojlović, Bogdan Obradović i njegov trener Aleksandar Tomić, Nebojša Đurić, Jorg Heskens, Pan ekspres DOO Lučani.

Srebrnom medaljom za zasluge odlikovani su Rade Mladenović, Crveni krst Čukarica, Subotički simfonijski orkestar, Beogradski karate savez.

Posebna pažnja na ovogodišnjoj dodeli je posvećena onima koji se danonoćno trude da naša zemlja bude sigurna i bezbedna, kao što su vatrogasci i brojni priropadnici sektora MUP Srbije.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena odlikovani su Nenad Nedić, Luka Čaušić, Aleksandar Krstić, Vlado Plemić.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost drugog stepena odlikovani su Željko Čavić, Bojan Mladenović, Nikola Isidorović, Lazar Lučić, Srđan Jovanović, Milorad Milinović, Mirko Suvačarov, Nikola Matović, Aleksandar Radosavljević.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost trećeg stepena odlikovani su Aleksandra Pavlović, Božidar Đalović, Branko Čanković, Bratislav Pavlović, Vladimir Beljinac, Vladimir Nikolić, Željko Repac, Zlatko Milovanović, Miloš Andrejević, Miloš Jovanović, Predrag Nešković, Dimitrije Jovičić.

Vlado Plemić, penzionisani vatrogasac, se potom obratio u ime svih odlikovanih.

Istakao je da mu je velika čast što ima priliku da se obrati u ime svih dobitnika, te da možda nije tome dorastao, ali da neko mora i to da uradi.

S obzirom na to da je penzionisan, kazao je da ga je poziv u pomoć za situciju koja je zadesila Deliblatsku peščaru posebno ganula.

– Stavljam se u svrhu Republike Srbije i mog sektora i načelnika koji me pozvao posle četiri godine penzije – rekao je on, te dodao da se u svojoj karijeri dugoj preko četiri decenije nije sreo sa požarom kao onim koji je zadesio Deliblatsku peščaru.

Kazao je da su na tom terenu svi bili na istom zadatku, nezaivisno koji čin ima, odakle dolazi i koliko staža je iza njega.

– Znali smo da samo tako možemo stići do cilja – rekao je Plemić.

Rekao je da je svaki korak dobro isplaniran, bez sujete, svađe, sukoba i pored sveg umora zajedno su delovali kao jedan da bi spasili Deliblatsku peščaru i da im je bio cilj da spreče vatrenu stihiju da uništi ono što je godinama stvarano.

Plemić je kazao da se ne smeju zaboraviti ni vatrogsaci koji su delovali na drugim zadacima.

Zahvalio se i prijateljima iz inostranstva koji su pružili ruku Srbiji kada joj je to trebalo. Takođe, posebno je zahvalio i meštanima koji su im nesebično pomagali.

Plemić ističe da mu je kao penzionisanom vatrogascu drago kada vidi da se nabljaju nova vozila, da se broj vatrogasaca povećava i neprestano prave bolji uslovi za rad vatrogasaca.

Posebnu zahvalnost je izrazio predsedniku Vučiću na podršci, svim pozivima, poseti u Peščari i na pruženoj pomoći.

Poručio je i to da je ovo odlikovanje čast, ali i obaveza koja treba da se opravda. Poželeo je brz oporavak kolegama vatrogascima koji su povređeni tokom intervencije na Stolovima.

Himna “Bože pravde” na početku ceremonije

Ceremonija uručenja odlikovanja organizovana je u Palati Srbija.

Svečana ceremonija počela je intoniranjem himne Srbije “Bože pravde”.