Možeš da osvojiš NBA ligu, da postaneš najbolji košarkaš koga je svet ikada video, da zaradiš milione i da ti u Americi gotovo sve bude nadohvat ruke.
A onda sedneš i pričaš o, Stojadinu, o vremenu kada nije bilo dovoljno ni za patike. Pričao je Nikola Jokić o teškom životnom periodu i ponovo je pokazao onu skromnu stranu sebe.
Profimedia
Najbolji srpski košarkaš i igrač Denver Nagetsa, gostovao je u podkastu “Jao Mile” kod nekadašnjeg saigrača Mileta Ilića i, kao što to obično biva kada Jokić malo duže priča, dobili smo svašta zanimljivo od popularnog Džokera.
Pričao je za početak o svojoj porodici, svojoj deci.
– Sad kad sam igrao za reprezentaciju, porodica je otišla na more, imamo kumu u Crnoj Gori i bili su na brodu. I kuma pita Ognjenu ‘Hoćemo li i tatu da zovemo dogodine?’, a Ognjena kaže ‘Ali tata moj ne voli brod’. Već vide i osete ko šta voli i ko je šta. Mislim da ne obraćaju previše pažnje na košarku. Vole da dođu na utakmice, jer je tamo maskota, Roki, a Ognjena to voli. Voli ambijent, ali kao košarkaša mislim da me neće ni zapamtiti. A, kako će pričati drugarima? Voleo bih da kažu da sam ih vodio svuda, u igraonice, na igrališta, imamo tamo neki spust za sanke, idemo i tamo, pa bih voleo da pamte da sam ih vodio svuda, kao i mene što su moji roditelji vodili – ispričao je Jokić.
Nije sve bilo tek tako lako za Jokića. Nekada, kako kaže, nisu imali auto.
– Možda neku normalnost, ali teško će to… Evo, imamo bazen, njima je bazen normalnost. Njima je dobar auto normalnost, oni i ne znaju za drugo. Tata je vozio ‘Stojadina’, nekad nismo imali auto. Možda je ta normalnost neka koju bih voleo da bude oko njih i da razmišljaju normalno – ispričao je Nikola Jokić.
