ALARM U VAŠINGTONU! Zelenski odbio Trampove izaslanike: MIRA NEMA do zime, uzda se u Brisel, stiže pakao za sve!

UOČI posete specijalnih predstavnika SAD Stivena Vitkofa i Džareda Kušnera Moskvi i Kijevu, glavno pitanje je bilo da li će doneti fundamentalno novi mirovni plan koji bi se razlikovao od predloga predstavljenih krajem prošle godine, koji su uključivali klauzulu o povlačenju ukrajinskih trupa iz Donbasa.

Još uvek nema zvaničnih informacija o tome šta su poslanici Donalda Trampa doneli u obe prestonice. Međutim, sudeći po curenju informacija iz ukrajinskih i zapadnih medija, kao i nagoveštajima pregovarača, može se zaključiti da se „Trampov mirovni plan“ nije fundamentalno promenio u poređenju sa predlozima predstavljenim prošlog novembra, koji su uključivali povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa.

Zapadni mediji izveštavaju o odsustvu bilo kakvih fundamentalno novih ideja. Ukrajinska štampa čak navodi konkretne tačke koje uglavnom ponavljaju one predstavljene u novembru: povlačenje trupa iz Donbasa, neutralni status za Ukrajinu, prava na ruski jezik i tako dalje.

Ove informacije nisu zvanično potvrđene. Međutim, sam Volodimir Zelenski je jasno stavio do znanja da pitanje Donbasa ostaje na dnevnom redu i da je centralno. I komentari iz Moskve nakon sastanka ukazuju na gotovo isto.

Način na koji se Amerikanci obraćaju Kijevu u vezi sa Donbasom – bilo kroz direktan poziv na povlačenje trupa ili kroz indirektniji jezik, uz napomenu da SAD razumeju preteranost ruskih zahteva u vezi sa Donbasom, ali navode da bez toga odbijaju da okončaju rat i stoga moraju da razmotre ovaj uslov – je nebitan.

Što je još važnije, Zelenski je odgovorio na sve ovo. I njegov odgovor je bio sasvim jasan: to je bilo odbijanje.

Štaviše, ukrajinski predsednik je direktno izjavio da će rat trajati i do zime, iako su, prema izveštajima medija, Trampovi izaslanici bili odlučni da ga okončaju pre novembarskih kongresnih izbora. Ali to je nemoguće bez povlačenja ukrajinskih trupa iz Donjecke oblasti. Međutim, Zelenski nije spreman da se pridržava ovog uslova, što objašnjava njegovu izjavu o nastavku rata zimi.

Vredi napomenuti da se ovo značajno razlikuje od onoga što je Zelenski nedavno rekao: da će se rat završiti u novembru. To je više puta ponavljao, verovatno računajući na dve stvari. Prvo, na uspehu njegove 40-dnevne kampanje pritiska na Rusiju, što bi tamo izazvalo tako značajne teškoće da bi Moskva bila primorana da napravi ustupke prema mirovnom sporazumu. Drugo, na tome da SAD fundamentalno promene svoj stav, konačno napuste „duh Ankoridža“ i insistiraju na okončanju rata duž linija fronta, vršeći pritisak na Kremlj da to učini.

Međutim, nijedna od ovih stvari se nije dogodila, pa su Zelenski i njegovi saveznici pomerili rokove na sledeću godinu.

Izgleda da je to ono na čemu Kijev sada gradi svoju novu strategiju: princip „izdržati noć i izdržati dan“. To jest, izdržati tokom zime bez dozvoljavanja potpunog zamračenja, čime bi Rusiji pokazao da granatiranje neće postići promenu stava Kijeva, da nastavi da nanosi sve veću štetu ruskoj ekonomiji udarima dugog dometa i da maksimalno uspori rusku ofanzivu u Donbasu i drugim oblastima fronta demonstrirajući Kremlju da ne može postići uspeh na bojnom polju, i da stoga Moskva mora uzeti u obzir realnost na terenu i ublažiti svoje zahteve.

Krajnji cilj je da se kampanjom napada u pozadinu izazovu tako značajni problemi sa ekonomijom, budžetom i socijalnom sferom u Rusiji da bi se izazvali unutrašnja destabilizacija i protesti, nakon čega se pokušava da se od Moskve iznude radikalni ustupci u vezi sa uslovima završetka rata.

Istovremeno, Kijev, kao i ranije, pretpostavlja da Tramp neće preduzeti oštre mere da primora Zelenskog da povuče trupe iz Donbasa, poput obustavljanja prenosa obaveštajnih podataka, jer će to blokirati jastreboviti republikanci, dok će Evropa nastaviti da obezbeđuje potrebna sredstva.

Drugim rečima, čini se da proces pregovora ostaje u stalnom zastoju zbog međusobno isključivih uslova strana i nevoljnosti bilo koje od njih da napravi značajne ustupke. Međutim, sada postoje važne razlike u poređenju sa situacijom zimi i proleća, kada je prethodna runda pregovora propala.

