Андреа Кими Антонели – најпознатије лице нове генерације италијанског спорта и светског аутомобилизма.
Рођен је у Болоњи 2006. године, у породици дубоко повезаној са аутомобилизмом. Данас је возач Мерцедеса и један од главних кандидата за освајање шампионата Формуле 1.
Ипак, његова прича почела је много раније. Почела је у породици.
Његов отац Марко био је возач и власник тима АКМ Моторспорт. Управо је он сина увео у свет трка.
Кими је имао само годину дана када га је отац први пут ставио у картинг.
“Били смо на стази у Сарну, у близини Салерна. Његов отац га је узео у наручје и направио један круг. Када су се зауставили, Андреа је чврсто држао волан и смејао се. Није желео да изађе”, присетила се његова мајка Вероника за италијанске медије.
Можда је управо тај тренутак био почетак свега.
Андреа, Енди и Кими
За породицу је он увек био Андреа.
Или Енди, како га и данас зову најближи.
Име Кими, које је данас постало његов заштитни знак, није добио по бившем светском шампиону Формуле 1 Кимију Раиконену.
Његовом оцу Марку предложио га је породични пријатељ и бивши италијански возач Енрико Бертађа.
У кући је, међутим, Кими и даље пре свега Енди.
Младић из Болоње који је одрастао у аутомобилским боксовима, уз оца, мајку Веронику и млађу сестру Меги.
Кими је био као и сва остала деца. Ишао је у школу, дружио се са вршњацима и живео живот детета, упркос томе што је већ веома рано постало јасно да пред собом има велики спортски пут.
“Било нам је важно да му цео живот не буде заснован на једном једином циљу”, рекла је његова мајка.
Ипак, тај један циљ је постојао – Формула 1.
Дечак који је знао да вози Ламборгини
Пре десетог рођендана, Кими је већ умео да вози Ламборгини на легендарној стази у Северној Италији, близу града Адрија.
Седео је на очевим ногама, пратио идеалне линије кроз кривине и без проблема се носио са стазама на којима су се такмичили знатно старији возачи.
Марко Антонели је тада схватио да његов син није само дете које воли аутомобиле.
Постојало је нешто више.
“Било је довољно неколико кругова да схватите о чему се ради”, присетио се Ђовани Минарди, који је међу првима препознао његов таленат.
Кими је већ са осам година готово савршено управљао свиме што је имало мотор и волан. Али, оно што је посебно издвајало младог Италијана није била само брзина.
Умео је да контролише притисак и трему, а после неуспеха да се брзо врати. Био је још дете, али је већ показивао зрелост која је била потребна за велики спорт.
Са дугом косом и протезом на зубима, док је Формула 1 деловала као сан који је можда превелики чак и за маштање, Кими је наставио да напредује.
Мерцедес га је препознао када је имао 12 година
Његов таленат није могао дуго да остане непримећен.
Тото Волф, шеф Мерцедеса, тима у Формули 1, знао је за Антонелија још док је био дечак.
После разговора са људима који су пратили његов развој, Мерцедес је 2019. године, када је Кими имао само 12 година, уврстио младог Италијана у свој програм младих возача.
Циљ је био јасан – постепено га припремити за једноседе, тачније болид у Формули 1.
“Знали смо шта радимо. Кимија познајемо још од када је био веома мали и ризик који смо преузели био је прорачунат”, објаснио је Волф.
Кими је у Формулу 4, најнижи ранг у шампионату Фромуле, прешао 2021. године. Убрзо су стигле прве титуле.
Године 2022. освојио је италијанско првенство са 14 победа и 13 пол-позиција у 20 трка, а истовремено је постао и шампион Немачке.
У том периоду возио је са бројем 12, у част свог великог идола – легендарног Ајртона Сене.
Наредне године освојио је титуле у нове две категорије Формуле 1.
Прескочио Формулу 3 и стигао до Мерцедеса
Године 2024. Антонели је прескочио Формулу 3 и директно прешао у Формулу 2 са Премом.
После почетног периода прилагођавања, остварио је прву победу на Силверстону у спринт трци, а потом славио и у главној трци у Мађарској.
Сезону је завршио на шестом месту. Али, већ је било јасно да је Формула 1 веома близу.
Августа 2024. године први пут је возио званичну сесију Формуле 1, на слободном тренингу за Велику награду Италије у Монци.
Неколико дана касније постало је званично – Андреа Кими Антонели ће од 2025. године бити возач Мерцедеса, као замена за Луиса Хамилтона.
Имао је само 18 година. “Ризик” који је Волф помињао сада је постао стварност. У дебитантској сезони Антонели је завршио на седмом месту у шампионату и освојио три подијума.
