ŽUTA kuga u mračno vreme režima Borisa Tadića od javnog sektora napravila je rupu bez dna, u koji su zapošljavani baš svi kadrovi Demokratske stranke i satelita. U jednom trenutku državi je pretio totalni kolaps, a glavna tema 2010. godine, kad je postalo jasno da Srpska napredna stranka nezaustavljivo raste, bilo je “odmrzavanje” plata u javnom sektoru.
Foto: Printskrin
Nezasiti funkcioneri DS-a, zaposleni po javnim preduzećima, često sa paralelnim funkcijama u opštinskim, pokrajinskoj i republičkoj Skupštini, žurili su da sami sebi povećaju plate usred finansijske krize.
Još važnije, glasačka mašinerija DS-a, koja nije radila u fabrikama, jer ih nije bilo, bila je “državna briga”. Na stotine hiljada njih tražilo je veće plate od premijera Mirka Cvetkovića, koji je funkciju obavljao samo na papiru.
Šoškić sa sobom doneo bedu i finansijski slom
Čitavu ekonomiju vodio je Boris Tadić sa uskim krugom poslušnika oko sebe. Među najodanijima, kao specijalista za zadovoljavanje apetita stranačke mašinerije, istakao se Dejan Šoškić.
On je na mestu guvernera NBS-a sredinom 2010. godine nasledio katastrofalnog Radovana Jelašića, koji je zemlju zamalo gurnuo u provaliju.
Šoškić je sa sobom u NBS doneo i plan povećanja plata u javnom sektoru, s obzirom da su izbori bili neizbežni. Rejtinzi DS-a su do te mere opali da je cela zemlja samo iščekivala trenutak kada će SNS pobediti i zauvek ugasiti žuto preduzeće.
S jedne strane masivna stranačka mašinerija u javnom sektoru, a s druge strane izbori koji kucaju na vrata i otkucavaju poslednje dane vladavine žutih. Izbor je za Borisa Tadića bio lak. Umesto države, on je izabrao vlast, fotelje i mašineriju.
Na propast upozoravao i MMF
“Odmrzavanje” plata u javnom sektoru i penzija moglo bi destabilizovati srpsku ekonomiju”, rekao je tada za B92 stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Iz MMF su suptilno upozoravali Tadića i žutu kugu da su preterali sa stranačkim zapošljavanjem, do te mere da je država ugrožena. Oni su govorili o tome da je “sektor javnih preduzeća još uvek preglomazan, pa bi restrukturiranje dalo veće šanse za razvoj privatnog sektora”.
Štaviše, tada se govorilo i o privatizaciji 10 velikih državnih preduzeća, pa je raspisivan i tender za prodaju Telekoma. Na spisku su bili i JAT, Aerodrom, EPS, RTB Bor, Železara Smederevo, Petrohemija, Zastava.
Nijedno od tih preduzeća niko nije želeo da kupi upravo zbog stranačkog zapošljavanja koje je od njih i stvorilo gubitaše i čist teret bez profita.
Bolne reforme i ekonomski uzlet Srbije
Ovakvo neodgovorno ponašanje žute kuge dovelo je do toga da je Srbija 1. januara 2014. godine bila primorana da uvede novi “solidarni porez”. Oporezovane su plate u javnom sektoru veće od 60.000 dinara, ali je problem u kojem se Srbija nalazila bio toliko ozbiljan i dubok da je već u novembru te godine takav model napušten.
Foto: Printskrin Instagram/buducnostsrbijeav
Tada je u saradnji sa najboljim svetskim ekonomistima uveden trogodišnji plan fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Veoma bolne za građane, pre svega za penzionere, mere su direktno sprečile bankrot Srbije.
Paradoksalno, iako su plate i penzije bile smanjene, hrabrost Aleksandra Vučića i mudrost njegove politike nagrađena je nezapamćenom podrškom na izborima.
Uspešno se boreći sa budžetskim deficitom na istorijskom nivou od 8 odsto BDP-a, javnim dugom od 80 odsto BDP-a, Vučić je za samo tri godine uspeo da podigne zemlju iz pepela.
Plate u zdravstvu, na primer, počele su da rastu već 2016. godine, a penzije su podignute već 2018. godine na samom kraju programa. Uspešna borba protiv sive ekonomije i bolja naplata prihoda, uz monetarnu stabilnost od Srbije su stvorili najpoželjniju destinaciju za strane investicije.
Šampion investicija i ekonomski tigar Balkana, Srbija danas ubira plodove mudre i pre svega hrabre politike Aleksandra Vučića na samom početku vladavine.
Narod je najveća snaga Srbije, to je Vučić ponovio nebrojeno puta. Narod koji je njemu tada dao poverenje da načini bolne, ali potrebne korake, danas uživa sa prosečnom platom od 1.000 evra i najvećim ekonomskim rastom u Evropi.
Istoričari će zapisati da sve ovo ne bi bilo moguće da iz državne uprave i sa funkcija nije očišćena žuta kuga, Boris Tadić, Dejan Šoškić i slični.
Njihovo stranačko zapošljavanje je zamalo sahranilo Srbiju, a ona je vaskrsla isključivo zahvaljujući srpskim patriotama, spremnim da zbog nje trpe kritike, uvrede, blaćenja, napade, ugrožavanje života. Na kraju, bez Srbije nema ni nas, zato bi trebalo svima da bude na prvom mestu.
(24sedam)