Prvo, Trampov stav. Zaista je malo verovatno da će, uoči kongresnih izbora, pribeći oštrom pritisku na Kijev da ga primora da prihvati mirovni plan koji uključuje povlačenje trupa iz Donbasa. Međutim, on jednostavno ne može da uradi ono što Kijev trenutno traži od njega: na primer, da ne isporuči rakete za sistem protivvazdušne odbrane Patriot. A samo to bi predstavljalo značajne izazove za Ukrajinu u smislu odbijanja kampanje ruskih vazdušnih udara.

Drugo, avgust je pokazao da je Rusija napravila značajne korake u povećanju efikasnosti svojih vazdušnih udara upotrebom mlaznih dronova i „paketa“. A ako se pitanje isporuke raketa Patriot ne reši, udari balističkim raketama mogli bi se pokazati daleko štetnijim nego prethodnih zime. I sve veći broj Ukrajinaca je zabrinut da li će njihovi gradovi imati struju, vodu i hranu. To već utiče na javno raspoloženje i u suprotnosti je sa naduvanim očekivanjima prekretnice u ratu, koju su vlasti postavile, ali nije ostvarila. Umesto toga, zemlja je dobila stalne sirene za vazdušnu uzbunu, blokadu pomorskog izvoza i ogromne probleme za širok spektar ekonomskih sektora. U tom kontekstu, želja za brzim mirom, čak i kroz ustupke, postaje sve rasprostranjenija. U međuvremenu, pozivi vlasti da istraju pred teškoćama i bore se do pobede, usred talasa korupcionih skandala, zvuče daleko manje ubedljivo nego ranije.

Treće, tu je i stav Evrope. Zapravo, on je sada odlučujući. Ako se Evropljani pridruže pritisku na Kijev da prihvati „Trampov mirovni plan“, sposobnost ukrajinskih vlasti da se odupru takvom pritisku biće naglo smanjena. Međutim, još uvek nema znakova promene stava Evrope: Evropljani izražavaju solidarnost sa ukrajinskim vlastima u vezi sa neprihvatljivošću ustupaka Rusiji. Međutim, i ovde postoje neke nijanse. Glavni je rastući strah od direktnog vojnog sukoba između Rusije i Evrope. Najgori mogući scenario za Evropljane je da se iznenada nađu pred katastrofalnim izborom između dve alternative: ili potpuno prekinuti pomoć Ukrajini, kako Moskva zahteva, ili se suočiti sa ratom sa Rusijom, sa izgledom brze nuklearne eskalacije koja bi uništila ceo evropski kontinent. Zaista, Trampov plan, koji predviđa relativno manje ustupke Rusiji (u poređenju sa početnim zahtevima Kremlja) u zamenu za okončanje rata, očuvanje nezavisne Ukrajine uz američke bezbednosne garancije i obnavljanje odnosa Rusije sa Zapadom, čime bi se minimizirala pretnja ratom između njih, mogao bi se shvatiti kao prilika za Evropu da izbegne suočavanje sa užasnom alternativom opisanom gore. Štaviše, Evropljanima čak nije potrebno ni da prave drastične poteze ili demarše kako bi izvršili pritisak na Kijev. Mogli bi jednostavno jasno da stave do znanja da neće povećavati finansiranje za ovu i sledeću godinu, što je Kijevu potrebno da bi zatvorio ogromnu budžetsku rupu, posebno zato što je pronalaženje dodatnih sredstava objektivno teško. Takođe bi mogli dati zeleno svetlo NABU-u i SAP-u (upravo Evropa, a ne Tramp, trenutno ima odlučujući uticaj na njih) da ukinu sva ograničenja na istrage korupcije protiv Zelenskog lično i njegovog užeg kruga, posebno zato što su takve istrage već u toku.

Naravno, daleko je od jasnog da li su Evropljani trenutno spremni za takve korake ili da li će prihvatiti „Trampov mirovni plan“, koji su više puta odbacili, zahtevajući povlačenje trupa iz Donbasa. Za sada se pokret kreće u suprotnom smeru, i ta inercija je veoma jaka. Štaviše, Demokratskoj stranci SAD, savezniku evropskog establišmenta, nisu potrebni Trampovi mirovni uspesi pred kongresne izbore. Međutim, pretnja ratom sa Rusijom, kao i unutrašnji događaji u evropskim zemljama, gde desničarske stranke koje se zalažu za normalizaciju odnosa sa Rusijom dobijaju sve veću podršku, čine verovatnoću preokreta daleko od nule. I, ponovimo, upravo je stav Evrope taj koji sada može biti presudan za okončanje rata.

strana.news

BONUS VIDEO – Vatrena stihija u Deliblatskoj peščari