SLIKE ATOMSKE BUDUĆNOSTI SRBIJE: Nakon četiri decenije zabrane, kreće nuklearni program

MINISTARKA rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da će prva faza nuklearnog programa u Srbiji biti završena sredinom naredne godine.

Đedović Handanović je, na panelu “Energetska bezbednost 2.0: Od diverzifikacije do otpornosti sistema” u okviru konferencije “BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori”, rekla da je Srbija u poslednje četiri godine doživela napredak u oblasti energetike, a jedan od najvažnijih koraka je početak realizacije prve faze nuklearnog programa.

– Ukinuli smo našu odluku o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i započeli prvu fazu nuklearnog programa. To je bilo zabranjeno zakonom od 1989. godine, tako da smo otključali važan i snažan potencijal i počeli da radimo na tome, na realizaciji i završetku prve faze, koja je u toku i trebalo bi da se završi sredinom 2027. godine – kazala je ministarka.

Navela je i da su u Srbiji diverzifikovane rute gasa, završetkom gasnog interkonektora Srbija – Bugarska.

– Dodali smo nove proizvodne kapacitete za proizvodnju električne energije, kako iz obnovljivih izvora, tako i dodavanjem više bazne energije, oko 426 megavata. Započeli smo seriju novih investicionih projekata koji će doneti veću diverzifikaciju u sektoru gasa završetkom gasnih interkonektora između Srbije i Severne Makedonije, kao i Rumunije. Imamo prilično detaljne planove i već smo započeli radove, posebno na južnim deonicama, interkonektoru Srbija – Severna Makedonija, kako bismo imali dodatnu rutu snabdevanja pored one koju imamo dalje na istoku i pored diverzifikovanih količina gasa koje već dobijamo iz interkonektora sa Bugarskom – dodala je ona.

Naglasila je i da se Srbija susrela sa izazovima u energetici, ali pravovremenim merama, građani nisu osetili posledice. Ministarka Đedović Handanović najavila je i da će se regionalni samit Srbije, Grčke, Bugarske i Severne Makedonija održati 6. oktobra u Nišu. Na pitanje moderatora da li Srbija prihvata da će na putu ka članstvu u EU morati da se usaglasi sa sankcijama Rusiji i prekine zavisnost od ruskih energenata, ministarka je poručila da Srbija vodi sopstvenu spoljnu politiku u najboljem interesu i radi zaštite interesa sopstvenog naroda.

– Ne treba mešati pritiske sa partnerstvima, jer u teškim vremenima taj jedan dobavljač kojeg imate, ukoliko ga imate, može biti veoma koristan, odnosno može se pokazati kao veoma koristan – rekla je ministarka.

Kazala je i da je Srbija imala, kao i većina Evrope, partnerstvo sa Rusijom u energetskom sektoru još od devedesetih godina.

– U tom smislu smo se oslanjali na sigurno i pouzdano snabdevanje gasom pod veoma konkurentnim uslovima, i to partnerstvo je bilo na obostrano zadovoljstvo obe strane. Sada su se stvari geopolitički promenile u Evropi, i zbog toga su neke od zemalja, ili većina zemalja EU, prekinule snabdevanje, rekla bih i na izvesnu štetu sopstvenih ekonomija, konkurentnosti, pa čak i sigurnosti snabdevanja za svoje građane. Srbija je vodila sopstvenu spoljnu politiku prema svom najboljem znanju i u najboljem interesu i zaštiti interesa sopstvenog naroda – dodala je Đedović Handanović.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson je naveo da ta zemlja može da pomogne Zapadnom Balkanu u energetskoj diverifikaciji na više načina.

– Govorili ste o regionu kao celini. Pojedinačno, sve su to male zemlje i mala tržišta. Ako svaka od njih krene sama, sa jedinstvenim, posebno kreiranim rešenjima, to će biti preskupo i neefikasno. Zato mislim da je važno povezati zemlje ovog regiona i pokušati da pronađemo zajednička rešenja, da pronađemo načine na koje mogu da sarađuju, da povežu tržišta i usklade trgovinu. To će doprineti otpornosti i učiniti energiju pristupačnijom – rekao je Ferguson.

On je tako odgovorio na pitanje moderatora kakvu ulogu Velika Britanija može da ima u diverzifikaciji energetike na prostoru Zapadnog Balkana, dodajući da je povezivanje zemalja regiona jedna od stvari koje Velika Britanija želi da uradi.

– To je jedna od stvari koje smo pokušali da uradimo tokom našeg prošlogodišnjeg predsedavanja Berlinskim procesom. To je nešto što smo veoma spremni da nastavimo – rekao je Ferguson.

Naveo je da Velika Britanija može pomoći zemljama regiona i svojim iskustvom u tranziciji na obnovljive izvore energije.

– Danas oko 73 odsto naše električne energije dolazi iz čistih izvora. Cilj nam je da do 2030. godine pređemo na potpuno čistu energiju, što u praksi definišemo kao 95 odsto – dakle, za samo nekoliko godina. Uspeli smo da prepolovimo emisije između 1990. i 2024. godine, dok smo istovremeno povećali našu ekonomiju za 80 odsto – rekao je Ferguson.

Ocenio je da je pitanje pristupačnosti energije i njene cene, poslednjih godina postalo mnogo važnije, s obzirom na ogromne oscilacije cena.

– Ako domaćinstva i kompanije ne mogu da priušte energiju koja im je potrebna za povećanje produktivnosti i podsticanje inovacija, onda to više nije energetska bezbednost u bilo kom suštinskom političkom smislu – rekao je Ferguson.

Dodao je da Velika Britanija smatra da je tranzicija ka zelenoj energiji važna ne samo zbog klimatskih promena, već i zbog geopolitičkih razloga. Predsednik kompanije Westinghouse Electric Company Petr Bžežina je, odgovarajući na pitanje kakvu ulogu nuklearna energija može imati u energetskom sektoru Zapadnog Balkana, naveo da će nuklearna energija imati veoma važnu ulogu u budućem globalnom energetskom miksu.

– Danas vidimo da se mnoge zemlje ili vraćaju nuklearnoj energiji, ili po prvi put ulaze u oblast nuklearne energije. Kompanija Westinghouse, čija se tehnologija koristi u više od 50 odsto instaliranih nuklearnih kapaciteta u svetu, ima iskustvo koje može da pomogne vladama da prođu kroz proces ulaska u nuklearnu energetiku, odnosno povratka nuklearnoj energiji nakon možda nekoliko godina bez ulaganja u ovu oblast – rekao je Bžežina.

Istakao je da je Westinghouse danas globalna kompanija, sa oko polovine svoje radne snage u Evropi, dodajući da trenutno sarađuju sa vladama Poljske, Bugarske i drugih evropskih zemalja. Bžežina je dodao da nuklearna energija danas postaje tema saradnje između vlada, kao i da Westinghouse trenutno razgovara o saradnji sa nekoliko zemalja u Istočnoj Evropi.

BELTALKS organizuje organizacija GLOBSEC zajedno sa regionalnim i evropskim partnerima, kao platformu na visokom nivou posvećenu unapređenju saradnje, konkurentnosti i održive ekonomske transformacije širom Evrope.

Prvo izdanje konferencije BELTALKS održano je u decembru 2025. godine, uz učešće najviših srpskih funkcionera, među kojima je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

(Tanjug)