Iz finansija pravo u vinograd: Zasadio 900 čokota bez dana iskustva, a nisu mu uspevale ni muškatle na terasi

Magistar ekonomskih nauka Branislav Anđelić godinama je radio u finansijama, IT sektoru i građevinskoj industriji. Dan mu je, kako kaže, često prolazio za radnim stolom – uz 12 do 15 sati rada i gotovo bez fizičke aktivnosti.

Plac u zaseoku Zaklopače, sa pogledom na Dunav, kupio je zbog potpuno drugačijeg plana. Želeo je vikendicu i mesto za odmor kada ode u penziju. Nije planirao da postane vinar, a još manje da postane jedan od pionira organskog vinogradarstva u Srbiji.

“Niko u mojoj porodici nije se bavio poljoprivredom”

Na tridesetak ari placa koji je imao, ostala je velika livada. Planirao je da zasadi nekoliko krušaka, breskvi i šljiva, a da ostatak pretvori u travnjak koji će povremeno kositi. Međutim, promeni plana doprineo je prijatelj sa porodičnom vinogradarskom tradicijom. Predložio mu je da napravi vinograd i uđe u organsku proizvodnju.

Anđelić je otišao na Institut u Sremske Karlovce, probao vina od otpornih sorti, izabrao panoniju i izračunao da mu je za plac potrebno 900 čokota.

– Ništa apsolutno nisam znao o poljoprivredi. Meni su umirale muškatle na terasi. Svi u mojoj porodici, i sa mamine i sa tatine strane, pet generacija unazad su iz Beograda, sa asfalta, i niko se nikada nije bavio poljoprivredom – priča Anđelić za „Blic Biznis“.

Tek na jesen, prijatelj je video vinograd i objasnio mu da je mislio na svega 20 čokota. Anđelić ih je tada već imao 900.

Meseci košenja i čupanja trave

Usledili su meseci predanog rada – košenje, čupanje trave i stalna briga o svakom čokotu. Posle svega uloženog, Anđelić je bio siguran da želi da nastavi tim putem. Tako je nastala vinarija Plavinci.

Vinograd je prvobitno zamišljao kao hobi za penziju, ali okolnosti su mu promenile planove. Kada je izbila svetska ekonomska kriza, firma koju je osnovao sa kolegama ostala je bez klijenata i na kraju je zatvorena, pa je tako dobio vreme da se ozbiljnije posveti vinogradu.

U Srbiji tada, kako kaže, gotovo nije imao od koga da uči o organskoj proizvodnji grožđa, zbog čega je znanje tražio u stranoj literaturi i kod organskih vinogradara u Americi, Kanadi, Austriji i Italiji. Kasnije je završio i specijalističke studije organskog i biodinamičkog vinogradarstva i vinarstva na Univerzitetu u Salamanki u Španiji.

Od prvih čokota do nekoliko vrsta vina

Od prvih 900 čokota priča je prerasla u ozbiljnu proizvodnju. Plavinci su se tako svrstali među prve vinarije u Srbiji čija su vina dobila organski sertifikat. Danas proizvode belo, crveno, roze i oranž vino. U svojim vinogradima Anđelić gaji panoniju, regent i marselan, dok tamjaniku nabavlja od organskog proizvođača.

Ono što je počelo kao nespretan pokušaj čoveka koji, kako sam kaže, nije uspevao da održi ni muškatle na terasi, vremenom je postalo ozbiljna vinska priča. Iza Plavinaca danas stoje godine rada, učenja, stalnih kontrola i sertifikata koji se obnavlja svake godine.

Upravo takve priče najbolje pokazuju koliko su znanje, istrajnost i vera u održive ideje važni za razvoj organske proizvodnje. Njih već 15 godina prepoznaje i podržava NLB kroz konkurs NLB Organic, koji će i ove godine nagraditi najbolje projekte u čak pet kategorija organske biljne i stočarske proizvodnje. Povodom jubileja, konkurs je obogaćen i novom kategorijom „Čuvari starih sorti”, namenjenom proizvođačima koji čuvaju i neguju stare sorte voća i povrća iz Srbije.

Do sada je NLB Organic konkurs podržao više od 50 ideja koje doprinose očuvanju zemljišta i biodiverziteta, dok će imena novih pobednika biti poznata do kraja oktobra 2026. godine.