BURA U BiH ZBOG PROTERIVANJA SRPSKIH DIPLOMATA Konaković ne odustaje, Cvijanović i Vranješ ga optužuju za POLITIČKI CIRKUS (VIDEO)

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković doneo je odluku da proglasi nepoželjnim i neprihvatljivim vojnog atašea ambasade Srbije i predstavnika BIA u BIH. To nije prošlo bez reakcija, član predsedništva BiH Željka Cvijanović uzvratila mu je da “sebi pripisuje prava koja nema”, dok je ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ ocenio da je to “jeftini pokušaj prikupljanja političkih poena”

Dva srpska državljana, članovi diplomatskog osoblja Ambasade Srbije u Sarajevu, proterana su iz Bosne i Hercegovine odlukom šefa diplomatije BiH. Milan Dulanović i Darko Maksimović proglašeni su nepoželjnim osobama, a Konaković navodi da je odluku doneo u okviru svojih ovlašćenja.

– Milan Dulanović, vojni ataše Srbije u Ambasadi Srbije, i Darko Maksimović, savetnik predstavnika BIA, imaju 48 sati da napuste Bosnu i Hercegovinu. Poništićemo, naravno, sve ove diplomatske kartice – rekao je Konaković.

Dulanović i Maksimović imaju pravo na žalbu. Konaković, međutim, ne odustaje ni od povlačenja dela osoblja iz Ambasade BiH u Beogradu, za šta, kako kaže, ima nadležnost. Istovremeno, povučena je saglasnost na zajedničku deklaraciju o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, koja je trebalo da bude potpisana u Crnoj Gori 1. oktobra.

– Ljudima će biti malo teže, ali je bolje da u takvu Srbiju, u takav Beograd, kod takvog Vučića, ljudi ne svraćaju. Objasnićemo celom svetu ko su ti ljudi – rekao je Konaković.

“Nema pravo da govori u ime cele BiH”

Ova odluka podigla je buru u BiH. Cvijanovićeva se odmah usprotivila i rekla da Konaković nema nikakvo pravo da govori u ime cele BiH, da Republika Srpska ne učestvuje u njegovim nalozima.

– Kada kažem Republika Srpska, to vam znači 49 odsto teritorije BiH, to je jedna stvar, a druga je da se Konaković petlja u nadležnosti kojima ne raspolaže, jer on nema nadležnosti Predsedništva koje je zaduženo za spoljnu politiku – rekla je ona.

Što se tiče vojnih atašea, naglasila je da ministar inostranih poslova nije nadležan da utvrđuje ni da li oni mogu da dođu, ni da li oni treba da odu. Cvijanovićeva je napomenula da je jedan od te dvojice službenika Ambasade Srbije već napustio BiH ne zbog Konakovića, nego iz sasvim drugih razloga.

– Čak mislim da je pravio i oproštajne susrete i slično – dodala je Cvijanovićeva.

Ocenila je i da je to “samo hir Konakovićev” i najavila je da će od nadležnih institucija zatražiti informaciju da li postoji bilo kakav razlog da se Konaković ponaša na ovaj način ili je on ovo sve zloupotrebio za neku promociju i pokazivanje, “junačenje pred njegovom publikom”.

“Jeftini pokušaj prikupljanja političkih poena u utakmici koju već gubi”

Konakovićev potez kritikovao je ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ, koji je rekao da je to “jeftini pokušaj prikupljanja političkih poena u utakmici koju već gubi”.

– Što se tiče njegovih prava, on očigledno ne zna pravni okvir, a tako olako iznosi takve stavove. Dakle, kada je reč o zaposlenima u Ambasadi, to su državni službenici koje štiti zakonski okvir koji definiše poziciju državnog službenika u javnoj upravi BiH. On ne može da negira ni njihova rešenja, ne može da im on određuje mandate. Dakle, onog momenta kada su oni se našli u Ambasadi sa rešenjem koje su dobili, oni na osnovu toga imaju određena prava – naveo je Vranješ u izjavi za RTRS.

Reagovalo je i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštenjem u kojem navodi da takva odluka šefa diplomatije BiH ne doprinosi smirivanju političkih tenzija. Navode da Konaković izuzetno teške i bolne teme iz zajedničke prošlosti koristi kao instrument dnevne politike i izborne kampanje.

Šolaja: Ishitren politički potez, poruka krajnje nelogična

A Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije ocenio je da odluku ne treba posmatrati kao diplomatski potez, već kao politički ishitren odgovor na otvorena pitanja. Prema njegovim rečima, u ovom slučaju može se govoriti o populizmu, politikanstvu i političkoj retorici, ali ne i o diplomatiji.

Šolaja ističe i to da se drugi politički akteri iz Sarajeva nisu oglašavali tim povodom, što, kako ocenjuje, takođe privlači pažnju. Smatra da je poruka koju je Konaković želeo da pošalje krajnje nelogična.

– Govori se o prekidu, ili u svakom slučaju o redukovanju odnosa sa Srbijom, a onda o premeštanju konzularnih poslova iz Beograda u Novi Pazar. Novi Pazar je u Srbiji, tako da regulisanje odnosa sa Srbijom i svođenje tih odnosa na minimum na taj način, u suštini, ne menja ništa, osim što otežava fizičkim licima da koriste konzularne usluge – kaže Šolaja.

Prema njegovoj oceni, takvi potezi mogli bi dodatno da uslože odnose Beograda i Sarajeva. Ipak, ukazuje na to da Predsedništvo BiH o proterivanju diplomata nije donelo zvaničnu odluku.

– Mislim da neće doći do nekih formalnih zahlađenja u odnosima, ali ovo svakako može biti problem u narednom periodu. Ne verujem da će se ova vrsta retorike stišati, bar ne u ovom periodu predizborne kampanje u ovoj državi – rekao je on.

Konaković (ne)ima pravo

Povela se polemika i da li Konaković ima pravo na ovu odluku. Da ministar ima pravo povući osoblje iz ambasade, kaže Josip Brkić, njegov zamenik.

– Ministar Konaković, u skladu sa pravilnikom o slanju u DKP, ima pravo poslati i vratiti državne službenike. Trebalo bi neko vreme da se sve administrativno-tehničke stvari završe u zemlji prijema. Prebacivanje konzularnih nadležnosti na druge DKP, ne mislim da će to pomoći građanima BiH. Predsedništvo je zaduženo za imenovanje i opoziv veleposlanika i generalnih konzula – kaže Brkić.

U tome je usamljen. Profesor međunarodnih odnosa Miloš Šolaja kaže da nadležnost u oblasti spoljne politike ima isključivo Predsedništvo Bosne i Hercegovine i zato, ocenjuje Šolaja, ministar spoljnih poslova nema ovlašćenja da samostalno redukuje odnose sa drugom državom, niti da ih svodi na minimum.

– Zapravo, ne može ni to. Naprosto, spoljnu politiku Bosne i Hercegovine vodi Predsedništvo Bosne i Hercegovine, koje se o svemu ovome nije oglašavalo – podvukao je Šolaja.

(Euronjuz/Tanjug)