Једанаест чланица Европске уније тражи да се ограничи могућност вета у спољној политици. Истовремено, европска комесарка за проширење Марта Kос представила је нови план за будуће чланице – уз могућност постепене интеграције, али и строже услове. Дебата о проширењу последњих месеци значајно се убрзала, али још нема сагласности о томе како би следеће проширење требало да изгледа.
ЕУ пред новим правилима – ограничена могућност вета, строжи услови за будуће чланице
Предстојећу јесен Европска унија, према речима комесарке за проширење Марте Kос, посветиће – припреми земаља кандидата за чланство и реформама унутар ЕУ.
“Претходних месеци земље чланице ставиле су на сто различите, па некад и супротстављене идеје. Ту су различити концепти – придружено чланство, постепена интеграција у заједничко тржиште, у институције ЕУ, а говори се и о одређеном ограничавању права нових земаља чланица, па чак и ограничењу права гласа. Са друге стране, неки кажу не, то не долази у обзир, не можемо имати земље чланице првог и другог реда”, наводи Душан Гајић, извештач РТС-а из Брисела.
Кандидати пред новим правилима приступања
Јесен важна и за кандидате – тражи се одговор и на питање када би ново проширење заиста могло да се догоди.
“Мислим да је овај нови предлог у складу са предлогом који је и Фридрих Мерц изнео, а то је да постоји нека блоковска интеграција. У суштини, државе ће добијати права у оним областима у којима су извршиле одређени степен реформи или интеграције”, истиче Мијат Костић, Нови трећи пут.
“Земље кандидати вероватно пре свега очекују више јасноће и предвидивости о наредним корацима”, додаје Гајић.
Мења ли се један од кључних принципа ЕУ
Истовремено – захтев једанаест чланица – траже да се ограничи могућност вета у спољној политици. Да ли се тиме мења један од кључних принципа Уније или се само тражи начин да се боље користе механизми који већ постоје?
“Прегласавање је увек тема, зато је и дошло до оваквог система да се једногласно одлучује. Али управо злоупотреба оваквог система је довела до потребе у актуелним геополитичким околностима, у тренутку када се ЕУ осећа угроженом у смислу безбедности, осећа се потреба да се начин одлучивања промени”, поручује Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.
Мијат Костић сматра да је кључни мотив за мењање тих правила да се створи поново неко јединство и кооперација.
“У смислу да се уцењивачки капацитет смањи, али и да нове чланице земље које долазе сада не могу због својих неких, како се то наводи у овом документу, несуштинских ствари везаних за само одлучивање, да оне сада уцењују одлучивање у неким другим пољима”, наглашава Костић.
Очекује се да 30. септембра Европска комисија званично представи нове предлоге. Европски савет би потом, на састанку 15. октобра, требало да донесе конкретне одлуке.
