Konferencija pod nazivom “Energija kao oslonac rasta – stabilnost sistema i konkurentnost privrede”, u organizaciji kompanije Wireless Media Group i Mondo INC, otvorena je danas u Beogradu u Privrednoj komori Srbije. Partneri ovog projekta su Elektroprivreda Srbije, Privredna komora Srbije i Evropska mreža preduzetništva (Enterprise Europe network).
Cilj konferencije je da se kroz diskusije i debate o ključnim aspektima energetske tranzicije u Srbiji identifikuju mogućnosti, izazovi i perspektive u oblasti obnovljivih izvora energije, nuklearne energije. Takođe, neke od tema konferemncije su i stabilnost energetskog sistema, sigurnost snabdevanja i investicije u nove kapacitete.
Konferenciju su uvodnim obraćanjima otvorili ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanovići Mihailo Vesović, zamenik predsendika PKS.
Ministarka Handanović je, govoreći o stabilnosti sistema u vreme krize, istakla da je “energetski sistem Srbije prošao kroz brojna iskušenja, od energetske krize i sukoba u svetu, do istorijski niskog dotoka Dunava”.
-
Ipak, uspeli smo da očuvamo sigurnost snabdevanja. Za razliku od zemalja u regionu, kod nas nigde nije nedostajalo goriva, niti je bilo restrikcija struje.
Kada je reč o investicijama i strateškom cilju, ona je ostakla da on ostaje nepromenjen.
-
Naš cilj jeste veća energetska bezbednost, prelazak na čistije izvore i jačanje otpornosti energetskog sektora. U te svrhe predviđena su ukupna ulaganja od 14,4 milijarde evra. U sektoru obnovljivih izvora energije OIE utrostručili smo kapacitete u poslednje četiri godine. Kako bismo balansirali tu energiju, ključni su nam strateški projekti poput izgradnje reverzibilne hidroelektrane sa japanskim partnerima i razvoj RHE Đerdap 3, koja bi mogla biti najveća reverzibilna hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi.
Govoreći o novoj gasnoj elektrani i regionalnom povezivanju, ministaka je navela da očekuje da u narednih mesec dana bude potpisan ugovor sa azerbejdžanskim Socar-om o izgradnji gasne elektrane snage oko 500 megavata u okolini Niša.
-
Uz to, nastavljamo širenje infrastrukture izgradnjom novih gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.
Kada je reč o uvođenju nuklearne energije, istakla je da nam je, zbog dotrajalosti postojećih termoblokova, neophodna dekarbonizacija i izgradnja novih kapaciteta bazne energije.
-
Zbog toga smo u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa. Plan je da sredinom 2027. donesemo konačnu odluku, do 2032. budemo spremni za izgradnju, a da potencijalna nuklearna elektrana bude na mreži posle 2040. godine.
Mihailo Vesović (PKS), istako je da je, kada razgovara sa predstavnicima svih grana privrede, energetika uvek u osnovi i problema i konkurentnosti.
-
Ne možemo o njoj pričati izolovano, jer je ona fokus svakog privrednog razvoja. Naša situacija nije laka jer smo kontinentalna zemlja, pa uslovi našeg snabdevanja, dolazak do sirovina i njihova cena, u velikoj meri zavise od globalnih okolnosti i geopolitike. Zelena tranzicija je uslovljena potrebom da se odgovori na klimatske promene koje su naša realnost. Ovog leta smo se u energetskom sektoru sa tim suočili na najbrutalniji način, od funkcionisanja hidroelektrana do mogućnosti hlađenja nuklearnih reaktora. U takvim uslovima je jako teško napraviti predvidiv okvir za celokupnu privredu.
On je istakao da je zbog ambicioznih planova vezanih za data centre i razvoj veštačke inteligencije, rast potrebe za električnom energijom više nije linearan, već postaje eksponencijalan.
-
Očigledno je da je nuklearna energija postala najrelevantniji odgovor za prevazilaženje te potrebe, a u okviru državne strategije mi se kao Privredna komora snažno zalažemo i za razvoj vodonične industrije. Za ove promene nisu dovoljne milijarde, već desetine milijardi evra investicija koje se ne mogu generisati samo na unutrašnjem planu. Ključno je pitanje kojom brzinom i po kojoj ceni ćemo doći do cilja, ali i koliko će tog novca ostati u zemlji kroz razvoj ekonomije, održavanje postrojenja i usvajanje novih tehnologija. Za to nam je potreban i snažan, prilagodljiv regulatorni sistem.
Faktor konkurentnosti
Dr Vasić: Konkuretna privreda zahteva stabilnu eneregetsku bazu
Nakon uvodnog dela, dr Jelena Vasić, rukovodilac Centra za strateške analize i analitiku PKS, predstavila je ključne pokazatelje Srbije i regiona prezentacijom „Energetika u brojkama 2026 – ključni pokazatelji Srbije i regiona”.
Ona je istakla da energetika nije samo pitanje proizvodnje i troškova, već ključni faktor konkurentnosti.
Naša misija u Privrednoj komori Srbije je da sagledamo kako možemo povećati izvoz na osnovu raspoloživih resursa. Da bi naša privreda bila konkurentna, pre svega na inostranom tržištu koje nam je primarno, energetska baza mora biti stabilna. Osnovni zadatak energetskog sistema je stabilnost. To je ključni element sigurnosti, posebno za industriju, kako bi kompanije mogle da planiraju proizvodnju i budu zaštićene od potencijalnih šokova iz inostranstva. Drugi stub je održivost. Niže emisije i promena energetskog miksa su naš osnovni zadatak, jer ne možemo da proizvodimo i izvozimo ukoliko naš energetski otisak nije održiv i klimatski prihvatljiv. Treća ključna odrednica je predvidiva cena. Privreda ne traži nužno minimalnu, već predvidivu cenu na koju može računati u razumnom vremenskom periodu kako bi planirala proizvodnju, kao i odnose sa kupcima i dobavljačima. To važi za sve grane, od industrije i poljoprivrede, do sektora usluga i trgovine – rekla je dr Vasić.
Kada je reč o zelenoj tranziciji i uslovljenosti izvoza (CO2 takse), on aje pojasnila da je industrija je najveći potrošač energije.
Svi moramo biti svesni da što je veće učešće obnovljivih izvora energije u našem energetskom miksu, to će biti veća i konkurentnost naše privrede, posebno u kontekstu novih evropskih pravila o CO2 taksama i ukupnog energetskog otiska naših kompanija.
Otvorena WMG i Mondo INC konferencija Foto: Zoran Petrović