А, онда је стигла 2026. година.
Од великог талента до лидера шампионата
У првој трци сезоне у Аустралији био је други. У Кини је освојио прву пол-позицију и прву победу у Формули 1.
Тиме је постао најмлађи возач у историји шампионата који је стартовао са првог места.
А, онда су победе почеле да се нижу. Кина, Јапан, Мајами, Канада и Монако.
Пет победа у првих шест трка.
У Монаку је освојио пол-позицију и победио, поставши најмлађи победник те трке у историји.
Уједно је остварио и гренд слем – пол-позицију, победу, најбржи круг и вођство од старта до циља.
Са 19 година и 216 дана постао је најмлађи лидер светског шампионата у историји Формуле 1.
Италија је добила новог спортског хероја.
Али, највећи тренутак тек долази.
Кими или Ферари?
Пред Велику награду Италије и трку у Монци питање међу италијанским навијачима било је једноставно:
Кими или Ферари?
Кога су желели да виде на највишем степенику победничког постоља – младог Италијана, лидера шампионата и великог талента, или Луиса Хамилтона и Ферари?
Све је указивало на то да би викенд могао да припадне Ферарију.
Италијанска екипа била је веома брза у петак на тренингу. Шарл Леклер и Луис Хамилтон били су четврти и пети у квалификацијама.
Антонели је, међутим, због промене погонске јединице морао да прихвати казну и трку започне са 19. места.
За младог Италијана све је деловало као ноћна мора.
Али, Монца понекад пише своје приче.
У “Храму брзине” статистика и логика мало значе. Антонели је почео да претиче једног ривала за другим. Бележио је све бржа времена. Напредовао.
После другог изласка сигурносног аутомобила ушао је у бокс и ставио средњетврде гуме. До краја је остало мање од 20 кругова. Антонели је већ био други.
На челу је био његов тимски колега Џорџ Расел. Разлика се брзо смањивала. Седам кругова пре краја Кими је стигао до Расела. Први покушај није успео. Излетео је са стазе и изгубио неколико секунди.
Али, није одустао. Већ у следећем покушају био је успешан.
Антонели је претекао Расела, преузео вођство и наставио да повећава предност.
После само два круга имао је готово четири секунде предности.
А, онда је пред препуним трибинама у Монци завијорила карирана застава.
Андреа Кими Антонели победио је на Великој награди Италије.
После 60 година, Италија је поново добила победника своје домаће трке.
Последњи Италијан који је у Монци славио био је Лудовико Скарфиоти 1966. године, за Ферари.
Антонели је постао тек четврти Италијан са победом у Монци, после Ђузепеа Фарине, Алберта Аскарија и Скарфиотија.
И све то после старта са 19. места.
Постао је и најмлађи победник Велике награде Италије у историји – са 20 година и 12 дана.
На подијуму више није могао да задржи сузе.
Можда ни сам још није у потпуности схватио шта је урадио.
Кими ван стазе
Ипак, иза свих рекорда и победа и даље стоји исти онај дечак из Болоње.
Везан за породицу. За оца Марка, мајку Веронику и сестру Меги. За пријатеље. За своју земљу.
И за једноставне ствари које су му биле важне и пре него што је постао звезда Формуле 1.
Његово омиљено јело су таљателе. После победе у Кини 2026. године, мајка му их је припремила.
Његов отац је открио и да је Кими чак и уочи Велике награде Италије јео таљателе.
На стази је професионалац који живи по строгим правилима исхране, тренинга и припреме. Код куће је, ипак, и даље тинејџер.
За деби у Формули 1 мајка Вероника му је поклонила огрлицу у облику репа кита.
Носи је као амајлију.
Мали предмети, породичне успомене и омиљено јело можда најбоље показују ко је Кими Антонели када се угасе мотори.
Јер испод кациге, испод Мерцедесовог комбинезона и иза свих рекорда, и даље је Андреа. Или Енди.
Дечак из Болоње који је са годину дана први пут држао волан.
Дечак који није желео да изађе из картинга.
Дечак којем је отац показао свет трка, а мајка помогла да у њему остане дете.
Данас је Кими Антонели један од најмлађих возача Формуле 1 и има прилику да уђе у друштво оних који су били шампиони у том спорту, међу 35 одабраних.
Са само 20 година већ је лидер шампионата, победник Монце и човек који је Италији вратио домаћу победу после шест деценија.
А његова прича, како и сам каже, тек је почела.
Од дечака који је са годину дана први пут сео у картинг до победника Монце. Од Андрее и Ендија до Кимија. Од породичне стазе до историје Формуле 1.
