Pilotkinja Nataša objasnila zašto aviokompanije sve strože kontrolišu težinu ručnog prtljaga: Razlog nimalo nije bezazlen

Putnici koji među prvima stignu na aerodrom i ukrcaju se u avion sve češće zatiču pune pretince iznad sedišta. Upravo zato, previše ručnog prtljaga može da uspori ukrcavanje i odloži polazak, jer kabinsko osoblje mora da pronađe mesto za torbe ili da ih pošalje u prtljažni prostor.

Bivša pilotkinja i istraživačica bezbednosti u avijaciji Nataša Hip smatra da su jasnija pravila neophodna, jer previše prtljaga u kabini predstavlja i bezbednosni rizik.

Pravila se razlikuju od aviokompanije do aviokompanije

Virgin Australia je 2. februara 2026. promenila pravila za domaće letove. Putnici u ekonomskoj klasi mogu da unesu jednu standardnu torbu do 8 kilograma za pretinac iznad sedišta i jedan mali lični predmet koji može da stane ispod sedišta.

I Air Canada je promenila pravila, pa putnici sa najosnovnijom tarifom na letovima širom Severne i Centralne Amerike mogu da ponesu samo jedan lični predmet.

Pravila se razlikuju čak i kada je u pitanju isti tip aviona. Putnik koji leti “Boingom 737” od Sidneja do Melburna može imati različito ograničenje u zavisnosti od aviokompanije i tarife.

Kod Qantasa putnik može da ponese mali lični predmet i standardnu torbu do 10 kilograma. Druga mogućnost su dva manja komada, od kojih svaki može imati najviše 10 kilograma, uz ukupno ograničenje od 14 kilograma. Treća opcija je mali komad prtljaga i torba za odelo, uz ista ograničenja težine.

Kod niskotarifnog Jetstara ukupna dozvoljena težina ručnog prtljaga iznosi 7 kilograma, raspoređenih na najviše dva komada.

Težina prtljaga utiče na bezbednost leta

Svaki avion ima maksimalnu dozvoljenu težinu pri poletanju, u koju ulaze težina aviona, gorivo, hrana i piće, teret, piloti i kabinsko osoblje, kao i putnici i njihov prtljag.

Predati prtljag se meri na aerodromu, ali ručni prtljag ne mora uvek da bude izmeren. Kod malih aviona sa manje od sedam putnika meri se stvarna težina putnika i prtljaga. U udaljenim delovima Australije, poput Toresovog moreuza, putnici moraju da se izmere zajedno sa prtljagom.

Kod većih aviona australijski propisi dozvoljavaju korišćenje prosečne težine putnika.

Standardna težina ručnog prtljaga iznosi 7 kg po putniku

Kada je Nataša Hip počela da leti 1998. godine, standardna težina putnika u Australiji bila je 77 kilograma, bez ručnog prtljaga. Danas se za avione sa 150 do 299 sedišta, poput “Boinga 737”, računa da odrasli muškarac ima 81,8 kilograma, a odrasla žena 66,7 kilograma. Standardna težina ručnog prtljaga iznosi 7 kilograma po putniku.

Aviokompanije mogu da traže od Australijske uprave za bezbednost civilnog vazduhoplovstva odobrenje za sopstvene standarde težine putnika i kabinskog prtljaga, zbog čega se pravila razlikuju.

Aviokompanije na prtljagu zarađuju milijarde

Pravila o ručnom prtljagu nekada su bila ujednačenija, ali su ih promenile niskotarifne aviokompanije, koje dodatno naplaćuju prtljag, Wi-Fi, hranu i piće.

Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja procenjuje da će prihodi od dodatnih usluga ove godine dostići 144 milijarde dolara, odnosno oko 220 milijardi australijskih dolara. U tu sumu ulaze i naknade za dodatni prtljag.

Putnici često pokušavaju da izbegnu dodatne naknade tako što sve nose kao ručni prtljag, ali aviokompanije naplaćuju prekoračenje dozvoljene težine.

Teške torbe predstavljaju rizik i za osoblje

Teške torbe u pretincima iznad sedišta predstavljaju fizički rizik za kabinsko osoblje, koje prilikom njihovog podizanja može da zadobije povrede leđa i druge povrede.

Velike torbe stvaraju i gužvu tokom ukrcavanja, što usporava proces. U slučaju vanredne situacije, putnici koji pokušavaju da uzmu svoj prtljag umesto da ga ostave u avionu mogu dodatno da uspore evakuaciju.

Zato stručnjaci savetuju putnicima da pakuju manje stvari, kako bi se smanjila gužva, ubrzalo ukrcavanje i povećala bezbednost u slučaju vanredne situacije.

(Independent)