POREZ na imovinu mnogi doživljavaju kao obavezu koja se automatski vezuje samo za vlasnika nekretnine. Međutim, propisi obuhvataju više situacija, a pogrešni podaci ili kašnjenje sa uplatom mogu da naprave dodatni trošak.
Foto: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia
Porez na imovinu jedna je od redovnih godišnjih obaveza građana i firmi u Srbiji, ali način na koji se obračunava i dalje izaziva brojne nedoumice. Vlasnicima često nije jasno zbog čega se iznosi razlikuju od grada do grada, koja zemljišta se oporezuju i da li obaveza postoji kada je kuća prazna ili se plac ne koristi.
Dodatnu zabunu stvara činjenica da evidenciju i naplatu vode lokalne samouprave. Način informisanja i dostupnost elektronskih usluga zato mogu da se razlikuju u zavisnosti od mesta u kojem se nepokretnost nalazi.
Ukoliko građanin nema jasan uvid u zaduženje ili propusti rok za uplatu, na osnovni dug može da bude obračunata zatezna kamata.
Porez ne plaćaju samo vlasnici nekretnina
Najčešći poreski obveznik jeste osoba koja ima pravo svojine nad stanom, kućom, poslovnim prostorom ili drugom nepokretnošću. Međutim, obaveza plaćanja poreza ne mora uvek da bude vezana isključivo za formalnog vlasnika.
Porez može da bude obračunat i osobi koja koristi nepokretnost u javnoj svojini, kao i licu koje njome faktički raspolaže iako nije upisano kao vlasnik. U određenim slučajevima poreska obaveza može da pređe i na primaoca finansijskog lizinga, u skladu sa ugovorom.
Važno je i to što porez ne zavisi od prihoda koji nekretnina donosi. Drugim rečima, nije presudno da li se stan izdaje, da li je kuća useljena ili da li se zemljište aktivno koristi. Sama činjenica posedovanja ili korišćenja nepokretnosti može da bude dovoljna za nastanak poreske obaveze.
Koje nekretnine podležu oporezivanju?
Porez na imovinu najčešće se vezuje za stanove, kuće i poslovne objekte, ali obuhvata i određene vrste zemljišta.
Prema informacijama koje prenosi Biznis Kurir, oporezuju se građevinsko, poljoprivredno i šumsko zemljište čija površina prelazi 10 ari. Poreska obaveza može da postoji i kod određenih oblika javne imovine koja je data na korišćenje fizičkim ili pravnim licima.
Jedna od čestih zabluda jeste da se porez ne plaća ako objekat stoji prazan ili se zemljište ne obrađuje. Međutim, to što se nepokretnost ne koristi aktivno ne znači da poreska obaveza automatski prestaje.
Od čega zavisi visina poreza?
Visina poreza određuje se na osnovu procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti i poreske stope koju propisuje lokalna samouprava.
Osnovni princip obračuna podrazumeva da se poreska osnovica pomnoži odgovarajućom stopom. Ipak, konačan iznos ne zavisi samo od vrednosti nekretnine. Na račun mogu da utiču vrsta imovine, njena namena, površina i zona u kojoj se nalazi.
To praktično znači da dva stana iste kvadrature ne moraju imati isti iznos poreza ukoliko se nalaze u različitim delovima grada ili u različitim opštinama.
Stambeni objekti najčešće imaju niže poreske stope od poslovnih prostora ili pojedinih vrsta zemljišta. U skladu sa zakonom i odlukama lokalne samouprave, moguće je primeniti i određena umanjenja.
Pogrešni podaci mogu da promene zaduženje
Za pravilan obračun veoma je važno da podaci o nepokretnosti budu tačni. Površina objekta, njegova namena i pravni status direktno utiču na utvrđivanje poreske obaveze.
Ukoliko evidencija sadrži grešku, građanin može dobiti zaduženje koje ne odgovara stvarnom stanju. Zbog toga poresko rešenje ne bi trebalo samo odložiti, već proveriti da li su svi navedeni podaci ispravni.
Informacije o dugu i uplatama mogu se dobiti u lokalnoj poreskoj upravi prema mestu na kojem se nepokretnost nalazi. Tamo obveznici mogu preuzeti rešenje, proveriti stanje duga i dobiti instrukcije za plaćanje.
Sve veći broj lokalnih samouprava omogućava i elektronsku proveru. Putem dostupnih portala moguće je videti trenutno zaduženje, istoriju uplata i eventualni dug, bez odlaska na šalter.
Porez se plaća četiri puta godišnje
Porez na imovinu u Srbiji plaća se u četiri rate tokom godine, a rokovi dospevaju u februaru, maju, avgustu i novembru.
Ovakav raspored omogućava da se godišnja obaveza podeli na manje iznose, ali zahteva redovno praćenje uplata. Ako rata ne bude plaćena na vreme, obračunava se zatezna kamata.
Dug koji se ne izmiruje može u određenim slučajevima dovesti i do prinudne naplate. Zato je preporučljivo povremeno proveriti poresko stanje, naročito ako rešenje nije stiglo na očekivanu adresu ili ako je u prethodnom periodu došlo do promene vlasništva, površine ili namene objekta.
(Kurir)
