SVET NA IVICI NOVOG RATA! Tajni pakt najsurovijih koljača sveta: Voda je crvena od krvi, teretnjaci u plamenu, ako bukne na ovom frontu PRETE NAM MRAČNA ZIMA I SLOM (FOTO)

Dim ponovo kulja nad Bab el-Mandebom, uskim i strateški ključnim moreuzom koji razdvaja Jemen od Afrike. Dok su oči svetske javnosti uprte u Iran i Ormuski moreuz, na stotine kilometara jugozapadno tiho rasplamsava se novi, izuzetno opasan sukob koji direktno preti i džepovima građana Evrope.

Sve je počelo pre nepune dve nedelje kada je jemenska vlada prijavila krvavi napad na teretni brod “Tihama”. U granatiranju je poginulo najmanje šestoro ljudi, dok je desetoro ranjeno. Brod je plovio pod zastavom Tanzanije, a njime je upravljala kompanija iz Dubaija. Zvanični Kairo je za ovaj zločin optužio jemenske Hute – islamističku miliciju koja godinama pokušava da nasilno preuzme vlast u zemlji.

Ovo su ujedno i prve žrtve na trgovačkim brodovima u Crvenom moru otkako su SAD i Izrael u februaru ušle u direktan rat sa Iranom.

Krvavi bilans i nova meta u Adenskom zalivu

Samo dvanaest dana kasnije, usledio je novi udar. Ovog puta meta je bio tanker u blizini saudijske luke Janbu, a Huti su ponosno preuzeli odgovornost za napad na brod saudijskog brodara “Bahri”.

Dok se globalni mediji bave situacijom u Iranu, na gotovo 3.000 kilometara jugozapadno otvara se druga, tiša, ali ništa manje opasna ratna zona.

Prema pisanju uglednog američkog lista “Military Times”, američko vazduhoplovstvo drastično je pojačalo bombardovanje položaja ekstremističke grupe Al-Šabab u Somaliji. Do aprila ove godine izvedeno je čak 49 vazdušnih udara (poređenja radi, tokom cele prošle godine bilo ih je 124, a u 2024. godini svega deset).

Iako Jemen i Somalija na prvi pogled deluju kao sporedni frontovi, ekonomski gledano – situacija je na samoj ivici pucanja.

Trampova obećanja i paraliza trgovine

Kriza u moreuzu koji odvaja Istočnu Afriku od Arapskog poluostrva sve više podseća na prolećni scenario iz Ormuskog prolaza, kroz koji inače protiče čak petina svetske trgovine naftom.

Pre izbijanja rata sa Iranom, oko 12 odsto svetskog morskog transporta “crnog zlata” prolazilo je upravo kroz Adenski zaliv. Iako je američki predsednik Donald Tramp nedavno tvrdio da američka vojska ima “potpunu kontrolu” nad Ormuzom, taj prolaz je i dalje delimično blokiran, a slobodan protok robe ni blizu se nije vratio na pređašnji nivo.

Adenski zaliv je zbog ove blokade postao ključna alternativa, ali i nova meta.

Zlokobni pakt

U regionu je u međuvremenu stvoren novi, ekstremno opasan teroristički savez.

Ovaj pakt dugo je delovao potpuno nemoguće: Huti su šiiti, a Al-Šabab suniti – verska razlika koja bi u normalnim okolnostima isključivala bilo kakvu saradnju. Međutim, spojila ih je zajednička mržnja prema SAD i Izraelu.

Istraga čuvenog “Wall Street Journala” otkrila je da je u američkom raketnom napadu u februaru eliminisan Džibril Jahja Ali – somalijski posrednik koji je od 2023. bio ključna karika u spajanju Huta i Al-Šababa (grupe povezane sa Al Kaidom). Raketa je pogodila njegov automobil u pokretu, a iako CENTCOM to zvanično demantuje, izvori iz SAD potvrdili su da je reč o preciznom američkom udaru.

Ova saradnja je ekstremno opasna:

• Al-Šabab je, prema američkim obaveštajnim podacima, najbogatija frakcija Al Kaide sa godišnjim prihodom od preko 100 miliona dolara, koje prikuplja iznudama, reketiranjem luke Mogadišu i ilegalnim rudarenjem zlata.
• Huti zauzvrat Al-Šababu obezbeđuju moderno naoružanje i vojnu obuku. Procenjuje se da je najmanje 100 boraca Al-Šababa već prošlo kroz kampove za obuku u Jenu.

Šta ovo znači za cene goriva u Evropi?

Nestabilnost u Iranu i na Bliskom istoku konstantno potresa svetske berze. Podsećanja radi, cena nafte je u martu skočila na preko 110 dolara po barelu, dok je na vrhuncu krize išla i iznad 130 dolara. Trenutno se smirila u rasponu od 85 do 93 dolara, ali svaki novi napad momentalno lansira cene u nebesa.

Glavna analitičarka kompanije “Windward”, Mišel Bokman, upozorava da se borci Huti ponašaju “potpuno nepredvidivo” i da brodarske kompanije sada moraju da procenjuju rizik za svaki brod pojedinačno pre ulaska u Bab el-Mandeb.

To direktno utiče na troškove prevoza i skok premija osiguranja od ratnog rizika – sa nekadašnjih 0,2 odsto na čak pet procenata po prelasku. Za jedan veliki tanker to znači dodatni trošak od nekoliko miliona dolara po plovidbi!

Ekonomski stručnjaci upozoravaju na jednostavno, ali surovo pravilo: Svaki rast cene nafte od 10 dolara po barelu automatski podiže cenu goriva na pumpama u Evropi za oko 6 do 7 evrocenti po litru.

Preusmeravanje brodova i pretnja novim poskupljenjima

Analize prestižnog Kjelskog instituta za svetsku ekonomiju (IfW Kiel) pokazuju da brodari sve češće izbegavaju Opasnu zonu i biraju drastično dužu, ali sigurniju rutu – oko Rta dobre nade na jugu Afrike.

Ova obilaznica produžava putovanje za 7 do 10 dana, što je već dovelo do toga da u ključne evropske luke (poput Hamburga i Bremerhavena) stiže i do 25 odsto manje brodova, dok su troškovi transporta kontejnera skočili na skoro 6.000 dolara.

Pored toga, ugrožena je celokupna industrija – od automobilske i mašinske, do farmaceutske i medicinske.

Da stvar bude gora, iz ovog regiona stiže i značajan deo tečnog gasa.

– Ako se kriza nastavi, novi ugovori će biti znatno skuplji, a punjenje uglavnom praznih skladišta gasa doneće ogromne troškove. To znači samo jedno, i naredne zime cene gasa za domaćinstva i privredu mogu ostati trajno visoke – upozorava Sebastian Bolja iz Nemačke privredne komore (DIHK).

(businessinsider.com.pl)