Najskuplja tajna bivše Jugoslavije! Tito spucao milijarde dolara u grad u planini: Napravili bunker da izdrži nuklearni rat, pa ga digli u vazduh!

Duboko ispod planine Plješevice, na granici današnje Bosne i Hercegovine i Hrvatske, decenijama se krio jedan od najimpresivnijih vojnih objekata bivše Jugoslavije. Podzemni aerodrom Željava kod Bihaća, poznat pod kodnim nazivom “Objekat 505”, bio je čitav grad ispod zemlje – sa hangarima, radionicama, komandnim centrima, skladištima i prostorom za desetine borbenih aviona.

Ovo ogromno vojno čudo izgrađeno je u vreme Josipa Broza Tita, a njegova glavna posebnost bila je upravo ono što se spolja gotovo nije moglo videti – 3.500 metara podzemnih tunela ukopanih u planinu.

Kompleks je bio projektovan tako da može da izdrži direktan nuklearni udar snage oko 20 kilotona.

Grad ispod Plješevice

Željava je građena tokom hladnoratovskog perioda, a u funkciju je stavljena 1968. godine. Podzemni deo činile su tri velike galerije povezane u obliku slova M, dok su hodnici i prateće prostorije činili čitav lavirint ispod zemlje.

U ogromnim galerijama bilo je mesta za 58 borbenih aviona MiG-21, a unutra su se nalazili i komandni i operativni centri, radionice, skladišta, komunikacioni sistemi, generatorska postrojenja, prostorije za osoblje i drugi sadržaji neophodni za funkcionisanje baze.

Objekat je imao četiri ulaza, zaštićena armiranobetonskim vratima teškim oko 100 tona. Čitav podzemni sistem bio je napravljen tako da baza može da funkcioniše i u slučaju napada i izolacije od spoljnog sveta.

A iznad zemlje nalazilo se još nešto što je Željavu činilo kompletnim aerodromom – pet pista.

Avioni su nestajali u planini

Željava nije bila samo sklonište za avione. Bila je prava operativna vojna baza.

Avioni su sa spoljašnjih pista ulazili u podzemni kompleks i tamo bili smeštani, servisirani i pripremani za nove zadatke. U slučaju opasnosti, borbeni avioni mogli su da budu sklonjeni duboko u planinu, daleko od pogleda i potencijalnog napada.

Posebno važan deo sistema bio je radar na vrhu Plješevice, koji je služio za nadzor i kontrolu vazdušnog prostora.

Zbog svega toga Željava je bila jedna od najvažnijih i najstrože čuvanih vojnih baza tadašnje Jugoslavije.

Čuvala je i ljude i avione

Veličina kompleksa najbolje se vidi kada se u obzir uzmu svi njegovi sadržaji. Ispod zemlje nije postojao samo prostor za avione već čitava infrastruktura koja je omogućavala da baza funkcioniše kao samostalna celina.

U tunelima su bili sistemi za ventilaciju i pročišćavanje vazduha, struja, voda, skladišta goriva i municije, radionice, komunikacioni i komandni centri, kao i prostorije za svakodnevni život osoblja. HRT navodi da je baza bila projektovana da može da funkcioniše oko 30 dana bez spoljne pomoći.

I upravo je to bila ideja – ako dođe do velikog rata, najvredniji deo vazduhoplovstva trebalo je skloniti pod zemlju.

Napravljena da preživi nuklearni udar

Najneverovatniji detalj čitave priče jeste zaštita kompleksa.

Željava je projektovana da izdrži nuklearni udar snage oko 20 kilotona, odnosno približno snagu bombe bačene na Nagasaki. Masivna vrata, zaštitne komore, debeli betonski zidovi i položaj duboko u planini trebalo je da zaštite bazu od katastrofalnog napada.

Drugim rečima, Jugoslavija je napravila bazu čija je svrha bila da i u najgorem mogućem scenariju sačuva avione, ljude i komandni sistem.

Milijarde dolara ispod zemlje

Koliko je projekat bio ogroman govori i cena koja se u zavisnosti od izvora kreće od tadašnjih četiri do 8,5 milijardi dolara. Zbog toga se Željava često opisuje kao jedna od najvećih i najskupljih vojnih investicija bivše Jugoslavije.

Za tadašnju Jugoslaviju to nije bio običan aerodrom, već strateški objekat od ogromnog značaja.

A onda je sve otišlo u vazduh

Željava je radila do početka ratova devedesetih.

Kada je postalo jasno da bi baza mogla da padne u ruke protivničkih snaga, doneta je odluka da se uništi. Dana 16. maja 1992. godine počelo je miniranje kompleksa.

Prva eksplozija odjeknula je u 5.20 ujutru, potom su usledile eksplozije na pistama, a u 6.47 snažna detonacija odjeknula je duboko u planini. Četiri ulaza u podzemne hangare bila su zarušena.

Prema nekim izvorima, za onesposobljavanje kompleksa upotrebljeno je oko 50 do 60 tona eksploziva.

Tako je nastao neverovatan paradoks – vojni kompleks napravljen da preživi nuklearni udar na kraju je uništen eksplozivom koji je postavila sopstvena vojska.

Mračni lavirint ispod planine

Danas je od nekadašnjeg vojnog giganta ostao napušten kompleks.

Piste su uglavnom zarasle, objekti su devastirani, a duboko ispod Plješevice i dalje postoje kilometri tunela i galerija. Ono što je nekada bilo jedno od najmodernijih vojnih postrojenja u Evropi danas izgleda gotovo nestvarno – kao scenografija za film o hladnom ratu.

A kada se zna šta se tu nekada nalazilo, prizor je još fascinantniji – ispod planine postojao je aerodrom sa desetinama aviona, komandnim centrima, radionicama i kompletnom infrastrukturom, napravljen da preživi nuklearni rat.

I sve je na kraju završilo u ruševinama.