Избори у Саксонији-Анхалту били су историјски – и по излазности и по убедљивој победи Алтернативе за Немачку (АФД), која је званично класификована као десничарско-екстремистичка партија.
Колико је овакав резултат битан за АФД, показује атмосфера у изборном штабу после објављивања првих резултата. Новинар Дојче велеа Иван Ђерковић јавио је за РТС да се славило до касно у ноћ, уз присуство носиоца листе Улриха Зигмунда и лидера странке на савезном нивоу Алис Вајдел и Тина Крупале.
Према званичним резултатима, АФД је освојио 43,8 одсто гласова, али то није довољно да самостално формира власт.
Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), која је у Саксонији-Анхалту владала више од 20 година, освојила је 17,2 одсто гласова, чиме јој је подршка практично преполовљена.
У покрајински парламент ушли су и Социјалдемократска партија Немачке (СПД), Зелени и Левица, који заједно са ЦДУ имају приближно онолико гласова колико АФД има сам.
На граници цензуса нашао се и левичарски Савез Саре Вагенкнехт (БСВ). Управо би та странка могла да има важну улогу у формирању будуће власти.
Уколико би АФД успео да формира владу, према Ђерковићевим речима, то би било први пут од Другог светског рата да странка која је у Саксонији-Анхалту званично дефинисана као десно екстремна има премијера једне немачке покрајине.
Резултат би могао да има последице и по савезну владу канцелара Фридриха Мерца. Подршка Мерцу и његовој влади већ је, према анкетама, била на историјски ниском нивоу, а резултат из Саксоније-Анхалта могао би додатно да погорша положај владајуће коалиције ЦДУ–ЦСУ–СПД.
Мерцов оштрији курс према мигрантима није успео да заустави раст АФД-а. Међу важним темама кампање били су и економија, порези, најављена пензиона реформа и подршка Украјини, питање по којем се политичко расположење на истоку Немачке значајно разликује од оног на западу.
Посебно ће за ЦДУ бити проблем ако сада у Саксонији и Анхалту буде присиљена на сарадњу са Левицом, а то је оно за шта је АФД већ синоћ почео да их оптужује – да је глас за ЦДУ глас за Левицу.
Јачање АФД-а више није изузетак
Аналитичар Мило Бреновић сматра да резултат АФД-а у Саксонији-Анхалту више не може да се посматра само као изузетак карактеристичан за једну источну покрајину. Указује да популарност канцелара Фридриха Мерца опада, док АФД у последњих годину дана бележи супротан тренд.
“Више није изузетак, да кажем, већ је сад постало на неки начин и правило, ако узмемо трендове задњих годину дана, поготово откада је ова, да кажем сад, актуелна коалиција на власти, откада је Мерц постао канцелар Немачке, његова популарност стално је у константном опадању. Са друге стране, АФД константно бележи све већу популарност, односно раст”, каже Бреновић.
Резултат од готово 44 одсто, наводи, најбољи је изборни резултат АФД-а у историји странке. Посебно га сматра значајним имајући у виду специфичности немачког изборног система, у којем бирачи имају два гласа.
“Ово је најбољи резултат који је АФД имао у историји. Странка јесте релативно нова, основана је 2013. године, ал’ свакако за немачки изборни систем је изванредан резултат”, истиче Бреновић.
Следећи тест за АФД биће избори 20. септембра. Бреновић указује на то да истраживања у Мекленбург-Западној Померанији показују подршку АФД-у између 35 и 40 одсто, док би резултат у Берлину могао бити знатно слабији.
Као кључне теме на којима АФД гради своју политику издваја миграције и однос према Украјини. Према његовим речима, странка се залаже за рестриктивну миграциону политику и противи се немачкој помоћи Украјини.
“Рекао бих да је лична карта АФД-а миграција и став о Украјини. Дакле, када је реч о миграцији, знамо да су имали тежњу ка спровођењу рестриктивне мигрантске политике и, када је реч о ставу о Украјини, АФД се залаже да Немачка ни на који начин не помаже Украјини, да се обнове добри односи са Руском Федерацијом како би Немачка опет имала снабдевање руским енергентима”, наводи Бреновић.
Бреновић указује и на велике демографске разлике између источних и западних покрајина. Према подацима које је изнео, у источној Немачкој удео становништва мигрантског порекла износи око 12 одсто, на западу око 32, док је у Берлину већи од 40 одсто. Због тога не очекује да АФД у Берлину понови резултат из Саксоније-Анхалта.
Преговори о влади могли би трају месецима
Некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Зоран Јеремић у први план ставља питање формирања нове покрајинске владе. Посебно важна могла би да буде одлука БСВ-а, који је прешао цензус, али је до сада показивао спремност за сарадњу, не и за улазак у коалицију са АФД-ом.
“Они желе да сарађују, желе да траже путеве сарадње, али кажу да неће да иду у коалицију, тако да то остаје отворено за наредни период. АФД је рекао да је отворен за сарадњу са свима, иако су готово сви одбили сарадњу”, наводи Јеремић.
Додатну неизвесност ствара то што у Саксонији-Анхалту не постоји рок за формирање владе. Због тога би преговори могли да трају недељама или месецима, а Јеремић не искључује ни могућност мањинске владе ЦДУ-а уз подршку других странака, док су поновљени избори за сада само теоријска могућност.
“То практично значи да то може да траје и недељама и месецима, ови преговори, и да за то време дође до једне својеврсне блокаде у којој ће бити или тражена решења или их неће бити могуће наћи”, каже Јеремић.
Узроке тешког пораза ЦДУ-а Јеремић види и у дугорочним економским и друштвеним променама у источном делу земље. Саксонију-Анхалт описује као најмању и просечно најстарију немачку покрајину, са ниским приходима по становнику, која је прошла кроз гашење делова тешке, хемијске и индустрије производње угља и велико исељавање становништва.
“Од оног првог ентузијазма уједињења Немачке дошли смо до тога да Саксонија-Анхалт, посебно те источне покрајине, а ова покрајина је најмања и просечно најстарија у Немачкој, има по глави становника најмањи бруто приход”, наводи Јеремић.
АФД је, према његовој оцени, успешно искористио и стварање посебног источнонемачког идентитета и носталгију за ранијим временима. Стога, истиче да резултат Саксоније-Анхалта не треба аутоматски пресликати на целу земљу.
“Ствара се специфика некаквог новог идентитетам који АФД посебно на истоку истиче говорећи о томе да су, рецимо, источни Немци прави Немци и тако даље, тако да то ствара један нови политички феномен. Немачка се налази пред једним новим прекомпоновањем политичког пејзажа коме ћемо присуствовати у наредном периоду и видети да ли ће се то повући на нивоу некакве границе истока или запада или ће ово бити тренд који ће ухватити целу Немачку”, закључује Јеремић.
